Пређи на садржај

Болница Еролд

С Википедије, слободне енциклопедије
Болница Еролд
Локација
Координате: 48° 52′ 54″ N 2° 23′ 44″ E / 48.88167° С; 2.39556° И / 48.88167; 2.39556
МестоПариз
(Place Rhin-et-Danube)
Држава Француска
Историја
Основана1892.
Затворена1988.
Срушенада
Организација
Здравствени системAssistance publique - Hôpitaux de Paris.
Финансирањедржавна болница
Здравствене услуге
Хитна помоћДа
Специјалностпедијатрија

Болница Еролд (фр. Hôpital Hérold) једна је од бивших дечијих болница Париз, која је функционисала од 1892— 1988. године када је пресељена у нову париску дечију болницу „Робер Дебре”.[1]

Положај

[уреди | уреди извор]

Болница Еролд се налази на тргу Рајна и Дунав (фр.Place Rhin et Danube) у 19. арондисману Париза.

Назив

[уреди | уреди извор]

До 1893. године, ова болница била је била позната као „Резервна болница” па затим као „Болница на Дунавском тргу”, да би ово задање опште медицине коначно 1893. године добил назив „Херолдова болница”,[1] по имену Фердинанда Еролда (Ferdinand Hérold (1828-1882) (сина чувеног оперског композитора Фердинанда Еролда (1791-1833), француског политичара рођеног у Паризу, правника од 1854. до 1871. у Државном савету, генералног секретара Министарства правде 1871. године, затим привременог министра унутрашњих послова од априла 1871. до августа 1872. године и префекта Сене од јануара 1879. до своје смрти 1. јануара 1882.[2]

Историја

[уреди | уреди извор]
Предуслови

У време велике епидемије колере која је владала Фрнцуском 1792. године управа Париза је на земљи Дунавског трга поставила дрвене бараке за болесне. Када је опасност прошла, одлучено је да се установа привремено задржи као резервна болница за опште болести како би се растерети друге болнице у Паризу.[3]

Оснивање дечије болнице
Данашњи изглед Дунавског трг у Паризу на коме је била болница Еролд

Оснивање ове установе започело је у 1885. када је организација Assistance publique купила земљу на Дунавском тргу у 19. арондисману Париза.[4] На овом земљишту требало је да се изгради дечија болницу, која ће 1895. године постати једна од три нове дечије болнице у Паризу, способна да наставе рад у напуштеној болничкој установи (дрвеним баракама иу времена епидемије колере). hôpital Trousseau 1895. године.[1]

Године 1900. болница се преселила на Дунавски трг у 19. арондисману, у привремену зграду изграђену 1892. године са 100 кревета за смешај одраслих особа оболелих од колере.[3]

Рад у ноовосаграђеној болници

Године 1902. године привремене болничка бараке су порушена и приступило се отварање нових павиљона. Болницу је према систему изолованих павиљона пројектовао архитекта Лебрун. Отворен је 1904. године, а име је добила по париском префекту Сене: Еролду. Три године касније, насилна епидемија шарлахне грознице изискивала је отварање посебног одељења намењеног лечењу ове болести, а 1936. године формиран је центар за профилаксу у коме су лечени случајеви морбила, шарлаха, заушњака, полиомијелитиса и пертусиса.[5]

Ова установа (која је у том раздобљу била најмања дечија болница у Паризу), имала је 224 кревета. Болница је годишњи примала између 3.000 и 4.000 болесника, и остварила преко 64.000 дана хоспитализације.[3]

Болница Еролд пружала је драгоцене медицинске услуге болесној деци у овом овом пренасељеном и сиромашном делу источног Париза све док није затворена 1988. године.[3]

Знаменити лекари болнице и њихов допринос медицини

Многе личности из медицинског света изучавале су медицину у болници Еролд па су тако у болници:

  • 1947. године - два лекара Marcel Bessis и Jean Bernard,[6] успели да добију прву ремисију код болесника са акутном леукемијом.
  • 1970. године - Henri Lestradet (први директор јединице 83. под називом „Јединица за дечији дијабетес и исхрану“), са сарадницима открио и описао дијабетес типа 1, као облик шећерне болести изазване недостатком секреције инсулина.
  • 1981. године - Jehan-François Desjeux учествовао у откривању и успостављању оралне рехидратационе терапије, намењене за лечење дехидрације изазване проливом.[7]
Престанак рада

