Извор странице Гомељ

{{Град у Белорусији
| назив               = Гомељ
| изворни_назив       = ''-{Гомель}-''
| слика               = Homieĺ Montage (2017).jpg
| опис_слике          =
| градска_застава     = Flag of Gomel.svg
| грб                 = Coat of Arms of Homiel, Belarus.svg
| држава              = {{БЛР}}
| област              = {{застава|Гомељска област}}
| рејон               = Административни центар [[Гомељски рејон|Гомељског рејона]] али не улази у његов састав
| локација            = Gomelj - lokacija.svg
| величина_мапе       = 150п
| гшир                = 52.43
| гдуж                = 31.01
| надморска_висина    = 135
| дан_града           = [[7. септембар]]
| оснивање            = [[1142]].
| становништво        = 535229<ref>{{cite web|url=http://gomel.belstat.gov.by/ofitsialnaya-statistika/sotsialnaya-sfera/demografiya_2/osnovnye-pokazateli-za-period-s-__-po-____gody_3/chislennost-naseleniya-po-raionam/|title=Численность населения по г. Гомелю и районам|language=ru|access-date=10. 06. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170326230348/http://gomel.belstat.gov.by/ofitsialnaya-statistika/sotsialnaya-sfera/demografiya_2/osnovnye-pokazateli-za-period-s-__-po-____gody_3/chislennost-naseleniya-po-raionam/|archive-date=26. 03. 2017|url-status=dead|df=}}</ref>
| година_становништво = (''2017'')
| површина            = 135,34<ref>{{Cite web|url=http://www.gki.gov.by/docs/gzk_2010-15404.doc|title=Государственный земельный кадастр Республики Беларусь||archive-date=25. 08. 2011|archive-url=https://web.archive.org/web/20110825200934/http://www.gki.gov.by/docs/gzk_2010-15404.doc|language=руски}}</ref>
| веб-страна          = [http://www.gorod.gomel.by/ gorod.gomel.by]
| градоначелник       = Петар Алексејевич Кириченко 
| градови-побратими   = [[Абердин]], [[Клермон Феран]], [[Лијепаја|Лиепаја]], [[Радом]], [[Велики Садбери|Садбери]], [[Чернигов]], [[Чешке Будјејовице]], [[Брјанск]]
}}

'''Гомељ''' ({{јез-блр|Гомель}}, {{јез-рус|Гомель}}) је град на истоку [[Белорусија|Белорусије]], близу границе са [[Русија|Русијом]] са око 535.000 становника. Центар је [[Гомељска област|Гомељске области]] и други град по величини у Белорусији. Налази се на југоистоку земље на реци [[Сож]] на 302 -{km}- од главног града [[Минск]]а, 534 -{km}- источно од [[Брест (Белорусија)|Бреста]], 213 -{km}- од [[Могиљов|Могиљева]], 279 -{km}- западно од [[Брјанск]]а и 111 -{km}- северно од [[Чернигов]]а. Површина града је 121 -{km²}-. Гомељ је добио [[Магдебуршко право]] [[1670]]. године.<ref>{{Cite web |url=http://goldring.gomel-region.by/gomel/ |title=Гомель - Золотое кольцо Гомельщины |access-date=22. 06. 2009 |archive-url=https://web.archive.org/web/20090524012540/http://goldring.gomel-region.by/gomel/ |archive-date=24. 05. 2009 |url-status=dead }}</ref><ref>Alexander Rogatschewski: Das Magdeburger Recht auf dem heutigen Territorium Rußlands: Forschungsstand und Forschungsperspektiven // Rechts- und Sprachtransfer in Mittel- und Ostmitteleuropa. Sachsenspiegel und Magdeburger Recht. Internationale und interdisziplinäre Konferenz in Leipzig vom 31. Oktober bis 2. November 2003. (IVS SAXONICO-MAIDEBVRGENSE IN ORIENTE. Bd. 1) / editors von E. Eichler und H. Lück. Berlin, Walter de Gruyter. {{page|year=2008|isbn=978-3-89949-428-0|pages=207-287}}</ref>

== Етимологија ==
Постоји више теорија о пореклу назива града. Једна од најраспрострањенијих је она по којој је град добио име по потоку „Гомејук“ који се некада уливао у реку Сож на месту где је основан град. Ова теорија је настала по аналогији са другим градовима у Белорусији, [[Минск]] - поток Менка, [[Полоцк]] - река Полота, [[Витепск]] - река Витба. Сама реч „Гомејук“ је могуће финског порекла, ''homma joki'', што значи „брза река“.<ref>{{cite web|url=http://www.sb.by/v-poiskakh-utrachennogo/article/v-poiskakh-utrachennogo-77.html|title=В поисках утраченного|publisher=Советская Белоруссия|date=10. 12. 2005}}</ref>

У летописима име града се од [[1142]]. године до [[16. век|XVI века]] јавља у разним формама - ''Гомь'', ''Гомье'', ''Гомей'', ''Гомьи''. Истраживачи лингвисти у овоме виде порекло из словенске речи „гом“ која значи брдо.<ref name="Pospelov">Географические названия мира. Топонимический словарь//Е. М. Поспелов. Москва, Русские словари, Астрель, АСТ, 2002</ref>

Савремена форма назива се усталила тек у [[17. век|XVII]]—[[18. век|XVIII]] веку.<ref name="Pospelov"/>

== Географија ==
Град Гомељ се налази у југоисточном делу Републике Белорусије и административни је центар [[гомељска област|Гомељске управне области]], на око 40&nbsp;km западно од државне границе према [[Брјанска област|Брјанској области]] [[русија|Русије]], и око 40&nbsp;km северно од [[Чернигивска област|Черниговске области]] [[украјина|Украјине]]. Град је смештен у северном делу [[придњепарска низија|Придњепарске низије]], у физичко-географском рејону Гомељског Полесја (саставном делу [[Белоруско Полесје|Белоруског Полесја]]). Северозападно од града на Гомељско Полесје наставља се пространа [[Чечерска равница]].<ref name="gomel">Гомель. Энециклопедический справочник. — Мн.: БелСэ, 1991. — 527 стр.</ref>

=== Геологија и тектоника ===
[[Датотека:BLR Gomel toward River Soz.jpg|мини|220п|Река Сож у Гомељу]]
Гомељ се налази у југоисточном делу Вороњешке [[антеклиза|антеклизе]] — издигнуте тектонске структуре која чини интегрални део Руског штита Источноевропске платформе. Кристални фундамент се налази на дубини од око 450—550 m испод [[апсолутна висина|надморске висине]]. Платформну засвођену структуру чине наслаге [[палеозоик|палеозојске]] старости (дебљине 100–120 m, средњо[[девон (периода)|девонске]] [[глина|глине]], [[пешчар]]и и [[доломит]]и), [[мезозоик|мезозојске]] старости (400–420 m, песковито-глиновитих [[тријас]]ке старости, глина и пескова [[Јура|јурске]] старости, седимената [[Креда (периода)|креде]]), и [[кенозоик|кенозојске]] старости (дебљине 30–50 m, глауконско-кварцног песка [[палеоген]]а и песка и супеска [[квартар]]ног моренског материјала).<ref name="gomel" />

