Извор странице Вавилон

{{coord|32|32|31|N|44|25|07|E|display=title}}
{{Друге употребе}}
{{Преусмери|Бабилон}}
{{Археолошки локалитет
| назив = Вавилон
| изворни_назив = {{plainlist|
*{{lang-ar|بابل}} ''Babil''
*{{lang-akk|𒆍𒀭𒊏𒆠}} ''Bābili(m)''<ref name="Cam" />
*{{lang-sux|𒆍𒀭𒊏𒆠}} {{sc|ká.dig̃ir.ra}}<sup>{{sc|ki}}</sup><ref name="Cam">{{Cite book|last1=Edwards|first1=I. E. S.|last2=Gadd|first2=C. J.|last3=Hammond|first3=N. L.|title=Prolegomena and Prehistory|url=https://books.google.com/books?id=ZTsRnQEACAAJ|series=The Cambridge Ancient History|volume=Vol 1 Part 1|year=1981|publisher=Cambridge University Press|isbn=978-0-521-29821-6}}</ref>
*{{lang-arc|𐡁𐡁𐡋}} ''Babil''<ref name="Cam" />
*{{lang-grc-gre|Βαβυλών}} ''Babylṓn''
*{{lang-peo|𐎲𐎠𐎲𐎡𐎽𐎢}} ''Bābiru''
*{{lang-elx|𒀸𒁀𒉿𒇷}} ''Babili''
*[[Kassite language|Kassite]]: ''Karanduniash''}}
| слика = Babylon Ruins Marines.jpeg
| опис_слике = Амерички војници код остатака Вавилона
| држава = {{застава|Ирак}}
| република = 
| покрајина = 
| регија = 
| област = Месопотамија
| мапа = Iraq
| оснивање = 
| оснивач = Саргон
| епоха = 
| друга имена = 
}}

'''Вавилон''' је древни, уништени град<ref name="британика 2">{{cite book |editor1-last=Мишић |editor1-first=Милан |title=Енциклопедија Британика. В-Ђ |date=2005 |publisher=Народна књига : Политика |location=Београд |isbn=86-331-2112-3 |pages=7}}</ref> у [[Месопотамија|Месопотамији]] у своје време, између 18. и 6. века п. н. е, највећи на свету. Налазио се близу данашњег града [[Ал Хилах]]а у [[Ирак]]у, односно око 88 -{km}- јужно од [[Багдад]]а. Вавилон је био главни град [[Вавилонија|Вавилонског царства]] и један од најстаријих и најпознатијих културних, политичких и трговачких центара у античком свету. Име у преводу са [[Акадски језик|акадског језика]] значи капија богова. По неким веровањима, име му потиче од [[акадски језик|хебрејске]] речи ''Бабел'', што значи „збрка” или „пометња”. Настало је језичком пометњом коју је Бог изазвао у току изградње куле, која је имала за циљ да достигне Бога. Он је био изграђен уз десну обалу реке [[Еуфрат]] са стрмим насипима за обуздавање сезонских поплава реке. Половина града је била на једној, а друга половина на другој обали реке, а изградио га је акадски владар [[Саргон Акадски|Саргон]].<ref>[https://pulse.rs/vavilon-kapija-bogova/ Капија богова]</ref> Вавилон је првобитно био мали акадски град који потиче из периода [[Акадско царство|Акадског царства]] око 2300. године п. н. е.

Варош је постала део малог независног [[Град-држава|града-државе]] са успоном [[Старо вавилонско царство|Прве вавилонске династије]] у 19. веку п. н. е. [[Аморити|Аморитски]] краљ [[Хамураби]] створио је краткотрајно царство у 18. веку п. н. е. Он је изградио Вавилон у велики град и прогласио се краљем. Јужна Месопотамија постала је позната као Вавилонија и Вавилон је надмашио [[Нипур]] као свети град. Царство је ослабило под Хамурабијевим сином [[Шамсу-Илуна|Шамсу-Илуном]] и Вавилон је провео дуг период под доминацијом [[Асирско царство|Асирије]], [[Касити|Касите]] и [[Еламити|Еламита]]. Након што су га Асирци уништили, и затим поново изградили, Вавилон је постао престоница краткотрајног [[Нововавилонско царство|Неовавилонског царства]] од 609. до 539. године п. н. е. Вавилонско царство на челу са Аморитском династијом након борби против планинских племена успева да поврати контролу и уједини целу [[Месопотамија|Месопотамију]].<ref>[https://drevnapisma.weebly.com/1042104010421048105110541053-1048-1040105710481056104810321040.html Древна писма]</ref> [[Висећи вртови из Вавилона]] били су једно од [[Седам светских чуда старог света|седам чуда древног света]]. Након пада Неовавилонског царства, град је прешао под власт [[Ахеменидско царство|Ахеменидске]], [[Селеукидско царство|Селеукидске]], [[Партско царство|Партске]], [[Римско царство|Римске]] и [[Сасанидско царство|Сасанидске империје]].