Током 1988. године болница Еролд пресељена је у нову болницу Робер Дебре, а на месту на коме се она налазила изграђене су средња техничка школу, средња школу Дидеро и пробијена нова улица — фр. Rue Francis-Ponge.[1]

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г „Hôpital Hérold, Paris / Histoire de l'Inserm”. histoire.inserm.fr. Архивирано из оригинала 15. 01. 2021. г. Приступљено 13. 1. 2021. 
  2. ^ Ferdinand Hérold (homme politique), dans Adolphe Robert et Gaston Cougny, Dictionnaire des parlementaires français, Edgar Bourloton, 1889-1891
  3. ^ а б в г Rebstock, А. „Hôpital Herold”. www.des-gens.net. Приступљено 13. 1. 2021. 
  4. ^ „Assistance publique - hôpitaux de Paris (AP-HP). Qui sommes-nous ?”. Archives AP-HP (на језику: француски). Приступљено 18. 1. 2021. 
  5. ^ Dr P. V. Radot, 1948 - archives A.P.
  6. ^ „Jean Bernard / Histoire de l'Inserm”. histoire.inserm.fr. Архивирано из оригинала 14. 01. 2021. г. Приступљено 13. 1. 2021. 
  7. ^ „Jehan-François Desjeux / Histoire de l'Inserm”. histoire.inserm.fr. Архивирано из оригинала 14. 01. 2021. г. Приступљено 13. 1. 2021. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • BACHELIN (D.), LEGRAIN (S.), PATRON (C.). « Du nouveau à l'Assistance publiqueHôpitaux de Paris. Hérold : des structures gérontologiques diversifiées intégrées dans la ville ». L'Hôpital à Paris, n° 119, 1990, p. 27-29. (C-1161. XXIII)
  • BACHELIN (D.), LEGRAIN (S.). « Hérold : des structures gérontologiques diversifiées intégrées dans la ville ». Techniques hospitalières, n° 549-550, juin-juillet 1991, p. 46-48. (307 PER 59)
  • LABORDERIE BOULOU (P.). « Peut-on écrire l'histoire de l'hôpital Hérold ? »La Revue hospitalière de France, 1949, p. 234-240. (274 PER 13)
  • MOREAU (G. R.). La rougeole. Étude statistique de l'hôpital Hérold en 1932-1933-1934. Paris, Marcel Vigne, H9351, 39 p. (B-8301)
  • Projet d'ouverture d'un hôpital de jour de médecine infantile à Hérold. Projet d'ouverture d'un hôpital de jour pour observation et traitement en psychiatrie infantile. Estimations sommaires du prix de revient prévisionnel. Paris, AP, 1975, p. 141-145. (D-60318)
  • D'ECH ERAC (A.). L'Assistance publique. Ce qu'elle fut; ce qu'elle est. Paris, G. Steinheil, 1909, p. 138. (B-128)
  • L'Assistance publique en 1900. Montévrain, impr. de l'École d'Alembert, 1900, p. 569-570, 573. (D-1)
  • Le plan directeur général de l'Assistance publique de Paris.L'Hôpital à Paris, n° 86, mars-avril 1985, p. 72. (C-1161. XVIII)
  • VALLERY-RADOT (Pierre). Nos hôpitaux parisiens. LM siècle d'histoire hospitalière. Paris, Dupont, 1948, p. 147-149. (C-312)
  • LEBEUF. Histoire de la ville et de tout le diocèse de Paris.Nouvelle édition annotée par Hippolyte Cocheris. Paris, Durand, 1867,1. III, p. 545. (B-570. III)
  • Le plan directeur général de l'Assistance publique de Paris. L'Hôpital à Paris, n° 86, mars-avril 1985, p. 87 (C-1161. XVIII) Naître avec un petit poids de la maternité à la maison. AP actualités, n° 114, septembre 1989, p. 11. (17 PER 17)
  • Paris charitable social et bienfaisant. Paris, éditions de l'Ouest, 1936, p. 42-43. (A-2219)
  • Paris guide, par les principaux écrivains et artistes de la France. Paris, librairie internationale, 1867, p. 1929. (A-596. Il)
  • REVILLOUT (Victor). « Les médecins dans les conseils d'administration hospitalière ». Gazette des hôpitaux civils et militaires, 1872, p. 618-619. (127 PER 1)
  • TISSOT-DELBOS (Ch.). Conditions de travail... Béclère, Beaujon et Rothschild récompensés AP-HP magazine, n° 43, octobre 1994, p. 12-13.117 PER 22)

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Болница_Еролд&oldid=26827708”