Територија данашњег Гомеља је од раног [[протерозоик]]а до средњег девона била на површини да би током средњег девона била потопљена. Током млађег девона је постојала интензивна вулканска активност. Током квартарног леденог доба бројни [[ледник|глечери]] су се простирали све до данашњег градског подручја, а током александријског интерглацијала формирана је долина реке [[Сож]] која данас доминира градским пејзажом. Ледници су својим дејством на том подручју акумулирали огромне количине наносног материјала и тако формирали пространу Полеску пешчану зараван.<ref name="gomel" />

=== Руде и рељеф ===
[[Датотека:Gomel high.jpg|220п|мини|десно|Гомељу недостаје више зелених површина]]
Рељефом града и шире околине доминира пространа равница. Равница дуж десне обале [[Сож]]а је алувијално-глацијалног порекла, док је лева обала настала акумулацијом наносног речног материјала. Вороњешка антеклиза се простире правцем север-југ, тако да је геолошки највиша градска тачка у северним предграђима и лежи на 144 m [[апсолутна висина|надморске висине]], док најнижу тачку чини обала Сожа (на 115 m). Најнижи део града је Новобелицки рејон који лежи на левој обали реке и у просеку је за 10 до 15 m нижи од северних и јужних делова града. Дуж леве обале Сожа налазе се бројне плаже, чија укупна дужина прелази неколико километара.<ref name="gomel" />

На територији града Гомеља пронађене су велике резерве слатке хидрокарбонатне (у стенама кенозојске и кредине старости) те минералне сулфатно-хлоридне натријумове (девон и тријас) воде које се користе при бањском лечењу. У југозападном делу града налази се Осовцовски мајдан [[песак|песка]] који се користи у грађевинарству.<ref name="gomel" />

=== Клима и воде ===
[[Датотека:Гомель. Ручей Гомеюк..JPG|220п|мини|десно|Водоскок Гомејук на једном од градских језераца]]
Град Гомељ лежи у зони [[умереноконтинентална клима|умерено-континенталне климе]] за коју су карактеристична доста топла и влажна лета и прохладне зиме. Годишња [[сунчева свјетлост|инсолација]] је 3.980 МДж/м² (95,1 ккал/цм²), што је за око 5% више него у [[Минск]]у.<ref name="climat">{{cite web|url=http://nashkraj.info/content/blogcategory/92/132/ |title=Краязнаўчы сайт Гомеля і Гомельшчыны - Клімат|archive-url=https://web.archive.org/web/20080928120509/http://nashkraj.info/content/blogcategory/92/132/|archive-date=28. 09. 2008|language=руски}}</ref>

Просечна температура ваздуха на годишњем нивоу је 7,4&nbsp;°C. Апсолутни јануарски минимум је је —33,9&nbsp;°C (измерен [[1970]]), док је зимски максимум +9,6&nbsp;°C (измерен [[2007]]). Због честих продора влажног и топлијег ваздуха са [[атлантски океан|Атлантика]], током зиме регистровано је у просеку до 40 дана са температурама преко 0&nbsp;°C, док због продора хладних ваздушних маса са истока и севера око 30 дана карактеришу изузетно изузетно ниске температуре ниже од −10&nbsp;°C. Јулски температурни просек је 19,9&nbsp;°C док је летњи максимум 38,9&nbsp;°C (измерен [[2010]]) а најнижа свега 6&nbsp;°C ([[1976]]). Током лета буде преко 30 тропских дана са просечним температурама изнад 20&nbsp;°C. Вегетациони период траје 205 дана од 3. априла до 26. октобра и у том периоду температуре ваздуха прелазе 5&nbsp;°C).<ref name="climat"/>

Просечна вредност [[Атмосферски притисак|ваздушног притиска]] на годишњем нивоу износи 1.001,5 -{hPa}- са годишњом амплитудом од 6 -{hPa}-. Највиша вредност ваздушног притиска измерена је 1972. године и имала је вредност од 1037 -{hPa}-, а најнижа вредност од 960 -{hPa}- (или 4,5&nbsp;mm живиног стуба) регистрована је [[1946]]. године.

Током зиме доминирају јужни, а лети западни и северозападни ветрови. Просечна брзина ветра на годишњем нивоу износи 3,8&nbsp;m/s, зими од 4,3 до 4,4&nbsp;m/s, лети од 3,1 до 3,2&nbsp;m/s. Јачи удари ветра брзина до 15&nbsp;m/s јављају се једном до два пута месечно, док се изузетно јаки удари изнад 25&nbsp;m/s јављају једном у 20 година.<ref name="climat"/>

{{Клима града
|Град_генитив=Гомеља
|Извор=[http://pogoda.ru.net/climate/33041.htm Погода и климат.]
|Јан_ср=-4.6 |Јан_ср_пад=34
|Феб_ср=-4.3 |Феб_ср_пад=33
|Мар_ср=0.7  |Мар_ср_пад=33
|Апр_ср=8.4  |Апр_ср_пад=38
|Мај_ср=14.8 |Мај_ср_пад=56
|Јун_ср=17.8 |Јун_ср_пад=80
|Јул_ср=19.9 |Јул_ср_пад=90
|Авг_ср=18.7 |Авг_ср_пад=61
|Сеп_ср=13.0 |Сеп_ср_пад=58
|Окт_ср=7.1  |Окт_ср_пад=56
|Нов_ср=0.9  |Нов_ср_пад=47
|Дец_ср=-3.3 |Дец_ср_пад=40
|Год_ср=7.4  |Год_ср_пад=626
|Јан_а_макс=9.6  |Јан_а_мин=-33.9
|Феб_а_макс=15.8 |Феб_а_мин=-35.0
|Мар_а_макс=20.7 |Мар_а_мин=-28.7
|Апр_а_макс=26.6 |Апр_а_мин=-6.2
|Мај_а_макс=32.5 |Мај_а_мин=-2.2
|Јун_а_макс=34.0 |Јун_а_мин=-0.2
|Јул_а_макс=35.9 |Јул_а_мин=6.0
|Авг_а_макс=38.9 |Авг_а_мин=1.2
|Сеп_а_макс=32.2 |Сеп_а_мин=-3.6
|Окт_а_макс=27.5 |Окт_а_мин=-11.1
|Нов_а_макс=18.0 |Нов_а_мин=-21.7
|Дец_а_макс=11.6 |Дец_а_мин=-30.7
|Год_а_макс=38.9 |Год_а_мин=-35.0
}}

Просечна годишња количина [[падавине|падавина]] износи 626&nbsp;mm. Око 70% талога се излије током топлог периода од априла до октобра, у просеку 160 дана годишње је са падавинама, а снежни покривач се задржава око 106 дана годишње. Снежни покривач се задржава у периоду од 15. децембра до 21. марта и просечне је висине око 20&nbsp;cm. 77% падавина је течног типа, 11% тврдог, док је 12% мешаног типа.<ref name="climat"/>

