Корисник:Skerling1938

Blažo Šćepanović

Pesnik 

Rođen je u Lješnici kod Bijelog Polja 7 aprila 1934.godine.Osnovnu školu završio je u Bijelom Polju,a gimnaziju u Ivangradu.Godine 1952.upisao se na Filozofski fakultet Beogradskog univerziteta.Poslednjih godina radio je u Generalnom sekretarijatu Predsednika Republike.Pripada srednjoj generaciji posleratnih mlađih pesnika.Stihove je počeo da piše još u gimnaziji u Ivangradu,objavivši prve strofe u školskom zborniku 1952.godine.Kao student afirmisao je svoju poeziju originalnim prilazom temama i inspiracijama.Prihvaćen od književnih publikacija i izdavačkih kuća,objavio je nekoliko knjiga poezije i jednu zbirku zajedno sa tragično preminulim pesnikom Brankom Miljkovićem.Prva knjiga stihova "Lobanja u travi"izišla je 1957.godine,zatim slede:"Ivicom zemlje zmija"(1958)."Smrću protiv smrti"(zajedno sa Miljkovićem 1959),"Smrt pjesnikova"(1961),"Crvena zora vremena"(Antologija jugoslovenske revolucionarne poezije,1961) i poslednja knjiga "Zlatna šuma"(Nolit".1966).Šćepanović je bio poznat i priznat ne samo kao darovit pesnik u razvoju i stalnom sazrevanju snage,već i kao strastan društveni i politički radnik,dramatizator poezije,pisac zapaženih eseja o pesništvu.Od srednjškolske klupe do tragične smrti,živeo je u vatri brojnih obaveza društvenog i pesničkog poslenika,a smrt ga je našla na festivalu poezije.Naša savremena književnost izgubila je u u Blažu Šćepanoviću specifičan zvuk koji smo čuli na međuprostoru između estrade i potpune hermetizacije.Zgusnut u misli,tvrd u metafori,nikad raspevan ni nazdravičarski intoniran,realističan,dijagnostičan,čak pomalo opor.Šćepanović nam je glasno šaputao,pesnicom nas milovao,uz osmeh nas opominjao,plačem nas ohrabrivao.Kada je još pre jedne decenije napisao da na Brezi,masovnom strelištu revolucionara,nikad ne bi poljubio devojku-shvatili smo da pred sobom imamo pesnika.Sve do "Zlatne šume"(najbolje,najvrednije njegove knjige),pesnik je bio okrenut unazad.Nad lobanjom u travi,nad zmijom koja prošiva ivicu zemlje,sa smrću protiv smrti-pesnik se dečački okretao ka ratnim odsjajima,a zrelim glasom saoptavao i prošlost i budućnost.U poslednjoj knjizi kao da je napravio saldo.Očevidno:posle nje bi pošao novim putem,širim i sigurnijim,ali prema kazivanju skazaljke sa kompasa iz prvog perioda.Čovek,drug,umro je na radnom mestu pesnika.(Tekst autora Bože Bulatovića objavljen u "Borbi"IN MEMORIAM 28 avgusta 1966.godine). Blažo Šćepanović se udavio na Ohridskom jezeru 26 avgusta 1966.godine za vreme održavanja festivala "Struške večeri poezije" zajedno sa pesnikom sa Kosova Lazarom Vučkovićem.Čamac u kojem je bio i Oskar Davičo prevrnuo se na stotinak metara od obale i dva pesnika neplivača Blažo i Lazar našli su zagrljene u Ohridskom jezeru.