Процењено је да је Вавилон био највећи град на свету, од око 1770. до око 1670. године пре нове ере, и опет од око 612. до око 320. п. н. е. Он је вероватно био први град који је надмашио популацију од 200.000 становника.<ref name="Chandler">{{cite book|title=Four Thousand Years of Urban Growth: An Historical Census|author=Tertius Chandler|publisher=|year=1987|location=}}, St. David's University Press ({{cite web|url=http://www.etext.org/Politics/World.Systems/datasets/citypop/civilizations/citypops_2000BC-1988AD|title=etext.org|archiveurl=https://web.archive.org/web/20080211233018/http://www.etext.org/Politics/World.Systems/datasets/citypop/civilizations/citypops_2000BC-1988AD|archivedate=2008-02-11|accessdate=2010-04-18}}). {{ISBN|0-88946-207-0}}. See [[Historical urban community sizes]].</ref> Процене за максимални опсег његове површине крећу се од 890<ref name="mieroop">{{cite book|last=Mieroop|first=Marc van de|title=The Ancient Mesopotamian City|year=1997|publisher=Oxford University Press|location=Oxford|isbn=9780191588457|page=95|url=https://books.google.com/books?id=_YKlbIp9pYMC&pg=PA95}}</ref> до 900 хектара.<ref name="boiy">{{cite book|last=Boiy|first=T.|title=Late Achaemenid and Hellenistic Babylon|year=2004|publisher=Peeters Publishers|location=Leuven|isbn=9789042914490|page=233|url=https://books.google.com/books?id=1frplXFGf4sC&pg=PA233|series=Orientalia Lovaniensia Analecta|volume=136}}</ref> Остаци града налазе се у данашњем [[Hillah|Хилаху]] у [[Babil Governorate|Бабилској]] области у [[Ирак]]у, око  85 км јужно од [[Багдад]]а, и састоје се од бројних срушених објеката од блатне цигле и других рушевина.

Главни извори информација о Вавилону - екскавација самог налазишта, референце у текстовима [[Клинасто писмо|клинастим писмом]] који су нађени на другим местима у Месопотамији, референце у [[Библија|Библији]], описи у класичном текстовима (нарочито [[Херодот]]овим), и описи из друге руке (који цитирају дело [[Ктезије]] и [[Берос]]а) - представљају непотпуну и понекад опречну слику древног града, чак и на његовом врхунцу у шестом веку пре нове ере.{{sfn|Seymour|2006|pp=140-142}}

== Историја ==
[[Датотека:Pergamonmuseum Babylon Ischtar-Tor.jpg|мини|десно|200п|Иштарина капија у музеју Пергамон у [[Берлин]]у]]

Град су основали [[Сумер]]ани у [[40. век п. н. е.|четвртом миленијуму п. н. е.]], а први пут се помиње на плочици [[Саргон Акадски|Саргона Акадског]] из [[24. век п. н. е.|24. века п. н. е.]] када је Саргон Акадски прогласио Вавилон престоницом своје државе. Током наредних неколико векова важност града и број становника били су мањи. Град добија опет важност у [[18. век п. н. е.|18. веку п. н. е.]] када постаје главни град [[Хамураби]]јевог царства. Од тог тренутка град Вавилон постаје главни град [[Вавилонија|Вавилоније]], мада су га [[Касити]], током своје 440 година дуге владавине, преименовали у ''Карандунијаш''.

