Извор странице Аутономне заједнице Шпаније

{{Аутономне заједнице Шпаније
| float =right}}

'''Аутономна заједница''' ({{јез-шп|comunidad autónoma}}, {{јез-баск|autonomia erkidegoa}}, {{јез-кат|comunitat autònoma}}, {{јез-гал|comunidade autónoma}}) првостепена је [[Административна подјела Шпаније|политичка и административна подјела]] [[Шпанија|Шпаније]], створена у складу са [[Устав Шпаније из 1978. године|шпанским уставом]] из [[1978]]. године, са циљем гарантовања ограничене аутономије [[Националности и региони Шпаније|националностима и регионима]] који чини Шпанију.<ref name="eso">{{cite web|url=http://recursostic.educacion.es/secundaria/edad/3esohistoria/para_pdf/quincena12.pdf|title=Organización territorial. El Estado de las Autonomías|work=Recursos Educativos|publisher=Instituto Nacional de Tecnologías Educativas y de Formación del Profesorado. Ministerio de Eduación, Cultura y Deporte|accessdate=2. 10. 2017}}</ref><ref name="art2">Article 2. {{cite web|url=http://www.congreso.es/consti/constitucion/indice/titulos/articulos.jsp?ini=1&fin=9&tipo=2|title=Título Preliminar|work=Spanish Constitution of 1978|last=Generales|first=Cortes|authorlink=Cortes Generales (Spanish Parliament)|year=1978|accessdate=2. 10. 2017}}</ref><ref name="art143">Article 143. {{cite web|url=http://www.congreso.es/consti/constitucion/indice/titulos/articulos.jsp?ini=137&fin=158&tipo=2|title=Título VIII. De la Organización Territorial del Estado|work=Spanish Constitution of 1978|last=Generales|first=Cortes|authorlink=Cortes Generales (Spanish Parliament)|year=1978|accessdate=2. 10. 2017}}</ref>

Шпанија није [[федерација]], али јесте високо [[децентрализација|децентрализована]]<ref name="sinopsis145">{{cite web|url=http://www.congreso.es/consti/constitucion/indice/sinopsis/sinopsis.jsp?art=145&tipo=2|title=Sinópsis artículo 145|work=Constitución española (con sinópsis) |last=Bacigalupo Sagesse|first=Mariano| publisher=[[Congress of Deputies (Spain)|Congress of the Deputies]]|date=јун 2005|accessdate=2. 10. 2017}}</ref><ref name="fiscal">{{cite book|url=https://books.google.com/books/about/Fiscal_Federalism_and_Political_Decentra.html?id=ngoAEwlqMIsC|work=Fiscal Federalism and Political Decentralization: Lessons from Spain, Germany and Canada|editor-last=Bosch|editor-first=Núria|editor2-last=Durán|editor2-first=José María|last=Ruíz-Huerta Carbonell|first=Jesús|last2=Herrero Alcalde|first2=Ana|title=Fiscal Equalization in Spain|publisher=Edward Elgar Publisher Limited|year=2008|isbn=9781847204677|accessdate=2. 10. 2017}}</ref> [[унитарна држава]].<ref name="eso"/> Док суверенитет припада држави у цјелини, која је представљена средишњим институцијама власти, држава је асиметрично [[деволуција (држава)|деволуирала]] овлашћења на заједнице, које, заузврат, остварују право на самоуправу у границама утврђеним уставом и њиховим аутономним статутима.<ref name="eso"/> Неки научници сматрају такав систем федералним системом који се тако не зове или „федерацијом без федерализма”.<ref>{{cite book|editor-last=Springer SE|editor-first=Axel|title=The ways of federalism and the horizons of the Spanish state of autonomies.|chapter=The Federal Option and Constitutional Management of Diversity in Spain Xavier Arbós Marín|year=2012|publisher=Springer Berlin|location=Berlin|isbn=978-3-642-27716-0|edition=2013.|pages=375}}</ref> Постоји седамнаест (17) аутономних заједница и два (2) аутономна града који се колективно познати као „'''аутономије'''”. Оба аутономна града имају право да постану аутономне заједнице, али они никада нису искористили то право. Овај јединствени оквир територијалне администрације познат је као „'''Држава аутономија'''”.

