БМ-24Т
| БМ-24Т | ||
|---|---|---|
|
| ||
| Класификација | вишецевни бацач ракета | |
| Шасија | АТС | |
| Историја | ||
| Земља развоја |  СССР
| |
| Период производње | од 1956 | |
| Период употребе | од 1956 | |
| Димензије | ||
| Тежина без муниције и прорачуна | 14 118 кг | |
| Тежина у борбеном положају | 16 100 кг | |
| Дужина у маршевом положају | 5970 мм | |
| Ширина у маршевом положају | 2435 мм | |
| Висина у маршевом положају | 3000 мм | |
| Наоружање | ||
| Калибар | 240 мм | |
| Дужина цеви | 1400 мм | |
| Број цеви | 12 | |
| Максимални домет паљбе | 17 500 м | |
| Максимални угао гађања | +50 ° | |
| Прелазак система из маршевог у борбни положај | 1,5—2,0 мин | |
| Трајање плотуна | 6—8 с | |
| Погон | ||
| Тип мотора | В-54Т | |
| Снага мотора | 275 КС | |
| Максимална брзина на аутопуту | 35 км/ч | |
| Досег возила | 300 км | |
| Врста погонског система | гусенични | |
БМ-24Т (Индекс ГРАУ — 8У35, ознака за шасију по класификацији ГБТУ — Объект 712) — је совјетски гусенични вишецевни бацач ракета.
Опис конструкције[уреди | уреди извор]
БМ-24Т је развијан истовремено са моделом БМ-24. У основи систем је развијен ради деловања у саставу тенковских делова Црвене армије. Возило је било засновано на бази гусеничног тенка АТ-С, захваљујући чему је поседовао висок степен проходности. На горњем делу каросерије је размештен блок сачињен од лансирних цеви. За разлику од БМ-24 код БМ-24Т примењене су цевасте шине уместо ћелијских, при томе је балистичко решење остало сачувано, и поред тога што су цеви биле скраћене. Навођење ракетног терета врши се помоћу ручног механизма за навођење. Распон вертикалних углова навођења кретао се од +10 до +50°. У хоризонталном положају ракетни терет је навођен под угловима у распону од -90 до +90°.
Наоружање[уреди | уреди извор]
Главно оружје које овај систем користи јесу турбомлазне ракете. Поред фугасних, у номенклатуру наоружања БМ-24Т уведена је и муниција са хемијском бојевом главом. Површина коју прекрива када испали један плотун може износити и неколико хектара.
| Таблица тактичко-техничких својстава муниције коју користи БМ-24[1][2] | |||||||||
| Ознака | Индекс | Дужина пројектила, мм | Маса пројектила, кг | Маса бојеве главе, кг | Маса вис. експлозив., кг | Маса барута у мотору, кг | Време рада мотора, с | Максимална даљина, м | бр. ротација у, мин |
| Фугасна бојева глава | |||||||||
| М-24Ф | 53-Ф-961 | 1124 | 112,25 | 60,8 | 27,4 | 16,2 | 0,5..1 | 6 575 | 7 000 |
| М-24ФУД | 53-Ф-961У | 1245 | 109,0 | 46,5 | 18,4 | 23,96 | 0,9..2,2 | 10 600 | 9 500 |
| МД-24Ф | 3Ф1 | 1684 | 155,0 | 48,4 | 19,8 | 44,3 | 2,3..4,9 | 17 500 | 15 000 |
| Хемијска бојева глава | |||||||||
| МС-24 | 3Х1 | 1240 | 109,0 | 44,3 | 8,0[3] | 16,2 | 0,5..1,0 | 6 500 | 7 000 |
| МС-24УД | 1240 | 109,0 | 44,3 | 8,0[3] | 44,3 | 2,3..4,9 | 16 000 | 15 000 | |
Види још[уреди | уреди извор]
Белешке[уреди | уреди извор]
- 1. Широкорад. Отечественные минометы и реактивная артиллерия 04
- 2. ↑ Энциклопедия XXI век. Оружие и технологии России. Часть 18. Химические боеприпасы. Группа 13. Боеприпасы, боевые части ракет и взрывчатые вещества. Класс 1320. Боеприпасы и артиллерийские выстрелы калибром свыше 125-мм. Головная часть 240-мм реактивного химического снаряда. — М.: Издательский дом «Оружие и технологии», 2006. — Т. Том 12. — С. 444. — 848 с. —. ISBN 978-5-93799-023-5.
- 3. ↑ Федоров Л. А. Глава 8. Закат химической войны. Типы химических боеприпасов, которые имелись у Советской Армии к 1987 г. // Химическое вооружение — война с собственным народом (трагический российский опыт) в трёх томах. — М.: Лесная страна, — Т. 1. Долгий путь к химической войне. — С. 307. — 848 с. 2009. ISBN 978-5-91505-013-5.
Извори[уреди | уреди извор]
Широкорад А. Б. РАЗДЕЛ IV. СОВЕТСКИЕ РЕАКТИВНЫЕ СИСТЕМЫ ЗАЛПОВОГО ОГНЯ 1946-2000 ГОДОВ. Глава 2. 240-мм система М-24 Отечественные минометы и реактивная артиллерия
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Энциклопедия XXI век. Оружие и технологии России. Часть 18. Химические боеприпасы. Группа 13. Боеприпасы, боевые части ракет и взрывчатые вещества. Класс 1320. Боеприпасы и артиллерийские выстрелы калибром свыше 125-мм. Головная часть 240-мм реактивного химического снаряда. Том 12. М.: Издательский дом «Оружие и технологии». 2006. стр. 444. 5-93799-023-4.
- ^ Федоров Л. А. (2009). „Глава 8. Закат химической войны. Типы химических боеприпасов, которые имелись у Советской Армии к 1987 г.”. Химическое вооружение — война с собственным народом (трагический российский опыт) в трёх томах. 1. Долгий путь к химической войне. М.: Лесная страна. стр. 307. ISBN 978-5-91505-013-5.
- ^ а б Отравляющее вещество Р-35 (зарин).