Блоп
Блуп (енгл. Bloop) је име дато ултра-ниским фреквенцијама и изузетно моћном звуку снимљеном подводним детекторима који су у власништву "Националне управе за океане и атносферу", 1997. године.
Анализа
[уреди | уреди извор]Детектори су на дно океана постављени како би пратили одређене феномене. Првенствено се користе за снимање подморске сеизмичности, а такође и за праћење морских животиња.[1]
Према опису, фреквенција брзо расте и траје око 1 минут. Био је довољно гласан да се чује и на више сензора. Не верује се да је овај звук направио човек, бомба или подморница, нити геолошки догађаји попут вулкана и земљотреса. Аудио профил не личи да је од живог бића. Ово је мистерија зато што је неколико пута гласније од најгласније снимљене животиње, плавог кита.[2][3][4]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ pmel1>„Acoustics Monitoring Program - Icequakes (Bloop)”. Pacific Marine Environment Laboratory. NOAA.gov. Приступљено 17. 11. 2012.
- ^ „Tuning in to a deep sea monster”. CNN. 13. 6. 2002. Архивирано из оригинала 24. 08. 2010. г. Приступљено 6. 1. 2010.
- ^ „Spectrograms - VENTS program”. Pacific Marine Environment Laboratory. NOAA.gov. Приступљено 6. 1. 2010.
- ^ Wolman, David (15. 6. 2002). „Calls from the deep”. New Scientist. Архивирано из оригинала 06. 01. 2013. г. Приступљено 16. 1. 2012.