Аутономне заједнице су регулисане на основу устава и својим органским законима познатим као [[Статут аутономије|Статути аутономије]], који садрже све надлежности које преузимају на себе. С обзиром да је деволуција требало да буде асиметричне природе,<ref name="tanja">{{cite book|url=https://books.google.com/books/about/States_and_Regions_in_the_European_Union.html?id=j1YzvIIiOAYC|title=States and Regions in the European Union|last=Börzel|first=Tanja A.|publisher=University Press, Cambridge|year=2002|accessdate=2. 10. 2017|isbn=978-0-521-00860-0|pages=93-151}}</ref> обим надлежности варира у свакој заједници, али све имају исту парламентарну структуру.<ref name="eso"/>

== Аутономне заједнице ==

{| style="clear:both" class="sortable wikitable"
|- style="background:#bbb"
 ! class="unsortable" style="width:50px" | Застава
 ! Аутономна<br />заједница
 ! Главни град
 ! Предсједник
 ! class="unsortable" | Слика
 ! Површина (km²)
 ! Становништво (2016)
 ! [[Бруто домаћи производ|БДП]] по глави ст. ([[евро|€]])
 ! Статус
|- style="background:#eee"
| align="center"| {{Flagdeco|Андалузија|size=75px|text=none}}
| [[Андалузија]]
| [[Севиља]]
| [[Сусана Дијаз]]{{-}} ([[Шпанска социјалистичка радничка партија|-{PSOE}-]])
| [[Датотека:Susana Díaz 2015c (cropped).jpg|70px]]
| align="right"| 87.268
| align="right"| 8.388.107
| align="center"| 16.960
| Националност
|- style="background: #ddd"
| align="center"| {{Flagdeco|Каталонија|size=75px|text=none}}
| [[Каталонија]]
| [[Барселона]]
| [[Карлес Пуџдемон]]{{-}} ([[Заједно са Да|-{JxSí}-]])
| [[Датотека:Carles Puigdemont 2016 (cropped).jpg|70px]]
| align="right"| 32.114
| style="text-align:right" | 7.522.596
| align="center"| 27.248
| Националност
|- style="background: #eee"
| align="center"| {{Flagdeco|Заједница Мадрид|size=75px|text=none}}
| [[Заједница Мадрид]]
| [[Мадрид]]
| [[Кристина Сифуентес]]{{-}} ([[Народна партија (Шпанија)|-{PP}-]])
| [[Датотека:Cristina Cifuentes 2015f (cropped).jpg|70px]]
| align="right"| 8.028
| style="text-align:right" | 6.466.996
| align="center"| 29.385
| Регион
|- style="background: #ddd"
| align="center"| {{Flagdeco|Валенсијанска Заједница|size=75px|text=none}}
| [[Валенсијанска Заједница]]
| [[Валенсија]]
| [[Ксимо Пиг]]{{-}} (PSOE)
| [[Датотека:Ximo Puig 2015.jpg|70px]]
| align="right"| 23.255
| style="text-align:right" | 4.959.968
| align="center"| 19.964
| Националност
|- style="background: #eee"
| align="center"| {{Flagdeco|Галиција|size=75px|text=none}}
| [[Галисија]]
| [[Сантијаго де Компостела]]
| [[Алберто Нуњез Феихо]]{{-}} (-{PP}-)
| [[Датотека:Nuñezfeijoo.jpg|70px]]
| align="right"| 29.574
| style="text-align:right" | 2.718.525
| align="center"| 20.723
| Националност
|- style="background: #ddd"
| align="center"| {{Flagdeco|Кастиља и Леон|size=75px|text=none}}
| [[Кастиља и Леон]]
| [[Ваљадолид]]{{- }}<small>(Само сједиште институција,{{-}} {{Nowrap|али не званични главни град}})</small>
| [[Хуан Висенте Херера]]{{-}} (-{PP}-)
| [[Датотека:Juan Vicente Herrera 2014 (cropped).jpg|70px]]
| align="right"| 94.223
| style="text-align:right" | 2.447.519
| align="center"| 22.289
| Историјски регион
|- style="background: #eee"
| align="center"| {{Flagdeco|Баскија|size=75px|text=none}}
| [[Баскија (аутономна заједница)|Баскија]]
| [[Виторија]]-Гастеиз{{-}} <small>(Само сједиште институција,{{-}} {{Nowrap|али не званични главни град}})</small>
| [[Ињиго Уркуљу]]{{-}} ([[Баскијска националистичка партија|-{PNV}-]])
| [[Датотека:Iñigo Urkullu 2014 (cropped).jpg|70px]]
| align="right"| 7.234