Град је био смештен на обема обалама реке [[Еуфрат]] тако да су морали бити саграђени насипи који су га штитили од сезонских поплава.<ref>{{cite web|title=Вавилон : Древна врата богова|url=https://www.b92.net/putovanja/moj_put.php?yyyy=2013&mm=07&dd=01&nav_id=728199|website=b92| date=7 January 2013 |accessdate=23. 01. 2018}}</ref> Био је опкољен са три висока бедема правоугаоне основе, чија је укупна дужина премашила 8 -{km}-; два су била дебљине 7,80 и 7, а један 3,30 -{m}-. У наредним годинама Вавилон је постајао све већи и раскошнији, али су га ускоро освојили [[Асирско царство|Асирци]]. Становништво града у два наврата се побунило против асирске власти (први пут у доба [[Мушезуб-Мардук]]а, а други пут за време [[Шамаш-шум-укин]]а), али су га Асирци оба пута поново освојили (први пут [[Сенахериб]], а други пут [[Асурбанипал]]).

За време Сенахерибове власти становништво Вавилона се стално бунило, тако да је Сенахериб, да би угушио устанке, [[689. п. н. е.]] наредио поптуно уништење града. Сви зидови, палате и храмови били су уништени, а остаци бачени у канал Арахту. Овај чин је тако распламсао верску свест Месопотамије да недуго затим Сенахериба убијају непознати нападачи. Његов наследник [[Асархадон|Есархадон]] одмах је обновио град, у њему се крунисао и изградио палату у којој је проводио један део године. Након његове смрти владар Вавилоније постаје његов најстарији син Шамаш-шум-укин који је касније водио побуну против свог брата [[Асурбанипал|Асурбанипала Асирског]].

Још једном се Вавилон нашао под опсадом Асираца. Краљ Асурбанипал је брзо освојио град и разорио га, али кад је [[612. п. н. е.]] пала [[Нинива]], Вавилон се ослободио асирске власти и постао главни град новог Вавилонског царства. Године [[605. п. н. е.]] Вавилонци су победили [[Стари Египат|Египћане]] у [[битка код Каркемиша|бици код Каркемиша]] и уклонили их са светске позорнице. Током периода независности под [[Набопаласар|Набополасаром]] започело је ново раздобље архитектонских радова, а Набополасаров син [[Набухаднезар II|Набукодоносор]] је од града направио чудо античког света. Набукодоносор је изградио [[Иштарина капија|Иштарину капију]], обновио [[Етаменански храм]] и изградио [[Висећи вртови из Вавилона|Семирамидине висеће вртове]] (једно од [[седам светских чуда старог света|седам светских чуда]]).

Године [[538. п. н. е.]] Вавилон осваја [[ахеменидско царство|персијски]] краљ [[Кир Велики]] који допушта поробљеним [[Јевреји]]ма из Вавилона да се врате својим кућама. Под владавином Кира и његова сина [[Дарије I|Дарија]], Вавилон је постао центар учења и научног напретка. Вавилонски научници су направили [[звезда]]не мапе и успоставили темеље савремене [[астрономија|астрономије]] и [[математика|математике]]. Међутим, за време владавине [[Дарије III|Дарија III]] Вавилон почиње стагнирати.

Године [[331. п. н. е.]] [[Александар Велики]] поразио је Дарија III у [[битка код Гаугамеле|бици код Гаугамеле]]. У октобру исте године, Александар са својом војском улази у Вавилон. Под његовом владавином, Вавилон је поново процветао као средиште учења и трговине. Али, након Александрове тајанствене болести и смрти у Вавилону [[323. п. н. е.]], његово царство је подељено између његових генерала и следе деценије ратовања. Због тога је Вавилон у потпуности опустео већ [[275. п. н. е.]] Докази о постојању Вавилона проналазе се у ископинама, Херодотовим описима, текстовима писаним клинастим писмом. Већина пронађених остатака припада граду који је саградио [[Набухаднезар II|Набукодоносор]]. Тада је то био највећи град на свету са мноштвом храмова, великим храмом Мардук, са Зигуратом који је вероватно инспирисао причу о [[Вавилонска кула|Вавилонској кули]]. Висећи вртови са терасастом бујном вегетацијом били су једно од Седам светских чуда.

Реч Вавилон данас се користи и као општи симбол за мултикултурну и мултиетничку метрополу у којој истовремено заједнички живи више народа, вера и језика. Понекад означава и велику градску целину искварену пороцима и неморалом.