Релативна влажност ваздуха у хладнијем делу године износи износи 80%. Током топлог периода преко дана релативна влажност износи око 50-60%. У просеку у Гомељу на годишњем нивоу има 147 облачних дана, 30 дана без облака док су остали дани полуоблачни. Исијавање Сунца на годишњем нивоу у просеку износи 1.855 часова. Снежне олује се јављају 24 пута годишње а максимално 54, магле 61 односно 79, олује са грмљавином 24 односно 54 и град 2 односно 5 пута. Мраз се јавља 13 пута годишње а ледена киша 20 пута.<ref name="climat"/>

Најважнији хидролошки објекат у граду је река [[Сож]], једна од највећих у Белорусији. На територији града у њу се улива река Ипуц. У приградској зони у Сож се уливају и мање реке Ут, Уза и Терјуха.<ref>Блакітная кніга Беларусі: Энцыкл. / БелЭн; Рэдкал.: Н. А. Дзісько і інш. — Мн.: БелЭн, 1994.</ref> У и око Гомеља налази се и неколико језера, углавном флувијалног типа, а најпознатија су Љубенско и Волотовско. У северном делу града налазе се бројне баре, формиране на местима где је вађен грађевински материјал. Становништво их користи као излетишта. У Гомељском парку се налази најстарија бара у граду, „Лабудово језеро“, створена на месту на којем се поточић Гомејук некада уливао у Сож, а по коме је према једној од легенди град добио и име.<ref name="gomel" />

=== Земљиште, флора и фауна ===
[[Датотека:GromykoPark.jpg|мини|лево|220п|Парк Громика]]
Природни покривач Гомеља се значајно изменио кроз историју. Природну замочварену шумостепу замениле су оранице, мочваре су исушене и насуте каменом, шљунком и песком. У парковима и ботаничким баштама природно окружење је култивисано. Неизмењене зоне на ободима града су сачувале стару структуру у којој преовладавају стари типови земљишта карактеристични за овај део Белорусије где је рељеф формиран радом ледника.<ref name="gomel" />

У градским парковима и на улицама преовладавају [[Бор (биљка)|бор]], [[смрека]], [[лужњак]], [[јавор]], [[дивљи кестен]], [[бели јасен]], [[липа]], [[Топола (дрво)|топола]], [[јеребика]], [[врба]] као и скорије уведене врсте попут [[европски ариш|европског ариша]], [[црвени храст|црвеног храста]], [[багрем]]а, [[гинко|гинка]] као и неких других егзотичних врста дрвећа.<ref name="gomel" /><ref>Сапегин Л. М, Дайнеко Н. М. Структура и функционирование луговых экосистем (Экологический мониторинг). — Гомель: ГГУ, 2002.</ref>

У Гомељу и околини живи 66 врста [[сисари|сисара]], 188 врста [[птице|птица]], 6 врста [[гмизавци|гмизаваца]], 11 врста [[водоземци|водоземаца]] и око 25 врста [[рибе|риба]]. Око града се често срећу [[јеж]], [[срна]] и [[divlja svinja|дивља свиња]] а у парковима веверице, зечеви и кртице. Од птица најчешће су градске птице као што су врапци, вране, голубови и др. док је изван града честа појава [[чапље (породица)|чапљи]].<ref name="gomel" />

=== Еколошки проблеми ===
[[Датотека:Gomel. Mountains of phosphogypsum.jpg|220п|мини|десно|Одлагалиште фосфорног гипса у градском залеђу представља велики еколошки проблем за Гомељ.]]
Највећи еколошки проблем Гомеља је [[радиоактивност|радиоактивна]] контаминација настала као последица [[Чернобиљска катастрофа|Чернобиљске нуклеарне хаварије]], затим загађеност ваздуха, земљишта и вода хемијским елементима. Већина еколошких проблема настала је као последица изразито високог степена урбанизације и индустријализације, како града тако и његове шире околине.

Сам Гомељ се налази у зони слободног становања са повременим контролама радијације. На 20&nbsp;km североисточно од града почиње рестриктивна зона која је била погођена [[Чернобиљска катастрофа|катастрофом у Чернобиљу]].<ref>Постановление Совета Министров Республики Беларусь от 23 декабря 2004 г. № 1623 «Об утверждении перечня населённых пунктов и объектов, находящихся в зонах радиоактивного загрязнения»</ref>

По индексу загађености ваздуха, Гомељ има повишен ниво загађености нивоа 5,0 и заузима треће место у Белорусији после [[Могиљов]]а и [[Гродно|Гродна]]. Најчешћи елементи загађења су [[формалдехид]], [[флуороводник]], [[фенол]], [[амонијак]] и [[угљен-моноксид]]. Главни извори загађења су саобраћај, дрвна индустрија, фабрике минералног ђубрива и термоелектране. Забележен је раст средњих годишњих вредности оксида угљеника што се објашњава повећаним бројем возила. Средње вредности других елемената су у паду.<ref name="Prir2000">Природная среда Беларуси / под ред. Ф. Ф. Логинова. — Мн.: НОООО БИП-С, 2002. — 424 с.</ref>

{| class="wikitable"
|+Динамика присуства одређених елемената у ваздуху мгк/м³<ref name="Prir2000" />
 !Год. ||Фенол ||Амонијак ||Формалдехид ||Олово
|-
|1991 ||4,3 ||68||9 || 0,070
|-
|1995 ||2,9 ||24||8 ||0,020
|-
|2000 ||1,5 ||11||6 ||—
|}

Највећа загађеност ваздуха је у западном делу града у индустријској зони где се налазе хемијске фабрике, термоелектрана ТЕЦ-2, фабрике грађевинских материјала као и у центру у рејону железничке станице где је високо саобраћајно оптерећење. Најчистији ваздух је на југу и у Новобелицком рејону.<ref name="Prir2000" /> Одлагање хемијског отпада је такође значајан проблем за Гомељ, а највећи проблем изазива одлагање фосфоровог гипса (због непријатних мириса) као и загађење подземних вода.<ref>География Гомельской области / под ред. Г. Н. Каропы, В. Е. Пашука. — Гомель, 2000. — 286 стр.</ref><ref>[http://www.nestor.minsk.by/sn/1997/37/sn73711.htm -{Технология перерабатки фосфогипса}-]</ref>

Загађење реке Сож се карактерише као умерено. Концентрација [[азот]]а износи 5 пута више од дозвољене вредности, [[гвожђе|гвожђа]] и [[цинк]]а 2 пута, док се [[фосфат]]и, [[бакар]], [[никл]] и нафтни деривати налазе у дозвољеној зони.<ref name="Prir2000" />

Проценат зеленила у Гомељу износи 19,5% што је значајно ниже од урбаних и еколошких норматива Белорусије (40–45%).<ref name="Prir2000" /><ref>Инструкция по классификации и учёту городских зелёных насаждений. № 0212-99 // Сборник нормативных документов по вопросам охраны окружающей среды. — Мн.: БелНИЦ «Экология», 2001. Вып. 27. — pp. 109—124</ref>