| style="text-align:right" | 2.189.534
| align="center"| 30.829
| Националност
|- style="background: #ddd"
| align="center"| {{Flagdeco|Кастиља-Ла Манча|size=75px|text=none}}
| [[Кастиља-Ла Манча]]
| [[Толедо]]
| [[Емилијано Гарсија-Пахе]]{{-}} (-{PSOE}-)
| [[Датотека:Emiliano García-Page 2015 (cropped).jpg|70px]]
| align="right"| 79.463
| style="text-align:right" | 2.041.631
| align="center"| 17.698
| Регион
|- style="background: #eee"
| align="center"| {{Flagdeco|Канарска Острва|size=75px|text=none}}
| [[Канарска Острва]]
| {{Nowrap|[[Санта Круз де Тенерифе]] и}}{{-}} {{Nowrap|[[Лас Палмас де Гран Канарија]]}}{{-}} <small>(наизмјенично)</small>
| Фернадно Клавихо{{-}} ([[Канарска коалиција|-{CC}-]])
| [[Датотека:Fernando Clavijo Batlle (b).jpg|70px]]
| align="right"| 7.447
| style="text-align:right" | 2.101.924
| align="center"| 19.568
| Националност
|- style="background: #ddd"
| align="center"| {{Flagdeco|Регион Мурсија|size=75px|text=none}}
| [[Регион Мурсија]]
| [[Мурсија]]
| Фернандо Лопез Мираз{{-}} (-{PP}-)
| [[Датотека:Fernando López Miras.png|70px]]
| align="right"| 11.313
| style="text-align:right" | 1,464.847
| align="center"| 18.520
| Регион
|- style="background: #eee"
| align="center"| {{Flagdeco|Арагон|size=75px|text=none}}
| [[Арагон]]
| [[Сарагоса]]
| Хавијер Ламбан{{-}} (-{PSOE}-)
| [[Датотека:Javier Lambán 2015b (cropped).jpg|70px]]
| align="right"| 47.719
| style="text-align:right" | 1.308.563
| align="center"| 25.540
| Националност
|- style="background: #ddd"
| align="center"| {{Flagdeco|Екстремадура|size=75px|text=none}}
| [[Екстремадура]]
| [[Мерида (Шпанија)|Мерида]]
| [[Гуљермо Фернандез Вара]]{{-}} (-{PSOE}-)
| [[Датотека:Guillermo Fernández Vara 2015 (cropped).jpg|70px]]
| align="right"| 41.634
| style="text-align:right" | 1.087.778
| align="center"| 15.394
| Region
|- style="background: #eee"
| align="center"| {{Flagdeco|Балеарска Острва|size=75px|text=none}}
| [[Балеарска Острва]]
| [[Палма де Маљорка|Палма]]
| Франсина Арменгол (-{PSOE}-)
| [[Датотека:Francina Armengol 2.jpg|70px]]
| align="right"| 4.992
| style="text-align:right" | 1.107.220
| align="center"| 24.393
| Националност
|- style="background: #ddd"
| align="center"| {{Flagdeco|Астурија|size=75px|text=none}}
| [[Астурија]]
| [[Овиједо]]
| [[Хавијер Фернандез Фернандез|Хавијер Фернандез]]{{-}} (-{PSOE}-)
| [[Датотека:Javier Fernández Fernández 2012 (cropped).jpg|70px]]
| align="right"| 10.604
| style="text-align:right" | 1.042.608
| align="center"| 21.035
| Историјски регион
|- style="background: #eee"
| align="center"| {{Flagdeco|Навара|size=75px|text=none}}
| [[Навара]]
| [[Памплона]]
| [[Уксе Варкос]]{{-}} ([[Хероа бадји]])
| [[Датотека:El lehendakari y la presidenta de Navarra firman un Protocolo de Colaboración entre ambas comunidades (cropped).jpg|70px]]
| align="right"| 10.391
| style="text-align:right" | 640.647
| align="center"| 29.071
| Националност
|- style="background: #ddd"
| align="center"| {{Flagdeco|Кантабрија|size=75px|text=none}}
| [[Кантабрија]]
| [[Сантандер]]
| [[Мигуел Ангел Ревиља]]{{-}} ([[Регионалистичка партија Кантабрије|-{PRC}-]])
| [[Датотека:Miguel Ángel Revilla (cropped).jpg|70px]]
| align="right"| 5.321
| style="text-align:right" | 582.206
| align="center"| 22.341
| Историјски регион
|- style="background: #eee"
| align="center"| {{Flagdeco|Риоха|size=75px|text=none}}
| [[Риоха]]
| [[Логроњо]]
| Хосе Игнасио Сенисерос (-{PP}-)
|
| align="right"| 5.045
| style="text-align:right" | 315.794
| align="center"| 25.508
| Регион
|}

