Пређи на садржај

Нина Сеничар

С Википедије, слободне енциклопедије
Нина Сеничар
Нина Сеничар, 2010.
Датум рођења(1985-11-11)11. новембар 1985.(39 год.)
Место рођењаНови Сад, СР Србија,, СФР Југославија
УниверзитетУниверзитет Бокони
Занимање
  • глумица
  • манекенка
Активни период2010—данас
СупружникЏеј Елис(в. 2022)
Деца1
Веб-сајтwww.nina-senicar.com

Нина Сеничар (Нови Сад, 11. новембар 1985)[1] српска је глумица и манекенка. Глумила је у неколико холивудских филмова, као што су Лептир (2017) и Подивљали (2017), као и бројним италијанским филмовима и серијама. Од 2022. године глуми главну улогу у серији Попадија.

Детињство, младост и образовање

[уреди | уреди извор]

Рођена је 11. новембра 1985. године у Новом Саду,[1] Почела је да глуми са 14 година у свом средњошколском драмском клубу. Године 2001. стекла је титулу државног шампиона у препонском јахању, а потом је замољена да се придружи националном тиму. Када је имала 18 година, добила је пуну стипендију за студирање на Универзитету Бокони у Милану. Магистрирала је међународну економију и менаџмент у уметности, култури, медијима и забави.[2] Касније се преселила у САД да студира глуму код драмске учитељице, Сузан Бетсон.

Приватни живот

[уреди | уреди извор]

Од 2015. у вези је са америчким глумцем Џејем Елисом. Дана 8. новембра 2019. родила је ћерку.[3] Венчали су се 9. јула 2022. године у Италији, а гости су били и Елисове колеге из филма Топ ган: Маверик.

Говори енглески, италијански и српски језик. Укључена је у рад хуманитарне организације Пангеа Онлус, која помаже женама широм света које су жртве насиља.[4][5]

Године 2011. освојила је награду за најбољу глумицу на Филмском фестивалу у Милану.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Нина Сеничар на сајту FMD (језик: енглески)
  2. ^ „Nina Senicar, the Globetrotting Serbian Star”. IMDb.com. 10. 3. 2017. Архивирано из оригинала 24. 06. 2022. г. Приступљено 26. 8. 2018. 
  3. ^ „Insecure Star Jay Ellis and Actress Nina Senicar Welcome First Child, Daughter Nora Grace”. 
  4. ^ it:Fondazione Pangea Onlus
  5. ^ „.:. Fondazione Pangea Onlus .:.”. Pangeaonlus.org. Приступљено 26. 8. 2018. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]