== Историја ==
=== Период феудалне распарчаности Руса ===

[[Датотека:GomelHistory.JPG|мини|десно|200п|Композиција слика која приказује етапе у историји Гомеља]]
Гомељ (Гомиј) је настао крајем 10. века на земљи источнословенског савеза племена Радимича. Њихов [[кремљ]] се налазио на територији уоквиреној реком [[Сож]] и водама потока Гомељука (или Гомејука), од чијег је назива и град добио име. Висока лева обала Сожа и дубоке увале са стрмим падинама, чине јединствено природно окружење. Једно кратко време, град је био центар [[Гомељска кнежевина|Гомељске кнежевине]], а затим је био у саставу [[Черниговска кнежевина|Черниговске кнежевине]]. Први пут се помиње у Ипатјевском летопису као посед черниговских кнежева. Гомељ је кратко преузео смоленски кнез Ростислав -{I}- Мстиславич а одмах затим Изјаслав Давидович након чије смрти је [[1161]]. прешао у власништво Олговича. Територија града у [[12. век|12.]] и [[13. век]]у није била мања од 40 хектара, у њему је тада било изузетно развијено занатство а трговинским везама је био повезан са градовима јужног и северног Руса. Према археолошким налазиштима, град је веома страдао у време татарско-монголске инвазије у првој половини 13. века.<ref>Макушников О. »Гомель с древнейших времён до конца XVIII века: историко- краеведческий очерк.« — Издање: ЦНТИ, Гомељ, 2002. — 243 стр.</ref><ref name="harady">Гарады і вёскі Беларусі: Энцыклапедыя. Т. 1, кн. 1. Гомельская вобласць/С.&nbsp;В. Марцэлеў; Рэдкалегія: Г.&nbsp;П. Пашкоў (галоўны рэдактар) і інш. — Издање: БелЭн, 2004. — 632 стр.</ref>

=== У Литванији и Пољско-литванској унији ===

Гомељ је [[1335]]. ушао у састав Велике кнежевине Литванске. У периоду од 1335. до [[1406]]. године био је у саставу поседа кнеза Патриција Наримунтовича и његових синова, од 1406. до [[1419]]. градом су управљали намесници великог кнеза, од 1419. до [[1435]]. припадао је кнезу Свидригајлу Олгеродвичу, од [[1446]]. до [[1452]]. кнезу Василију Јарославичу, од 1452. до [[1483]]. можајском кнезу Ивану Андрејевичу а од 1483. до [[1505]]. његовом сину Семјону, који је био у вазалном односу према кнезу Московском. У време Руско-литванског рата 1500—1503. године, Литванија је желела да поврати Гомељ и друге територије које су припале кнезовима Москве, али је претрпела пораз додатно изгубивши још трећину своје територије. Тридесетак година касније, [[1535]]. године, литванска војска је вођена Ј. Радзивилом, Ј. Танровским и А. Немиром успела да освоји Гомељ и да по мировном споразуму из [[1537]]. успостави литванску власт у овом граду. Од [[1565]]. Гомељ је био центар Минског војводства.

[[Датотека:Coat of Arms of Gomel, 1560.gif|оквир|десно|Грб Гомеља, 1560. године]]
Гомељ је ушао у састав Пољско-литванске уније [[1569]]. године. Од тог момента град је посао поприште бројних сукоба између украјинских козака, руске војске и пољске војске. Почетком [[1570е|1570-их]] година, град је преузела војска [[Иван IV Грозни|Ивана Грозног]], али је већ [[1576]]. године пао под власт гетмана Ј. Радзивила. Руска војска је поново напала Гомељ [[1581]]. а [[1595]]—[[1596]]. су га освојили козаци Северина Наливајка.<ref name="harady" />

С почетком борби против православља у Литванској кнежевини, [[1621]]. у Гомељу је по приказу унијатског архиепископа Јосафата Кунцевича затворена саборна Николајевска црква. Град су освојили козаци Булгакова и Јермолина [[1633]], а [[1648]]. преузели су га одреди Головацког и [[1649]]. одреди Мартина Небаба. Пољско-литванске власти су у Гомељ послале најамнике Мађаре, Немце и Татаре, па је град издржао неколико опсада [[1651]]. године али је већ [[1654]]. пао под бласт одреда Ивана Золотаренка. Он а затим његов син су држали град све до [[1667]]. и пристали су на вазални однос према руском цару Алексеју Михајловичу. По Андрусовском миру град је остао у саставу Пољско-литванске уније где је прво припадао М. К. Радзивилу а затим је, све до поновног пада под руску власт, припадао пољском кнезу Чарторијском. У време Северног рата у Гомељу се налазио одред руске војске Александра Мењшикова.<ref name="harady" />

Средином [[17. век]]а утицај града је опао. Број становника је значајно смањен, разрушен је честим нападима а многи занати су ишчезли. Наметнути су му велики намети па су становници плаћали високи годишњи данак Пољској све до [[1770]].<ref name="harady" />

=== У Руској Империји ===
[[Датотека:Gomel - Sovetskaya St - post office - former savoy.JPG|мини|лево|200п|Бившти хотел Савој, данас градска пошта]]

[[Датотека:Gomel - National Bank.JPG|мини|лево|200п|Зграда банке]]
У састав [[Руска Империја|Руске Империје]] Гомељ је ушао [[1772]]. године, конфискован у императорски посед где је био део Рогачевске провинције Могиљевске губерније. [[Катарина Велика]] је [[1775]], подарила доживотну власт над градом познатом руском капетану П. А. Румјанцеву-Задунавском „за забаву“. Румјанцев није желео обласне управнике у граду па је издејствовао претварање Гомеља у приватни посед, под условом да изгради нови град који би служио као обласни центар. Гомељ је био у саставу Белицког среза у оквиру Могиљевске губерније, чије је седиште било у месташцету Белица, удаљеном 20 -{km}- северозападно од Гомеља. Румјанцев је нови обласни центар, Нову Белицу, сазидао на левој обали реке Сож, у периоду од [[1777]]. до [[1786]]. Нови владар Гомеља кнез Ивај Ф. Паскјевич пренео је обласни центар у Гомељ и преименовао срез у Гомељски, прогласивши Нову Белицу небитним местом. Она је [[1854]]. прикључена Гомељу у облику предграђа (данашњи Новобелицки рејон). На основу грба Нове Белице из [[1781]]. направљен је грб Гомеља из [[1856]]. године.<ref name="harady" /><ref name="vinogr">''Виноградов Л.'' Гомель. Его прошлое и настоящее. 1142—1900 гг. Москва, 1900 (репринт 1991).</ref>

Период Гомеља у саставу Руске Империје обележен је наглим растом броја становника и развојем градске инфраструктуре и привредног потенцијала. П. А. Румјанцев је уместо дрвеног замка Чарторијских сазидао камени дворац Румјанцевих и Паскевича, који су касније дозиђивали следећи владари. Прва ланкастерска школа у Русији је отворена у Гомељу 8. новембра [[1819]]. године. Она је сазидана на главној градској улици по пројекту архитекте Џона Кларка. То је био читав комплекс здања (главне зграде и четири крила, купатило, амбар и коњушница) са околном земљом, моделом фарме и радионицама. То је била прва школа оваквог типа у Руској Империји.