=== Аутономни градови ===

{| style="clear:both" class="sortable wikitable"
|- style="background:#bbb"
 ! class="unsortable" style="width:50px" | Грб
 ! Аутономни град
 ! Предсједник града
 ! class="unsortable" | Слика
 ! Површина (km²)
 ! Становништво (2016)
 ! [[Бруто домаћи производ|БДП]] по главни ст. ([[евро|€]])
|- style="background:#eee"
| {{Coat of arms|Ceuta|size=50px|text=none}}
| [[Сеута]]
| [[Хуса Хесус Вивас]]{{-}} (-{PP}-)
| [[Датотека:Juan Jesús Vivas en la Convención Nacional del Partido Popular (enero de 2011).jpg|70px]]
| align="right"| 18,5
| align="right"| 84.519
| align="right"| 19.335
|- style="background:#eee"
| {{Coat of arms|Melilla|size=50px|text=none}}
| [[Мелиља]]
| [[Хуан Хосе Имброда]]{{-}} (-{PP}-)
| [[Датотека:Juan José Imbroda (2011).jpg|70px]]
| align="right"| 12,3
| align="right"| 86.026
| align="right"| 16.981
|}

== Историја ==
{{главни чланак|Националности и региони Шпаније}}

=== Позадина ===
[[Датотека:España1757.jpg|350п|мини|десно|Мапа [[Пиринејско полуострво|Пиринејског полуострва]] 1757. године]]

