Пређи на садржај

Вељко Кораћ

С Википедије, слободне енциклопедије
Вељко Кораћ
Лични подаци
Датум рођења(1914-10-04)4. октобар 1914.
Место рођењаДебело Брдо, Аустроугарска
Датум смрти1991.(1991-Недостаје неопходни параметар 1, месец!-00) (76/77 год.)
Место смртиБеоград, СФРЈ
Књижевни рад
ПериодНемачка класична филозофија
Утицаји одКарл Маркс
Најважнија делаМарксово схватање човека, историје и друштва

Вељко Кораћ (Дебело Брдо код Коренице, 1914Београд, 1991) је југословенски филозоф, марксист.[1]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Дипломирао је филозофију на Филозофском факултету у Загребу (1937), а студирао је филозофију и у Прагу (1938–1939). До Другог светског рата радио је као новинар у служби Министарства за социјалну политику. Био је учесник НОБ-а (1941–1945) и члан војне мисије НОВЈ у Лондону (1944). Након рата био је помоћник министра савезне владе и потпредседник Комитета за радио-дифузију владе ФНРЈ (1946–1950). На сопствену жељу, напустио је политичке функције и од 1950. постао предавач Историје филозофије (првенствено немачке класичне филозофије) на Филозофском факултету у Београду, где је 1952. одбранио докторску дисертацију Наука о друштву код класика марксизма[1][2]. За ванредног професора је изабран 1957. а за редовног 1963. године. Предавао је и Историју социјалних теорија на групи за социологију. Био је на студијским боравцима у Паризу (1958–1959), Варшави (1961), САД (1962–1963. и 1968) и у Енглеској и Француској (1968). Боравио је и предавао на Мичигенском и Колумбија универзитету. Имао је саопштења на Светском филозофском конгресу у Венецији (1958) и у Мексико Ситију (1963). Био је први уредник Југословенског часописа за филозофију и социологију (1957–1959) и часописа Филозофија (до 1962). Заслужан је што је матична Катедра за социологију основана на Филозофском факултету (1959). Пензионисан је 1982.[1]

Проф. Вељко Кораћ био је на месту директора музеја Николе Тесле од његовог оснивања 1952. па све до 1982. године.[3]

Његов син је Жарко Кораћ.[4]

Библиографија

[уреди | уреди извор]

Филозофске студије

[уреди | уреди извор]
  • Маркс и савремена социологија, дисертација, 1962, 1968, 1976.
  • Комунистичке и социјалистичке утопије од почетка модерне епохе до појаве научног социјализма, 1962.
  • Историја социјалних и политичких учења, 1962.
  • Историја филозофије, уџбеник, с Миладином Животићем и Бранком Павловићем, 1970.
  • Марксово схватање човека, историје и друштва, 1971, 1976, 1982, 1987.
  • Филозофија и њена историја, 1978.
  • Историја друштвених теорија, 1990.
  • Зборник Филозофског факултета, Б-XV, Библиографија Вељка Кораћа, 1988. Филозофски факултет, Београд, 21-28.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в „Вељко Кораћ (1914-1991)”. Српско социолошко друштво. 24. 12. 2011. Приступљено 28. 11. 2019. 
  2. ^ „Доктори наука на Филозофском факултету Универзитета у Београду”. Универзитетска библиотека "Светозар Марковић". Приступљено 28. 11. 2019. 
  3. ^ „Muzej Nikole Tesle”. Reminder. Архивирано из оригинала 28. 11. 2019. г. Приступљено 28. 11. 2019. 
  4. ^ „Ko je ovaj čovek? Žarko Korać”. Glas javnosti. 14. 4. 2000. Архивирано из оригинала 24. 03. 2013. г. Приступљено 28. 11. 2019.