Пређи на садржај

Ornithogalum

С Википедије, слободне енциклопедије

Ornithogalum sphaerocarpum A. Kern.
Naučna klasifikacija
Carstvo:
Divizija:
Poddivizija:
Klasa:
Nadred:
Red:
Porodica:
Rod:
Ornithogalum

Tipska vrsta
Ornithogalum umbellatum
Sinonimi[2]
Списак
    • Albucea Rchb.
    • Aspasia Salisb.
    • Avonsera Speta
    • Battandiera Maire
    • Beryllis Salisb.
    • Brizophila Salisb.
    • Caruelia Parl.
    • Cathissa Salisb.
    • Celsia Heist. ex Fabr., nom. illeg.
    • Eliokarmos Raf.
    • Elsiea F. M. Leight.
    • Ethesia Raf.
    • Eustachys Salisb.
    • Fenelonia Raf.
    • Galtonia Decne.
    • Honorius Gray
    • Ifuon Raf.
    • Lomaresis Raf.
    • Loncomelos Raf.
    • Loncoxis Raf.
    • Melomphis Raf.
    • Myanthe Salisb.
    • Myogalum Link
    • Neopatersonia Schönland
    • Nicipe Raf.
    • Parthenostachys Fourr.
    • Phaeocles Salisb.
    • Raphelingia Dumort.
    • Raxamaris Raf.
    • Tomoxis Raf.
    • Tritriela Raf.
    • Virdika Adans.
Lineov opis roda Ornithogalum

Ornithogalum L. je rod iz familije Asparagaceae. Ime roda potiče od grčkih reči ornis, što znači ptica, i gala, što znači mleko, zbog boje cveta i sluzavog soka.

Opšte karakteristike

[уреди | уреди извор]

Vrste roda Ornithogalum su višegodišnje zeljaste biljke, sa lukovicama. Pored glavne, često su razvijene i male, bočne lukovice. Cvetna stabljika je puna, valjkasta, različite dužine, bez listova. Listovi stabla se nalaze prizemno. Sočni su i linearni, sa dugom sarom, često sa belom uzdužnom središnjom prugom. Mogu biti ravni, užlebljeni ili končasti, goli ili pokroveni trepljama. Često su u vreme cvetanja već uvenuli. Cvetovi su zvonasti ili zvezdasto otvoreni, sa razvijenom cvetnom drškom. Složeni su u grozdastu ili štitoliku cvast, u vidu gronje. Brakteje su opnaste. Cvetne drške mogu biti različito postavljene u odnosu na osovinu cvasti, u zavisnosti od perioda cvetanja ili plodonošenja. Cvetovi su aktinomorfni, krunicoliki. Listići perigona su slobodni, lancetasti, beli ili žućkasti, a sa leđne strane često sa zelenom uzdužnom središnjom prugom. Unutrašnji listići perigona su često uži od spoljašnjih. Prašnika ima šest. Prešnički konci su osnovom pričvršćeni za cev perigona. Većinom su jako prošireni u osnovi, pljosnati, a prema vrhu su suženi, slični listićima perigona. Antere su izdužene i pričvršćene sa leđne strane. Plodnik je nadcvetan, sedeći, trook, sa tri do šest rebara, sa većim ili manjim brojem anatropnih semenih zametaka. Stubić je končast, a žig je mali. Plod je lokulicidna, trooka, tupo trouglasta čaura. Seme je okruglasto ili neznatno trouglasto, a nekad pljosnato.[3]

O. arabicum
O. dubium
O. nutans
O. pyrenaicum
O. thyrsoides
O. umbellatum

Rod obuhvata oko 200 vrsta, koje su rasprostranjene u Evropi, Africi i Aziji.[4]

U Srbiji raste 13 vrsta:

  1. ^ Linnaeus 1753, Vol. 1. Hexandria Monogynia pp. 306–308.
  2. ^ WCLSPF 2015, Heterotypic Synonyms .
  3. ^ Tutin, T. G.; et al. Flora Europaea. Cambridge University Press. 
  4. ^ Search for "Ornithogalum", World Checklist of Selected Plant Families, Royal Botanic Gardens, Kew, Приступљено 21. 05. 2012 
  5. ^ Josifović, M. (1975). Flora SR Srbije. Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]