Шпанија је разнолика земља коју чине различити региони са различитим друштвеним и економским структурама, као и различитим језицима и историјским, политичким и културним традицијама.<ref name="villar">{{cite web|url=http://www.stormingmedia.us/46/4624/A462453.html|last=Villar|first=Fernando P.|title=Nationalism in Spain: Is It a Danger to National Integrity?|publisher=Storming Media, Pentagon Reports|date=јун 1998|accessdate=2. 10. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20130927225951/http://www.stormingmedia.us/46/4624/A462453.html|archive-date=27. 09. 2013|url-status=dead}}</ref><ref name="shabad">{{cite web|url=https://www.jstor.org/pss/421632|title=Language, Nationalism and Political Conflict in Spain|last=Shabad|first=Goldie|last2=Gunther|first2=Richard|publisher=Comparative Politics Vol 14 No. 4|date=јул 1982|accessdate=2. 10. 2017}}</ref> Иако је цијела територија Шпаније била уједињена под једном круном до 16. вијека, није дошло до процеса националне хомогенизације или стапања. Конститутивне територије — биле то круне, краљевства, кнежевине или доминиони — задржале су велики дио свог бившег институционог постојања,<ref name="morenopaper">{{cite web|url=http://digital.csic.es/bitstream/10261/1679/1/dt-0704.pdf|title=Federalization in Multinational Spain|last=Moreno Hernández|first=Luis Manuel|publisher=Unidad de Políticas Comparadas|accessdate=2. 10. 2017}}</ref> укључујући ограничену законодавну, судску или фискалну аутономију. Ове територије су до средине 19. вијека имале различите мјесне традиције, законе, језике и валуте.<ref name="morenopaper"/>

Од 18. вијека па надаље, бурбонски краљеви и влада покушавали су да успоставе централизованији режим. Водеће личности [[Просветитељство у Шпанији|шпанског просветитељства]] залагале су се за изградњу шпанске нације изван унутрашњих територијалних граница.<ref name="morenopaper"/> То је кулминирало 1833. године, када је Шпанија [[Територијална подјела Шпаније 1833.|подијељена]] на 49 (сада 50) [[Покрајине Шпаније|покрајина]], које су углавном служиле као преносни појасеви за политике развијене у Мадриду.

Међутим, за разлику од осталих европских земаља, као што је нпр. Француска, у којој су се регионални језици говорили у руралним областима или мање развијеним регионима, два важна регионална језика Шпаније су говорена у неким од најиндустријализованијих области,<ref name="jackson">{{cite book|url=https://books.google.com/books/about/The_Spanish_Republic_and_the_Civil_War_1.html?id=lvoNAQAAMAAJ|title=The Spanish Republic and the Civil War |last=Jackson|first=Gabriel |year=1965|publisher=[[Princeton University Press]] |location=United States of America|isbn=978-0-691-00757-1|pages=15}}</ref> које су поред тога уживали и веће нивое просперитета, поред своје културне и историјске свијести. То су биле [[Баскија (аутономна заједница)|Баскија]] и [[Каталонија]].<ref name="frans">{{cite book|url=https://books.google.com/books/about/Regionalism_After_Regionalisation.html?id=u8gZklxHTMUC|title=Regionalism after Regionalisation. Spain, France and the United Kingdom|last=Schrijver|first=Frans|publisher=Vossiupers UvA. Amsterdam University Press|year=2006|isbn=978-90-5629-428-1|accessdate=2. 10. 2017}}</ref><ref name="moreno112" >{{cite book|url=https://books.google.com/books/about/La_Federalizaci%C3%B3n_de_Espa%C3%B1a.html?id=OVzC9t5sxBMC|title=La federalización de España. Poder político y territorio|last=Moreno Fernández|first=Luis Miguel|publisher=Siglo XXI España Editores|isbn=978-8432312939|year=1997|pages=112}}</ref> То је довело да успона [[периферни национализам|периферних национализама]], заједно са [[шпански национализам|шпанским национализмом]].<ref name="frans"/>

Стога су економске и друштвене промијене које су довеле до националног уједињења у Француској имале супротан ефекат у Шпанији. Као таква, шпанска историја од краја 19. вијека обликована је дијалектичком борбом између шпанских национализма и периферног национализма,<ref name="conversi">{{cite web|url=http://easyweb.easynet.co.uk/conversi/smooth.pdf |last=Conversi|first=Daniele |title=The Smooth Transition: Spain’s 1978 Constitution and the Nationalities Question |publisher=Carfax Publishing, Inc. |work=National Identities, Vol 4, No. 3 |year=2002|accessdate=2. 10. 2017 |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20080511172945/http://easyweb.easynet.co.uk/conversi/smooth.pdf |archivedate=11. 5. 2008 }}</ref><ref name="moreno98">{{cite book|url=https://books.google.com/books/about/La_Federalizaci%C3%B3n_de_Espa%C3%B1a.html?id=OVzC9t5sxBMC|title=La federalización de España. Poder político y territorio|last=Moreno Fernández|first=Luis Miguel|publisher=Siglo XXI España Editores|isbn=978-8432312939|year=1997|pages=98,99}}</ref> претежно у Баскији и Каталонији, а у мањој мјери у Галицији.

