Пређи на садржај

Vrbovača

С Википедије, слободне енциклопедије

Vrbovača
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
L. tigrinus
Биномно име
Lentinus tigrinus
(Bull.) Fr. (1825)
Синоними

Agaricus tigrinus Bull. (1782)
Omphalia tigrina (Bull.) Gray (1821)
Clitocybe tigrina (Bull.) P. Kumm (1871)
Pocillaria tigrina (Bull.) Kuntze (1891)
Lentodium tigrinum (Bull.) Earle (1909)
Panus tigrinus (Bull.) Singer (1951)
Pleurotus tigrinus (Bull.) Kühner (1980)
Polyporus gerdai D. Krüger (2004)
Agaricus dunalii DC. (1815)
Lentinus dunalii (DC.) Fr. (1825)
Pocillaria dunalii (DC.) Kuntze (1891)
Lentinus tigrinus var. dunalii (DC.) Rea (1922)
Lentinus tigrinus var. dunalii (DC.) Romagn. ex Bon (1985) Agaricus denticulatus Schwein. (1822)
Lentinus schweinitzii Fr. (1825)
Lentinus contortus Fr. (1836)
Lentinus ravenelii Berk. & M.A. Curtis (1849)
Lentinus fimbriatus Curr. (1863)
Pocillaria fimbriata (Curr.) Kuntze (1891)
Lentodium squamulosum Morgan (1895)
Panus tigrinus var. squamulosus (Morgan) Rosinski and Robinson. (1986)
Lentinus ghattasensis Henn. (1898)

Vrbovača (lat. Lentinus tigrinus) je vrsta gljive iz porodice Polyporaceae. Zbog pomalo žilavog mesa, u narodu je poznata još i kao vrbina žilavka.[1]

Listast himenofor
Elipsoidne spore
  • Šešir je od 2 cm do 10 cm širine, široko zvonastog ili konveksnog oblika, sa istaknutom centralnom depresijom u vidu središnjeg udubljenja.[2] Rub je savijen prema dole, kod mladih plodonosnih tela ravan, dok kod starijih može biti izuvijan i mestimično rascepljen. Bledo do krem je boje, ceo prekriven smeđim krpicama, koje postaju gušće kako se približava centru. Na dodir je suv.
  • Himenofor je listast. Listići su gusto zbijeni, spuštaju se niz dršku i nalaze se blizu jedan drugom. Nejednakih su dužia. U pošetku su beličasti, a sazrevanjem plodonosnog tela postaju oker boje.
  • Drška je dužine od 2 cm do 4 cm duga, a širine oko 0,2-0.8 cm. Može biti sužena prema vrhu, često zakrivljena, puna, žilava i vlaknasta. Drška je poput šešira tigrasta, odnosno poseduje smeđe krpice, koje se kod starijih primeraka gube. Na dodir je suva. Beličaste je booje i prema vrhu svetlija.
  • Meso je belo i na dodir ne menja boju. Tanko je, elastično i kod mladih jedinki se lako kida. Kod zrelih plodonopsnih tela je žilavo i nešto tvrđe. Nema karakterističan miris i ukus.
  • Spore su dimenzija 5–7 x 2–3.5 µm. Manje ili više su eliptične i glatke.
  • Otisak Spora je bele boje. [3]

Jestiva su samo mlada plodonosna tela. Zbog žilavog mesa, koristi se samo termički obrađena ili sušena, u vidu začina. Poseduje blag ukus.[4]

Saprotrofna je vrsta na deblima ili panjevima.

Rasprostranjenost i stanište

[уреди | уреди извор]

Široko je rasprostranjena vrsta, pogotovu u područjima sa toplijom klimom. Najčešće se može naći na obolelim deblima ili panjevima listopadnog drveća poput vrbe, topole ili bukve. Plodonosi u grupama, plavnim šumama. Može se naći od kasnog proleća do jeseni.[5]

Mogućnost zamene

[уреди | уреди извор]

Neolentinus lepideus (Fr.) Redhead & Ginns je veoma slična vrbovači, zbog tigrastog šešira. Takođe raste na panjevima i obolelima deblima, ali crnogoričnog drveća. Razlikuju se po tome što Neolentinus lepideus poseduje masivniju dršku i ređe listiće himenofora.[5]