Rani hrčak
| Rani hrčak | |
|---|---|
| |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Дивизија: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | Discinaceae
|
| Род: | Gyromitra
|
| Врста: | esculenta
|
| Синоними | |
| |
Rani hrčak (lat. Gyromitra esculenta) je prolećna gljiva koja pripada razdelu Ascomycota, a porodici Discinaceae. Ime roda Gyromitra potiče od grčkih reči gyros (okrugao) i mitros (traka za kosu), dok esculenta na latinskom znači jestiv. Ipak, ovo je otrovna gljiva. Od ostalih gljiva iz ovog roda se razlikuje po crvenkasto smeđoj boji šešira, kao i po tome što je šešir masovniji od drške.[1]
Opis[уреди | уреди извор]
Visina ove gljive iznosi do 15 cm. Sastoji se iz šupljeg šešira i drške.
- Šešir dostiže visinu od 4 cm do 8 cm, a širinu oko 3-12 cm. Nepravilnog je i naboranog izgleda, u obliku mozga. Boja varira o crvenkastih, pa do braon nijansi, a starenjem boja šešira prelazi od tamno braon do crne. U sušnim periodima, šešir takođe dobija crne tonove, ali ne truli i dugo se zadržava na šumskom tlu. Iznutra je šupalj i beličaste boje.
- Dužina drške varira od 3 cm do 9 cm, a širine oko 1-3,5 cm. Valjkastog je oblika i često uvijena. Nagužvana je i beličaste, žućkaste ili blago ružičaste boje. Drška je takođe šuplja i ogoljena.
- Meso je u tankom sloju i u istim nijansama kao boja drške. Provodnjeno je i krhko, neutralnog ukusa.
- Spore su elipsoidnog oblika i glatke. Asci poseduju po 8 spora.
- Otisak spora može biti bele do žućkaste boje.[2]
Otrovnost[уреди | уреди извор]
Iako se hrčak u prošlosti smatrao jestivom gljivom (o čemu govori i sam latinski naziv gljive), zapravo je otrovan i izaziva giromitrinski sindrom. [3] Nakon konzumiranja sledi latentni period od 6 pa do 12 sati, nakon čega se javljaju prve tegobe. Simptomi variraju od osećaja mučnine, pa sve do smrtnog ishoda. Javljaju se osećaj iscrpljenosti i glavobolja, bolovi u stomaku i povraćanje. U većini slučajeva, nakon ovog perioda dolazi do potpunog oporavka. U slučajevima težeg trovanja, jetra postaje uvećana i osetljiva na dodir, javlja se žutica, hemoglobinurija i mnogi neurološki simptomi. 2 do 3 dana nakon obroka, dolazi do stanja kome i smrtnog ishoda. Toksin koji dovodi do ovog sindroma se naziva giromitrin. Dobra stvar jeste to što je giromitrin isparljiv i nakon termičke obrade ili sušenja gljive dolazi do smanjenja koncentracije toksina. Konzumiranjem sveže gljive veće su šanse da dođe do smrtnog ishoda. Giromitrin pored akutne toksičnosti, dokazano ima i teratogen, mutagen i karcinogen efekat.[4]
Mogućnost zamene[уреди | уреди извор]
Podseća na jestive gljive iz roda smrčaka (Morchella esculenta, M. elata i srodne vrste).
Ekološki odnosi[уреди | уреди извор]
Saprotrofna je vrsta, ili potencijalno mikorizna.
Plodonošenje[уреди | уреди извор]
Nalazi se u proleće, od aprila do maja.
Stanište[уреди | уреди извор]
Nastanjuje planinske četinarske šume. Najčešće se može naći u blizini borova, a neretko i ispod topole. Preferira vlažna i kisela zemljišta.[5]
Rasprostranjenost[уреди | уреди извор]
Rasprostranjena je u Evropi i Severnoj Americi.
Reference[уреди | уреди извор]
- ^ https://www.first-nature.com/fungi/gyromitra-esculenta.php
- ^ https://www.mushroomexpert.com/gyromitra_esculenta.html
- ^ https://botit.botany.wisc.edu/toms_fungi/may2002.html
- ^ https://sites.google.com/site/scottishfungi/species-profiles/gyromitra-esculenta-false-morel
- ^ https://www.plantea.com.hr/rani-hrcak/
Literatura[уреди | уреди извор]
- Barry H. Rumack, David G. Spoerke, (1994), Handbook of Mushroom Poisoning: Diagnosis and Treatment, Florida: CRC Press