== Види још ==
* [[Вавилонска кула]]
* [[Списак краљева Вавилона]]

== Референце ==
{{reflist}}

== Литература ==
{{Литература|30em}}
* {{Cite book|last1=Edwards|first1=I. E. S.|last2=Gadd|first2=C. J.|last3=Hammond|first3=N. L.|title=Prolegomena and Prehistory|url=https://books.google.com/books?id=ZTsRnQEACAAJ|series=The Cambridge Ancient History|volume=Vol 1 Part 1|year=1981|publisher=Cambridge University Press|isbn=978-0-521-29821-6}}
* Cancik-Kirschbaum, Eva, Margarete van Ess, & Joachim Marzahn, eds. ''Babylon: Wissenskultur in Orient und Okzident''. Berlin/Boston: De Gruyter. {{cite book|title= Babylon: Wissenskultur in Orient und Okzident|year=2011|isbn=978-3-11-022212-8|pages=|last1= Cancik-Kirschbaum|first1= Eva|last2= Ess|first2= Margarete van|last3= Marzahn|first3= Joachim|publisher= Walter de Gruyter}}.
* {{Cite book|last=Finkel|first=I. L. |author2= M. J. Seymour |title=Babylon|location=|publisher=Oxford University Press|year=2009|isbn=978-0-19-538540-3|pages=}} . Exhibition organized by British Museum, Musée du Louvre & Réunion des Musées Nationaux, and Staatliche Museen zu Berlin.
* [[Mario Liverani|Liverani, Mario]]. ''Imagining Babylon: The Modern Story of an Ancient City''. Translated from Italian to English by Ailsa Campbell. {{cite book|author=|title=Imagining Babylon: The Modern Story of an Ancient City|location=Boston|publisher=De Gruyter|year=2016|isbn=978-1-61451-602-6|pages=}}. Originally published as ''Immaginare Babele'' in 2013.
* {{cite EB9|last=Sayce |first=Archibald Henry |author-link=Archibald Henry Sayce |wstitle=Babel |volume=III |pages=178}}
* {{Cite EB1911|last=Sayce |first=Archibald Henry |authorlink=Archibald Henry Sayce |wstitle=Babylon |volume=3 |pages=98–99}}
* Seymour, Michael John. ''The Idea of Babylon: Archaeology and Representation in Mesopotamia''. Volume I: Text. PhD dissertation accepted at University College, London, 2006.
* Vedeler, Harold Torger. ''A Social and Economic Survey of the Reign of Samsuiluna of Babylon (1794–1712 BC).'' PhD dissertation accepted at Yale, May 2006.
* {{Cite EB1911|wstitle=Babel |volume=3|short=x|pages=91 }}
* {{Cite book|last=Oates |first=Joan |authorlink=Joan Oates |title=Babylon | url=https://archive.org/details/babylon00oate|publisher=Thames and Hudson |year=1986 |isbn=978-0-500-02095-1|pages=}} and. {{cite book|title= Babylon|url= https://archive.org/details/babylon00oate|isbn=978-0-500-27384-5|pages=|last1= Oates|first1= Joan|date= 1986|publisher= Thames and Hudson}} (paperback)
* {{cite journal|first=Stefan |last=Maul |year=1997 |url=http://prelectur.stanford.edu/lecturers/maul/ancientcapitals.html |title=The Ancient Middle Eastern Capital City – Reflection and Navel of the World |journal=Stanford Presidential Lectures and Symposia in the Humanities and Arts}} – originally published in German {{cite journal|title=Die altorientalische Hauptstadt – Abbild und Nabel der Wel |journal= Die Orientalische Stadt: Kontinuitat. Wandel. Bruch. 1 Internationale Colloquium der Deutschen Orient-Gesellschaft. 9–10. Mai 1996 in Halle/Saale |location=Saarbrücker Druckerei und Verlag |year=1997 |pages=109–124}}
* [[Claudius Rich|Rich, Claudius]]:
** 1815. ''[https://archive.org/details/memoironruinsba00richgoog Memoir on the Ruins of Babylon]''. Third Edition, 1818.
** 1818. [https://archive.org/details/secondmemoirofba00rich Second Memoir on Babylon].
** 1839. ''Narrative of a journey to the site of Babylon in 1811.'' Posthumous compilation.
* {{cite news|url=http://www.msnbc.msn.com/id/31842219/18424719 |title=UNESCO: Iraq invasion harmed historic Babylon |agency=Associated Press |date=10. 07. 2009}}
* {{Cite book |last=Budge|first=Ernest A.| title=The history of Esarhaddon (son of Sennacherib) King of Assyria, B.C. 681-668; | publisher=Trübner & Co. | year=1880 | url=https://archive.org/stream/historyofesarhad00esarrich#page/134/mode/2up | oclc=977799662 | pages=135–136| author-link=E. A. Wallis Budge }}
* {{Cite book|last=Sayce|first=Archibald Henry|title=The Origin of Semitic Civilisation, Chiefly Upon Philological Evidence|url=https://archive.org/details/originsemiticci00saycgoog|year=1872|publisher=Harrison and Sons|page=[https://archive.org/details/originsemiticci00saycgoog/page/n13 5]|oclc=459000074}}
* Liane Jakob-Rost, Joachim Marzahn: ''Babylon'', ed. Staatliche Museen zu Berlin. Vorderasiatisches Museum, (Kleine Schriften&nbsp;4), 2.&nbsp;Auflage, Putbus 1990, p.&nbsp;2
* {{Cite book |title=I studied inscriptions from before the flood : ancient Near Eastern, literary, and linguistic approaches to Genesis 1–11 |last=Gelb |first=I. J. |date=1994 |publisher=Eisenbrauns |isbn=9780931464881 |editor-last=Hess |editor-first=Richard S. |location=Winona Lake, Ind. |pages=266–269 |chapter=The Name of Babylon |oclc=31239619 |editor-last2=Tsumura |editor-first2=David Toshio}}
{{Литература крај}}

