Пређи на садржај

БМ-24

С Википедије, слободне енциклопедије
БМ-24

Борбено возило 8У31 у техничком музеју АД "АВТОВАЗ" у Тољатију.


Класификација вишецевни бацач ракета
Шасија ЗИС-151
Историја
Земља развоја  СССР
Период производње од 1951
Период употребе од 1951
Број произведених јединица више од 700 комада
Димензије
Тежина без муниције и прорачуна 7140 кг
Тежина у борбеном положају 8910 кг
Дужина у маршевом положају 6930 мм
Ширина у маршевом положају 2320 мм
Висина у маршевом положају 2800 мм
Клиренс 260 мм
Наоружање
Калибар 240,9 мм
Број цеви 12
Максимални домет паљбе 17 500 м
Максимални угао гађања 50 °
Нишански уређај 51-ОП-211
Посада 8 људи
Прелазак система из маршевог у борбни положај 1,5—2 мин
Трајање плотуна 6—8 с
Погон
Тип мотора карбураторски
Снага мотора 95 КС
Максимална брзина на аутопуту до 60 км/ч
Досег возила 600 км
Врста погонског система на точковима 6×6

БМ-24 је вишецевни бацач ракета произведен у Совјетском Савезу. Способан је да испаљује ракете калибра 240 mm из 12 лансирних цеви. Различите верзије система БМ-24 монитране су на 6x6 шасију камиона ЗИЛ-151 и АТ-С артиљеријском трактору, од кога је касније створен модел БМ-24Т. Са производњом је започето у једној фабрици аутомобила 1947. године у Москви.

Историја развоја

[уреди | уреди извор]

БМ-24 је развијен од стране ГСКБ Министарства одбране ради серијске производње под руководством В. П. Бармина. Прва испитивања су довела до стварања експерименталног модела М-31А (касније М24) која су била спроведена током лета 1950. године. да би 22. марта 1951. године указом Савета Министара Совјетског Савеза №875-441сс био уведен у наоружање Совјетске војске.

Опис система

[уреди | уреди извор]

Основни задаци борбеног система БМ-24 били су сузбијање и уништавање противничких пунктова, живе силе, утврђења, артиљеријских и минобацачких батерија. У организационом смислу улазио је у састав бригадне артиљерије у оквиру корпуса. У сваком корпусу се налазило по 54 борбена система БМ-24.

БМ-24 био је развијен на бази теретног возила ЗИС-151, на који се постављао артиљеријски део система(лансирни уређај). Саставни елементи овог система су:

  1. 12 држача лансирних цеви
  2. Кућишта ракета
  3. Ротирајућег рама
  4. Касете
  5. Механизма за балансирање
  6. Електронске опреме
  7. Нишана
  8. Механизма за вертикално усмеравање
  9. Механизма за хоризонтално усмеравање


Током испаљивања ракета оне се усмеравају помоћу лансирних цеви које су фиксиране за остатак конструкције. Метална конструкција(кућиште ракета) која се налази на врху представља спој металних елемената који је заварен, чиме је створена пространа конструкција, и чиме су спречени љуљање и осцилације конструкције током лансирања пројектила. Ради боље покретљивости, поседује окретни рам, који је смештен на осцилирајући део.

Борбени систем БМ-24 на позицији. Подешавање пуњења приликом дејства.

Уздужном делу носача мотора по површини шасије возила фиксирано је постоље на чијем ротирајућем делу је смештено кућиште у коме се налазе ракете. Механизам за подизање помоћу уређаја у облику шрафа омогућава вертикално подизање ради усмеравања ракета под углом од +10° до +50° и у хоризонталном сектору ±70° при чему се хоризонтални угао навођења може кретати на више од ±25° а вертикално у циљу заштите сектора у распону од 0 до + 50°.

Како би се смањило напрезање приликом руковања механизмом за навођења ракета, ротирајући део је опремљен балансирајућим механизмом који га гура. Хоризонтално навођење момогућено је путем пужног механизма који омогућава ротирање у хоризонталном серу. Паљење барутаног пуњења у ракетном пројектилу омогућава контакт- свећице која прима струју из акумулатора борбеног возила. Струјни имнпулс којим се врши напајање може се активирати из кабине возила, а такође се може активирати и са растојања из неког склоништа, које може бити на удаљености од 80 m од возила. Кабина је у потпуности покривена како би заштитила посаду од спољних утицаја и издувних гасова возила и ракета приликом њиховог лансирања. Како пи се пружила стабилност систему током паљбе, и како би се омогућило растерећење задњег дела, на предњем и задњем крају возила били су постављени стабилизатори за подизање возила.


Модел на гусеницама БM-24T

Квалитет овог оружја заснива се пре свега, на млазном мотору који користе његове ракете. Поред фугасне бојеве главе, по номенклатури оружја за систем БМ-24 користе се ракете са хемијским бојевим главама. Површина коју прекрива када испали један плотун може изнисити и неколико хектара.