У одговору на каталонске захтјеве, Каталонији је 1913. године додјељена ограничена аутономија, која је 1920. године укинута. Поново је додјељена 1932. током постојања [[Друга шпанска република|Друге шпанске републике]], када је [[Ђенералитат Каталоније|Ђенералитат]], каталонске средњовјековна институција власти, обновљен. Устав из 1931. године предвиђао је територијалну подјелу цијеле Шпаније на „аутономне регионе”, што никада није у потпуности успостављено — само Каталонија, Баскија и Галиција су усвојиле „Статуте аутономије” — јер је процес прекинут избијањем [[Шпански грађански рат|Шпанског грађанског рата]] 1936. године и побједом националистичких снага под вођством [[Франсиско Франко|Франсиска Франка]].<ref name="conversi"/>

Током диктаторског режима генерала Франка, централизам је најснажније примјењиван као начин очувања „јединства шпанске нације”. Периферни национализам, заједно са комунизмом и атеизмом, Франков режим је сматрао највећом пријетњом.<ref name="frans"/> Његов покушај борбе против сепаратизма тешким али спорадичним репресијама и често озбиљно сузбијање језика и повратка регионалних идентитета,<ref name="shabad"/> довели су до испреплитања захтјева за успостављање демократије са захтјевима за признање плуралистичке визије шпанске националности.<ref name="conversi"/><ref name="moreno78">{{cite book|url=https://books.google.com/books/about/La_Federalizaci%C3%B3n_de_Espa%C3%B1a.html?id=OVzC9t5sxBMC|title=La federalización de España. Poder político y territorio|last=Moreno Fernández|first=Luis Miguel|publisher=Siglo XXI España Editores|isbn=978-8432312939|year=1997|pages=78,79}}</ref>

Када је Франко преминуо 1975. године, Шпаније је ушла у процес [[Шпанска транзиција ка демократији|транзиције ка демократији]]. Најтежи задатак новог демократски изабраног [[Генерални Кортеси|Генералног Кортеса]] који је 1977. године дјеловао као уставотворна скупштина био је прелазак са унитарне централизоване државе на децентрализовану државу,<ref name="colomer">{{cite web|url=http://www.highbeam.com/doc/1G1-54171792.html|title=The Spanish 'state of autonomies': non-institutional federalism.(Special Issue on Politics and Policy in Democratic Spain: No Longer Different?)|last=Colomer|first=Josep M.|work=[[West European Politics]]|date=1. 10. 1998|accessdate=2. 10. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20130518204854/http://www.highbeam.com/doc/1G1-54171792.html|archive-date=18. 5. 2013|url-status=dead}}</ref> на начин који би задовољио захтјеве периферних националиста.<ref name="mundo">{{cite web|url=http://www.elmundo.es/especiales/2005/06/espana/estatutos_autonomia/historia.html|title=Café para Todos|work=La España de las Autonomías. Un Especial de elmundo.es|last=Aparicio|first=Sonia|accessdate=2. 10. 2017}}</ref><ref name="portero">{{cite book|url=https://books.google.com/books/about/El_Estado_Auton%C3%B3mico.html?id=eo6ErN5CcUwC|title=El Estado de las Autonomías en Tiempo de Reformas|last=Portero Molina|first=José Antonio|work=El Estado Autonómico: Integración, Solidaridad, Diversidad, Volumen 1|editor-last=Vidal Beltrán|editor-first=José María|editor2-last=García Herrera|editor2-first=Miguel Ángel|publisher=Instituto Nacional de Administración Pública|year=2005|isbn=9788478799770|accessdate=2. 10. 2017|pages=39-64}}</ref> Тадашњи предсједник Владе Шпаније, [[Адолфо Суарез]], састао се са тадашњим предсједником Ђенералитета Каталоније у изгнанству, [[Жузепе Траделас|Жузепеом Тараделасом]]. Договорено је да Ђенералитет буде обновљен и да ограничене надлежности буду пренесене, док је устав још у изради. Недуго послије, Влада је омогућила стварање „скупштине припадника парламента” коју су чинили посланици и сенатори из различитих територија Шпаније, тако да се они могу сматрати „предаутономним режимом” својих региона.{{чињеница|date=02. 2018. }}