== Спољашње везе ==
[https://drevnapisma.weebly.com/1042104010421048105110541053-1048-1040105710481056104810321040.html Древна писма и језици]
{{Commonscat|Babylon}}
{{Литература|30em}}
* [https://web.archive.org/web/20061016200044/http://www.gardenvisit.com/garden_history/sacred_gardens/babylon_gardens.htm Вртови Вавилона]
* [http://news.bbc.co.uk/1/hi/world/middle_east/4461755.stm Историја изгубљена у прашини ратом захваћеног Ирака], BBC, 25. април 2005. извештава о оштећењима у Вавилону.
* [http://news.bbc.co.uk/2/hi/middle_east/4908940.stm Амерички маринци нуде извињење због уништавања Вавилона], Џонатан Чарлс, BBC-јев ратни извештач, 14. априла 2006.
* [http://debate.uvm.edu/dreadlibrary/dbardfield.html reggae babylon] Помињање Вавилона у реге музици
* [https://web.archive.org/web/20090421000617/http://www.iraqimage.com/pages/browse/Babylon.html Iraq Image – Babylon Satellite Observation]
* [http://oi.uchicago.edu/gallery/asp_meso_babylon/ Site Photographs of Babylon – Oriental Institute] {{Wayback|url=http://oi.uchicago.edu/gallery/asp_meso_babylon/ |date=20090427101003 }}
* [http://www.britannica.com/eb/article-9011618/Babylon Encyclopædia Britannica, Babylon]
* [http://jewishencyclopedia.com/view.jsp?artid=51&letter=B 1901–1906 Jewish Encyclopedia, Babylon]
* [http://libmma.contentdm.oclc.org/cdm/ref/collection/p15324coll10/id/57688 ''Beyond Babylon : art, trade, and diplomacy in the second millennium B.C.''], Issued in connection with an exhibition held Nov. 18, 2008-Mar. 15, 2009, Metropolitan Museum of Art, New York
* Osama S. M. Amin, "[http://etc.ancient.eu/travel/visiting-ancient-city-babylon/ Visiting the ancient city of Babylon]", ''Ancient History Et Cetera'', 17 November 2014.
* Video of reconstructed palace: [https://www.youtube.com/watch?v=9OFZJnlSucc Iraq elections: The palace that Nebuchadnezzar built]

; Ирачки рат
* [http://www.guardian.co.uk/Iraq/Story/0,2763,1391042,00.html Рат уништио Вавилон, Гардијан, 15. јануар 2005.]
* {{cite news|url=http://www.msnbc.msn.com/id/31842219/18424719|title=Experts: Iraq invasion harmed historic Babylon|author=|agency=Associated Press|date=10. 07. 2009}}
* [https://web.archive.org/web/20110812220343/http://unesdoc.unesco.org/images/0018/001831/183134e.pdf UNESCO Final Report on Damage Assessment in Babylon]
{{Литература крај}}

{{нормативна контрола}}

[[Категорија:Вавилон| ]]
[[Категорија:Аморитски градови]]
[[Категорија:Библијске локације]]
[[Категорија:Археолошка налазишта у Ираку]]
[[Категорија:Древни градови]]