Таблица ТТХ муниције, коју користи БМ-24[1][2]
Ознака Индекс Дужина пројектила, мм Маса пројектила, кг Маса бојеве главе, кг Маса вис. експлозив., кг Маса барута у мотору, кг Време рада мотора, с Максимална даљина, м бр. ротација у, мин
Фугасна бојева глава
М-24Ф 53-Ф-961 1124 112,25 60,8 27,4 16,2 0,5..1 6 575 7 000
М-24ФУД 53-Ф-961У 1245 109,0 46,5 18,4 23,96 0,9..2,2 10 600 9 500
МД-24Ф 3Ф1 1684 155,0 48,4 19,8 44,3 2,3..4,9 17 500 15 000
Хемијска бојева глава
МС-24 3Х1 1240 109,0 44,3 8,0[3] 16,2 0,5..1,0 6 500 7 000
МС-24УД 1240 109,0 44,3 2,3..4,9 16 000 15 000

Муниција

[уреди | уреди извор]

Калибар: 240 mm Тежина:112,5kg Тежина бојеве главе:46,9 kg Домет: 11 km

Модификации

[уреди | уреди извор]
  • БМ-24 (8У31) — базиран на шасији ЗИС-151
  • БМ-24М (2Б3) — модернизована верзија на шасији ЗИЛ-157.

Модели развијени по узору на њега

[уреди | уреди извор]
  • БМ-24Т — модификација на бази гусеничног трактора АТ-С
  • БМ-24П — опитна модификација на бази борбеног транспортера БТР-50
  • БМД-24Б — пројекат борбеног возила с могућношћу коришћења како старих ракета М-24, тако и нових МД-24Ф и МБ-24. А развијени су на бази тракторских возила ГТ-Л, АТ-С, а објект 408 на основеу АТ-Т и теретњака ЗИС-375.

Корисници

[уреди | уреди извор]
Мапа корисника БМ-24 који су опбележени палавом, док су бивши обележени црвеном

Тренутни корисници

[уреди | уреди извор]
  •  СССР
  •  Алжир -30 БМ-24, према подацима из 2012 године.
  •  Ангола – непозната количина БМ-24, према подацима из 2012 године
  •  Источна Немачка – 72 система БМ-24, испоручено је из Совјетског Савеза у периоду од 1963. до 1964. године.
  •  Египат — 48 БМ-24 на чувању, према подацима из 2012. године.
  •  Израел — 36 БМ-24, према подацима из 2012. године.
  •  Северна Кореја — 200 јединица БМ-24, испоручено је из Совјетског Савеза у периоду од 1956. до 1959. године.
  •  Куба - 20 јединица БМ-24, испоручено је из Совјетског Савеза у периоду од 1961. до 1962. године.
  •  Мозамбик количина и статус непознати.
  •  Пољска - 50 јединица БМ-24, испоручено је из Совјетског Савеза у периоду од 1961. до 1965. године.
  •  Сирија - 300 јединица БМ-24, испоручено је из Совјетског Савеза у периоду од 1967. до 1969.
  •  Сомалија количина и статус непознати.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Энциклопедия XXI век. Оружие и технологии России. Часть 18. Химические боеприпасы. Группа 13. Боеприпасы, боевые части ракет и взрывчатые вещества. Класс 1320. Боеприпасы и артиллерийские выстрелы калибром свыше 125-мм. Головная часть 240-мм реактивного химического снаряда. Том 12. М.: Издательский дом «Оружие и технологии». 2006. стр. 444. 5-93799-023-4. 
  2. ^ Федоров Л. А. (2009). „Глава 8. Закат химической войны. Типы химических боеприпасов, которые имелись у Советской Армии к 1987 г.”. Химическое вооружение — война с собственным народом (трагический российский опыт) в трёх томах. 1. Долгий путь к химической войне. М.: Лесная страна. стр. 307. ISBN 978-5-91505-013-5. 
  3. ^ Отравляющее вещество Р-35 (зарин).

Литература

[уреди | уреди извор]
  • 1. Широкорад. Отечественные минометы и реактивная артиллерия 04
  • 2. Боевая машина БМ-24 (рус.). Ракетная техника. Проверено 19 декабря 2011. Архивировано из первоисточника 6 сентября 2012.
  • 3. Боевая машина БМ-24 (Индекс 8У31). Руководство службы. стр. 3—6
  • 4.↑ Энциклопедия XXI век. Оружие и технологии России. Часть 18. Химические боеприпасы. Группа 13. Боеприпасы, боевые части ракет и взрывчатые вещества. Класс 1320. Боеприпасы и артиллерийские выстрелы калибром свыше 125-мм. Головная часть 240-мм реактивного химического снаряда. — М.: Издательский дом «Оружие и технологии» — Т. Том 12. — С. 444. — 848 с. 2006. ISBN 978-5-93799-023-5.
  • 5.↑ Федоров Л. А. Глава 8. Закат химической войны. Типы химических боеприпасов, которые имелись у Советской Армии к 1987 г. // Химическое вооружение — война с собственным народом (трагический российский опыт) в трёх томах. — М.: Лесная страна, — Т. 1. Долгий путь к химической войне. — С. 307. — 848 с. 2009. ISBN 978-5-91505-013-5.
  • 6.↑ https://web.archive.org/web/20160429174451/http://rbase.new-factoria.ru/gallery/predeskiznaya-prorabotka-boevoy-mashiny-bmd-24b/
  • 7.↑ The Military Balance 2012. — P. 316.
  • 8.↑ The Military Balance 2012. — P. 421.
  • 9.Stockholm Internation Peace Research Institute — Arms Transfers Database
  • 10.↑ The Military Balance 2012. — P. 320.
  • 11.↑ The Military Balance 2012. — P. 329.