У граду су се одржавала два годишња сајма, јануарски (Васиљевски) и септембарски (Воздвиженски) а од 1840-их њима се прикључио и летњи (Троицки). Након смрти П. А. Румјанцева-Задунавског у децембру [[1796]]. године, владар Гомеља је постао његов син Николај П. Румјанцев. Под његовом влашћу у Гомељу је отворена прва гимназија ([[1797]]), изложбена сала, фабрике стакла, керамике, предива и алкохолних пића као и дрвени мост преко реке Сож. Изградња Петропавловске саборне цркве је завршена 1819. У овом периоду су изграђене и синагога, апотека и дом за немоћне.

Након смрти Н. П. Румјанцева град је припао његовом брату Сергеју П. Румјанцеву. У време његове власти сазидане су Троицка црква и зграда теолошког факултета.<ref name="harady" /><ref name="vinogr" /> Због новчаних проблема С. П. Румјанцев је заложио Гомељ државној каси а како није могао да врати дуг продао је град кнезу Ивану Ф. Паскевичу-Јереванском коме је [[Николај I Павлович|Николај I]] подарио и остатак града [[1838]].<ref name="harady" />

У време И. Ф. Паскевича отворене су фабрике шећера ([[1839]]), свећа ([[1840]]), канапа као и једноразредно жупно црквено училиште (у Новој Белици, [[1835]]) и народни универзитет ([[1841]]). Средином [[19. век]]а на три годишња сајма се продавало робе за више од милион рубаља што је било око 39% од укупне трговине у Могиљевској губернији. Добар саобраћајно-географски положај је допринео развоју транспортног система и даљем развоју Гомеља као привредног центра. Кроз Гомељ је прошао ауто-пут [[Санкт Петербург]] — [[Одеса]] и прва телеграфска линија у Русији на линији Санкт Петербург — [[Севастопољ]]. Железница на линији Либаво — Роменској прошла је кроз град [[1873]]. године. У граду је 1854. живело 10,1 хиљада људи и било је 1219 објеката. Град је веома страдао од пожара који је избио 1856. године када је изгорело 540 кућа.<ref name="autogenerated1">{{cite web|url=http://www.gorod.gomel.by/vseogomele/istoriagomela.aspx|title=История Гомеля|language=руски|accessdate=05. 07. 2016}}</ref>

[[Датотека:Gomel-Ohotnichii domik evening.JPG|мини|десно|200п|Ловачки дом, летња резиденција Паскевича]]
И. Ф. Паскевич је направио и парк око дворца чиме је створен уникатни природни објекат, театар. Данас је ово знаменитост града као комплекс двораца и паркова.

Након његове смрти 1856. године, град је прешао у власт његовог сина Сергеја И. Паскевича. Тада су основане 3 гвожђаре, 2 фабрике опеке, фабрика шибица „Везувиј“, почело је гасно осветљавање улица (1873) и зидање нових мостова. Његова ћерка Ирина Паскевич је основала девојачко друштво и мушку класичну гимназију као и очну болницу. Кнегиња је иницирала изградњу водовода и друге објекте везане за образовање и здраву исхрану.<ref>{{cite web|url=http://7days.belta.by/7days.nsf/last/42EF77D9A916003A42256B250028DF7C?OpenDocument|last=РОГАЛЕВ|first=Александр|title=Наша Ирина|publisher=газета "-{Семь дней}-"|archive-url=https://web.archive.org/web/20090112230238/http://7days.belta.by/7days.nsf/last/42EF77D9A916003A42256B250028DF7C?OpenDocument|archive-date=12. 01. 2009}}</ref>

Гомељ је [[1913]]. био крупан индустријски центар са више од сто хиљада становника. Највећа предузећа су биле радионица пруге Либаво — Роменској и фабрика шибица „Везувиј“. У време [[Први светски рат|Првог светског рата]] у Гомељу је основано осам болница и логистички центар Варшавског војног округа, транзитни центар и радионица за фронт. Запослени су били и евакуисани из предузећа у другим градовима.<ref name="harady" />

==== Изглед дореволуционарног Гомеља ====
<gallery>
Слика:Sozh 19 century.jpg|Обала реке Сож, пристаниште
Слика:Homel Rumyantsev st 1890s.jpg|Румјанцевска улица
Слика:GOMEL_Zamkovayastreet_vokzal.jpg|Замковаја улица и железничка станица
Слика:GOMEL_men_gimnaziya.jpg|Мушка гимназија
Слика:GomelSyn1.jpg|Велика синагога, 1910. г.
</gallery>

=== Совјетски период ===

У време [[Руски грађански рат|грађанског рата]], Гомељ је окупирала војска [[Немачко царство|Немачког царства]] (1. марта [[1918]]) затим је украјинска војска под вођством Симона Петљурија ушла у град а јануара [[1919]]. Гомељ је преузела [[Црвена армија]]. Највећи удар на бољшевике у Гомељу био је устанак Стрекопитова. Устаници су заузели стратешки важне објекте и стрељали чланове совјетског руководства града — Ландера, Баумана, Ауербаха, Билецког, Фрида, Ратнера, Фајшмита, Фишбејна и др. Устанак је разбијен када су у град ушле појачане снаге Црвене армије.<ref name="autogenerated1" />

[[Датотека:Мемориальная плита коммунарам-чекистам.jpg|мини|лево|200п|Меморијална спомен плоча жртвама устанка Стрекопитова]]
Гомељ је 1919. постао центар нове Гомељске губерније [[Руска Совјетска Федеративна Социјалистичка Република|Руске Совјетске Федеративне Социјалистичке Републике]]. Окончањем војних дејстава, почела је изградња привреде и инфраструктуре. У периоду од [[1920]]. до [[1925]]. отворене су фабрике „Полеспечат“, „Труд“, фабрика хлеба и електрана.

Гомељ је [[1926]]. заједно са Гомељским срезом предат Белоруској ССР. Ово решење је изазвало незадовољство становништва на територији која је предата. Гомељски губернијски комитет Комунистичке партије саопштио је да ће „присаједињење са Белорусијом бити прихваћено са незадовољством у радној класи и преовлађујућем делу сељака и погоршаће политичко расположење радника у Гомељшчини“.<ref>[https://archive.today/20120903181724/www.istrodina.com/rodina_articul.php3?id=346&n=36 -{Требов А. Как большевики делили Гомельскую губернию между Россией и Белоруссией // Родина. — № 8. — 2003}-]</ref> Први секретар гомељског комитета саставио је записник „О питању присаједињења Гомељске губерније у БССР“ у ком је написао: „Изричито недостаје национални осећај белоруског народа Гомељшчине у смислу јаке позитивне гравитације ка уједињењу са БССР.“<ref>[http://www.materick.ru/index.php?section=analitics&bulid=2&bulsectionid=90 -{Лосев В. Белоруссия и Россия: нужны иные формы воссоединения // Страны СНГ. Русские и русскоязычные в новом зарубежье. — № 51 (01. 05. 2002)}-]</ref> Не обазирући се на то власт у Москви је донела решење по ком је Гомељ одвојен од Русије.