Такозвани [[Очеви Устава]] морали су направити равнотежу између опозиционог виђења Шпаније, у једну руку, централизованог виђења насљеђеног од Франковог режима и у другу руку федералистичког и плуралистичког виђења Шпаније као „нације нација”;<ref name="sinopsis2">{{cite web|url=http://www.congreso.es/consti/constitucion/indice/sinopsis/sinopsis.jsp?art=2&tipo=2|title=Sinópsis artículo 2|work=Constitución española (con sinópsis) |last=Delgado-Ibarren García-Campero|first=Manuel| publisher=[[Congress of Deputies (Spain)|Congress of the Deputies]]|date=јун 2005|accessdate=2. 10. 2017}}</ref> између униформних децентрализованих ентитета са истим овлашћењима и асиметричне стуктуре која је требало да разликује националности. Партије периферних националиста жељеле су вишенационалну државу конфедералног или федералног модела, док су владајуће партије [[Савез демократског центра (Шпанија)|Савез демократског центра]] и [[Народна алијанса (Шпанија)|Народна алијанса]] жељеле минималну децентрализацију; [[Шпанска социјалистичка радничка партија]] је изражавала симпатије према федералном систему.<ref name="frans"/>

На крају, устав, објављен и ратификован 1979. године, пронашао је равнотежу у признању постојећих „националности и региона” Шпаније са „неразрадивим јединством шпанске нације”. Како би се управљало тензијама пристуним у шпанској транзицији ка демократији, творци актуелног шпанског устава избјегавали су етикете као што је „федерална” у дијелу о територијалном уређењу,<ref>{{cite web|title=Why Talk of Federalism Won’t Help Peace in Syria|url=https://foreignpolicy.com/2016/03/18/why-talk-of-federalism-wont-help-peace-in-syria-assad/|website=Foreign Policy|accessdate=2. 10. 2017}}</ref> док уставом чувају право на аутономију или самоуправљање „националности или региона”, кроз процес асиметричне деволуције ка „аутономним заједницама” које је требало створити.<ref>{{cite web|title=Devolution of Powers in Spain|url=http://www.mreza-mira.net/wp-content/uploads/Devolution-in-Spain-May-2014.pdf|accessdate=2. 10. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20161012014346/http://www.mreza-mira.net/wp-content/uploads/Devolution-in-Spain-May-2014.pdf|archive-date=12. 10. 2016|url-status=dead}}</ref><ref>{{cite web|title=Devolution and Democracy: Identity, Preferences, and Voting in the Spanish “State of Autonomies”|url=http://www.brandeis.edu/departments/politics/researchcircle/publications/docs/chernyha-burgpaper.pdf|accessdate=2. 10. 2017}}</ref>

=== Устав из 1978. године ===
{{главни чланак|Устав Шпаније из 1978. године}}

== Види још ==
* [[Националности и региони Шпаније]]

== Референце ==
{{извори|30em}}

{{Административна подела Шпаније}}
{{Првостепена административна подјела европских земаља}}

{{подножје}}

[[Категорија:Аутономне заједнице Шпаније| ]]
[[Категорија:Административна подела европских држава|Ш]]
[[Категорија:Децентрализација]]