У периоду индустријализације отворена је фабрика „Коминтерн“, фабрика паровоза и ремонтни завод „Гомсељмаш“ и друга предузећа. До [[1940]]. године у граду је постојало 264 привредна предузећа и по обиму производње Гомељ је био на трећем месту у оквиру БССР након [[Минск]]а и [[Витепск|Витебска]] са 16,6% производње. У граду су постојали учитељски и шумарски институт.

У време [[Други светски рат|Другог светског рата]] град је почетком јула [[1941]]. окупирала војска [[Нацистичка Њемачка|Немачке]]. Настали су партизански и тајни покрети. Град је ослобођен [[26. новембар|26. новембра]] [[1943]]. године од стране војске Белоруског фронта под командом [[Константин Рокосовски|Константина Рокосовског]], као резултат Гомељско-Речицке операције. Више од 80% града је разрушено а готово сва индустријска постројења су уништена. После рата почео је рад на великој обнови. Готово сва предратна предузећа су обновила свој рад до [[1950]]. године.<ref name="harady" />

[[Чернобиљска катастрофа]] је граду нанела велику штету [[1986]]. године. Гомељ се нашао у зони погођеној радиоактивним зрачењем. Еколошку ситуацију је додатно погоршала дубока економска криза која је започела крајем [[1980е|1980-их]] година. То је узроковало оштар пад у квалитету живота и допринело процесу депопулације који је настављен и [[1990е|1990-их]] година. Гомељ је ушао у састав Белорусије након распада [[Совјетски Савез|СССР]] [[1991]].<ref name="harady" />

=== Гомељ након 1991. ===

У првој половини деведесетих година 20. века, Гомељ је, као и цела Белорусија, био захваћен тешком економском кризом, белом кугом и наглим падом производње. Постепени препород је почео [[1996]]. године. Сазидани су и нови капитални објекти попут приградске аутобуске станице, ледене дворане, централног стадиона и др. Извршена је рестаурација градских знаменитости, отворене су нове линије тролејбуса, постављени споменици Н. П. Румјанцеву, Кирилу Туровском и Јанку Купалу. Растом наталитета у граду је почела и изградња нових стамбених микрорејона.

== Становништво ==
{{Historical populations
|title       = Број становника Гомеља 1775—2010.
|type        = 
|align       = 
|width       = 
|state       = 
|shading     = 
|pop_name    =
|percentages = 
|footnote    = 
|source      = 
|1775 |5000
|1858 |13700
|1880 |23600
|1897 |36800
|1913 |104500
|1925 |81900
|1931 |109900
|1939 |139000
|1943 |15000
|1959 |168300
|1965 |218000
|1970 |272300
|1975 |337000
|1979 |383000
|1985 |465000
|1989 |497400
|1992 |517000
|1999 |475000
|2006 |479900
|2008 |493700
|2010 |484300
}}
У граду је [[1. јануар]]а [[2016]]. живело 521.452 становника, од тог броја радно способних становника је било 241.072. У поређењу са претходним пописом из [[1999]]. број становника је порастао за близу 5.000 што је доказ постепеног демографског опоравка и прво увећање броја становника након [[1993]]. године. Запослених је 191.019, од тога броја 69.441 у индустрији.<ref name="mygomel2007">{{cite web|url=http://mygomel2007.narod.ru/cifri.htm|title=Гомель в цифрах|language=руски |trans-title=Гомељ у бројкама}}</ref> По националности градско становништво чине: [[Белоруси]] — 76,7%, [[Руси]] — 16,9%, [[Украјинци]] — 5,1%.<ref>{{cite web|url=http://www.gomel-prazdnik.com/gomel.html|title=О Гомеле|language=руски|archive-url=https://web.archive.org/web/20080408230047/http://www.gomel-prazdnik.com/gomel.html|archive-date=08. 04. 2008}}</ref> Од укупног броја становника 55% чине [[жена|жене]] а 45% мушкарци.

[[Датотека:Петропавловский собор (Гомель).jpg|мини|лево|150п|Саборна црква у Гомељу]]
После присаједињења Гомеља у [[Руска Империја|Руску Империју]] и исцртавања линије преко које је било забрањено насељавање [[Јевреји|Јевреја]], Гомељ постаје град са једном од највећих јеврејских заједница у Русији. Према попису из [[1897]]. године у Гомељу је живело 20.385 Јевреја (око 55% становништва).<ref>[https://eleven.co.il/article/11256 Гомељ // Електронска јеврејска енциклопедија]</ref> Погром Јевреја се догодио [[1903]]. године. Јевреји су чинили око 44% становништва Гомеља [[1926]]. године са 37.475 људи а [[1979]]. у Гомељу је живело 26.416 Јевреја. Масовна емиграција Јевреја из Гомеља догодила се током перестројке када је већина напустила [[Совјетски Савез|СССР]] и отишла у [[Израел]] тако да је њихов број опао за 6,5 пута и 1999. је у Гомељу број Јевреја у Гомељу спао на свега 4.000.

Већину становништва града чине [[Православље|православци]]. У граду постоји 19 активних православних општина.<ref name="mygomel2007"/> Гомељ је центар Гомељско-Жлобинске епархије Руске православне цркве. Ту се налазе Светоникољски манастир и Јоанокормјански женски манастир.

=== Знаменити Гомељчани ===
Међу знаменитим личностима чији је животни пут почео у Гомељу могу се сврстати [[Андреј Громико]] (Министар спољних послова СССР), [[Павел Сухој]] (совјетски авио-конструктор) којима су у Гомељу подигнути споменици, као и Иван Д. Черњаховски (совјетски генерал). Једна од градских улица добила је име по браћи Петру и Александру Лизјуковом, херојима Совјетског Савеза, који су рођени у Гомељу.

У Гомељу је рођен познати совјетски математичар Лав Генрихович Шнирељман и географ Анатолиј Г. Исаченко. У Гомељу се [[1888]]. родио чувени геолог, геохемичар и академик Алесандар Сергејевич Уклонски. Такође у Гомељу је радио психолог [[Лав Виготски]] током [[1920е|1920-их]].

Од савремених познатих личности које су рођене у Гомељу, значајан је певач реп музике Серјога, чија је музика веома позната на простору бившег СССР. Савремена белоруска списатељица Оксана Безлепкина се родила у Гомељу [[1981]]. У Гомељу је рођен и [[Сергеј Сидорски]], премијер Белорусије у периоду [[2003]]—[[2010]]. Родитељи [[Марија Шарапова|Марије Шарапове]] су живели у Гомељу до хаварије у Чернобиљу.

== Административна подела ==
Садашњи облик центра града датира из друге половине [[18. век]]а. Основна архитектонска целина која формира композицију центра града је простор око Трга Лењина (бивши Пазарни трг). Од њега се у три крака шире Совјетска улица (бивша Румјанцевска, главна улица града), Проспект Лењина (бивша Замковска) и Пролетерска улица (бивша Фелдмаршалска). Троугао са Проспектом Лењина формирају улице Победе и Совјетска у чијим угловима се налазе тргови Лењина, Привокзални и Востања.

Град се дели на 4 градска рејона:
* [[Централни рејон Гомеља|'''Централни''' рејон]]<ref>{{Cite web |url=http://cenadm.gomel-region.by/ru/hictoru |title=История района |access-date=16. 12. 2008 |archive-url=https://web.archive.org/web/20080622194819/http://cenadm.gomel-region.by/ru/hictoru |archive-date=22. 06. 2008 |url-status=dead |df= }}</ref> се простире у централном, источном и североисточном делу Гомеља. Главне улице су Совјетска, проспект Лењина, Мазурова, Интернационална. У Централном рејону послују 24 предузећа, у њему се налази већи део знаменитости и културних објеката града - комплекс двораца, ловачки дом, драмско позориште, циркус, луткарско позориште, експериментални омладински театар-студио, обласни друштвено културни центар итд.
* [[Совјетски рејон Гомеља|'''Совјетски ''' рејон]]<ref>{{cite web|url=http://www.sovadmin.gomel.by/sovraion/|title=Советский район|language=руски|archive-url=https://web.archive.org/web/20041218042521/http://www.sovadmin.gomel.by/sovraion/|archive-date=18. 12. 2004}}</ref> налази се у југоисточном делу Гомеља. Ово је најмлађи рејон града. У овом рејону се налази трећина индустријске производње и у њему живи 37% становништва. Главне улице рејона су Улица Богдана Хмељницког, Речицкое шосе, Барикинова и Проспект Октобра.
* [[Железнодорожни рејон Гомеља|'''Железнодорожни''' рејон]]<ref>{{Cite web|url=http://www.arw.gov.by/|title=Железнодорожный район|access-date=05. 07. 2016|archive-date=25. 06. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20160625151214/http://www.arw.gov.by/|url-status=}}</ref> се налази на северозападу Гомеља. Овде се налазе железничка станица, аутобуска станица, аеродром. Послује 35 индустријских предузећа која чине око 50% градске производње. Главне улице су проспекти Космонаута, Крупска и Победе.
* [[Новобелицки рејон Гомеља|'''Новобелицки''' рејон]]<ref>{{cite web|url=http://www.novobeladmin.server.by/Nash_raion.html|title=Наш район|archive-url=https://web.archive.org/web/20071103202921/http://www.novobeladmin.server.by/Nash_raion.html|archive-date=03. 11. 2007}}</ref> се налази, за разлику од осталих, на левој обали реке [[Сож]] у југоисточном делу града. Главна улица је Улица Иљича. У овом рејону живи 10% становништва Гомеља. Раније је био засебни град, Нова Белица.

У Гомељу се налази и администрација [[Гомељски рејон|Гомељског рејона]] који окружује град.

== Органи власти ==
[[Датотека:GomelGorispolkom.JPG|мини|лево|200п|Гомељски градски савет депутата и извршни комитет]]
Представничко тело власти Гомеља је ''Гомељски градски савет депутата''. Њега чини 40 посланика које директно бира становништво у 40 изборних округа. Мандат им траје 4 године а пуномоћје траје до првог заседања новог сазива Савета. Из свог састава, градски савет бира председника, заменика, председнике сталних комисија, који заједно чине ''Президијум Гомељског градског Савета''.<ref>{{Cite web|url=http://www.gorod.gomel.by/page.aspx?module=text&page_id=26&section_id=38|title=Городской Совет депутатов|language=руски|archive-url=https://web.archive.org/web/20061014144641/http://www.gorod.gomel.by/page.aspx?module=text&page_id=26&section_id=38|archive-date=14. 10. 2006}}</ref> Од маја [[2010]]. председник савета је Иван А. Бородинчик.<ref>{{cite web|url=http://www.gorod.gomel.by/Vlast/sovetdeputatov/PrezidiumGorsoveta.aspx|title=Президиум горсовета}}</ref>

[[Датотека:Гомель. Билецкого 10. Фото 05.JPG|мини|десно|200п|Администрација Централног рејона]]
Извршни и управни орган власти на територији Гомеља је Гомељски градски извршни комитет. Председника поставља [[Предсједник Републике Бјелорусије|председник Белорусије]] а потврђује градски савет. Чланови градског комитета се постављају у председништво комитета у сагласности са обласним извршним комитетом. Садашњи председник комитета, односно градоначелник Гомеља, је Петар Кириченко (од новембра 2012).<ref>[http://www.gorod.gomel.by/Vlast/gorispolkom/rukovodstvo.aspx -{Руководство горисполкома}-]</ref>

Извршни и управни орган власти на територији градских рејона, односно општина, је администрација рејона. Њихове председнике и заменике поставља председник градског извршног комитета, а чланове поставља председник администрације.

== Привреда ==
=== Индустрија ===

[[Датотека:Belarus-Homel-Automobile Repair Plant.jpg|мини|десно|200п|Ауторемонтна фабрика]]

У [[2007]]. у граду је произведено робе у вредности од 3.084 милијарди [[Белоруска рубља|рубаља]]. Почетком [[2008]]. у граду је било 126 индустријских предузећа од којих је 49 (38,9%) у јавном власништву, а 77 (61,1%) у приватном власништву, од којих је 37 (29,4%) акционарских предузећа, 4 (3,2%) страних компанија, 10 (7,9%) компанија је у мешовитом страном власништву и 26 осталих.

Највећи удео у укупној производњи чине:
* производња машина (52) — 48,3;
* прехрамбена индустрија (17) — 16,7%;
* дрвна индустрија (12) — 8,1%;
* лака индустрија (12) — 4,6%;
* производња грађевинског материјала (8) — 7,9%;
* хемијска индустрија (5) — 11,2%.

[[Датотека:Belarus-Minsk-Agriculture Expo-Homselmash-Palesse-1.jpg|мини|лево|200п|Комбајн Гомсељмаша „Палесје“]]

Највећа предузећа су „Гомсељмаш“, „Злин“, фабрика за ремонт вагона, фабрика биљних машина и алатки имена Кирова, „Емаљпосуда“, фабрика мерне опреме, „Центролит“, фабрика слаткиша „Спартак“, месни комбинат, фабрика масти, „Гомељдрев“, фабрика грађевинских материјала „Гомељстројматеријали“, хемијски завод, фабрика пластичних маса, „Кристал“, фабрика жестоких пића, фабрика радио-апарата, „Белоруснефт“, фабрика стакла „Гомељстекло“, ауторемонтна фабрика.<ref>-{География Гомельской области / под ред. Г. Н. Каропы, В. Е. Пашука.}- - Издање: Гомељ, 2000. - 286 стр.</ref>

=== Саобраћај ===
Јавни превоз у Гомељу обављају тролејбуси, аутобуси и минибуси. Мрежа тролејбуса отворена је [[20. мај]]а [[1962]]. и састоји се из 19 линија. Последња линија отворена је [[8. септембар|8. септембра]] [[2007]]. након постављања контактне мреже у улици Мазурова. Укупна дужина мреже износи око 74 -{km}- а дужина линија је 475 -{km}-. На линијама саобраћају тролејбуси типа АКСМ-201, АКСМ-321, АКСМ-213, АКСМ-101, ЗИУ-682. Тролејбусе производи компанија Белкоммунмаш.<ref>{{Cite web |url=http://gomeltrans.net/trolleybus/ |title=Транспорт в Гомеле - Троллейбусы Гомеля |access-date=17. 06. 2009 |archive-date=13. 01. 2008 |archive-url=https://web.archive.org/web/20080113114343/http://gomeltrans.net/trolleybus/timetable.shtml |url-status= }}</ref>

Тренутно у граду постоји 51 аутобуска линија. Постоје и експрес минибус линије којих има 28. Приградски и међуградски аутобуски саобраћај обавља се са гомељске аутобуске станице. Гомељ је повезан са свим градовима Гомељске области и свим обласним центрима Белорусије (осим Бреста) а такође и са градовима изван Белорусије — [[Чернигов]]ом, [[Кијев]]ом, [[Москва|Москвом]], [[Курск]]ом, [[Бремен]]ом, [[Франкфурт на Мајни|Франкфуртом]], [[Орел]]ом, [[Тираспољ]]ем, [[Харков]]ом, [[Новозипков|Новозибковом]], [[Миколајив]]ом.<ref>{{Cite web |url=http://gomeltrans.net/bus/ |title=Транспорт в Гомеле - Автобусы Гомеля |access-date=17. 06. 2009 |archive-date=27. 06. 2009 |archive-url=https://web.archive.org/web/20090627170806/http://gomeltrans.net/bus/ |url-status= }}</ref>

Железничким линијама, Гомељ је повезан са бројним градовима Белорусије, Русије и Украјине. Возови саобраћају до [[Минск]]а, [[Москва|Москве]] (преко [[Смоленск]]а и [[Брјанск]]а), [[Санкт Петербург]]а, [[Полоцк]]а, [[Брест (Белорусија)|Бреста]], [[Гродно|Гродна]], [[Калињинград]]а, Чернигова, [[Адлер]]а (кроз [[Вороњеж]]). Без преседања возови саобраћају до [[Волгоград]]а, [[Мурманск]]а, [[Иркутск]]а, [[Чељабинск]]а. Постоји веза, како сезонска тако и током целе године, са [[Одеса|Одесом]], [[Кисловодск]]ом, [[Дњепропетровск]]ом, [[Херсон]]ом.<ref>{{cite web|url=http://www.get-gomel.narod.ru/|title=КУП “Горэлектротранспорт”, г. Гомель|archive-url=https://web.archive.org/web/20121221075703/http://www.get-gomel.narod.ru/|archive-date=21. 12. 2012|language=руски}}</ref>

Приградска железничка станица отворена је [[1996]]. године поред станице за дуже линије. Приградски саобраћај се обавља на територији Гомељске области.

Међународни аеродром Гомељ је у совјетско време свакодневно опслуживао стотине путника са летова из разних крајева СССР. Данас се редовни саобраћај обавља до Минска и Калињинграда (свакодневно, авионом Ан-24). Безуспешно је покушано отварање линије Гомељ—Москва—Гомељ 2005. и 2007. али је оба пута након неколико месеци она гашена због мале заинтересованости. Такође 2007, летонска компанија „-{Air Baltic}-“ је отворила линију Рига-Гомељ-Рига. Иако је број путника био задовољавајући линија је укинута почетком 2008. Компанија „Белавија“ обавља чартер и карго летове.<ref>{{cite web|url=http://gomelavia.ucoz.ru/|title=Гомельский аэропорт|language=руски|accessdate=05. 07. 2016|archive-date=07. 07. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20160707045737/http://gomelavia.ucoz.ru/|url-status=}}</ref><ref>{{cite web|url=http://belavia.by/time-table/|title=Расписание движения самолётов „Белавиа"|language=руски|accessdate=05. 07. 2016}}</ref>

=== Сектор услуга ===
У услужном сектору доминирају услуге чије је плаћање обавезно — комуналне услуге — 24,4%, услуге превоза путника — 14,1%, стамбене услуге — 5,6%.<ref name="stat">{{Cite web|url=http://www.gorod.gomel.by/page.aspx?module=text&page_id=157&section_id=206 |title=Архивирана копија |accessdate=27. 10. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20071024124322/http://www.gorod.gomel.by/page.aspx?module=text&page_id=157&section_id=206# |archive-date=24. 10. 2007 |url-status=dead }}</ref>

У Гомељу постоји 13 хотела. Највећи су „Турист“, „Сож“, „Гомељ“ и „Ујут“.<ref>{{cite web|url=http://www.gorod.gomel.by/vseogomele/GomelTourist/gostinicy.aspx|title=Гостиницы|publisher=Гомельский городской исполнительный комитет|accessdate=05. 07. 2016}}</ref> У Гомељу постоји око 40 ресторана, кафића и барова.<ref>{{Cite web|url=http://gomel.gov.by/vseogomele/GomelTourist/kafe.aspx|title=Рестораны, бары, кафе, клубы, дискотеки Гомеля|language=руски|access-date=05. 07. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20160707102708/http://gomel.gov.by/vseogomele/GomelTourist/kafe.aspx|archive-date=07. 07. 2016|url-status=dead}}</ref>

=== Спољна трговина ===
Обрт у спољној трговини у периоду јануар-фебруар 2008. износио је 512,4 милиона долара, од чега је извоз износио 367,7 милиона долара, а увоз 144,7 милиона долара.<ref name="stat" />

Од укупног извоза, у земље ЗНД-а извезено је 38,5%, од чега 24,7% у Русију, државе изван ЗНД-а - 61,5%. Увоз из држава ЗНД-а износи 63,9% од укупног увоза, од чега је 51,8% из Русије, а из земаља изван ЗНД-а - 36,1%. Укупно гледано главни спољнотрговински партнери су [[Русија]] (32,3%), [[Холандија]] (21,8%), [[Њемачка|Немачка]] (17,6%), [[Украјина]] (11,8%), [[Литванија]] (3,4%), [[Пољска]] (2,2%), [[Италија]] (0,9%).<ref name="stat" />

== Образовање и наука ==
[[Датотека:Гомель. Кирова 34. Мужская гимназия 26.jpg|мини|десно|200п|Белоруски државни универзитет транспорта]]
У Гомељу постоји 7 установа за високо образовање. У граду постоји 35 хиљада студената, од којих 3 хиљаде дипломира сваке године. Главна образовна институција у граду је „Гомељски државни универзитет - Франциско Скарина“. Основан је [[1969]]. године из „Гомељског педагошког института - В. П. Чкалов“. Универзитет чини 26 факултета и 56 специјалистичких студија. Једини саобраћајни факултет у Белорусији налази се у Гомељу и зове се „Белоруски државни универзитет транспорта“.

[[Датотека:Ланге 5.JPG|мини|лево|200п|Главна зграда медицинског универзитета (у совјетско време седиште ОК КПСС)]] Из огранка „Московског кооперативног института“, [[1980]]. основан је „Гомељски кооперативни институт“ (данас „Белоруски трговинско-економски универзитет потрошачке кооперације“). Из огранка „Белоруског политехничког инситута“, [[1981]]. основан је „Гомељски политехнички институт“ (данас „Гомељски државни технички универзитет - П. О. Сухи“).<ref name="obraz">{{cite web|url=http://gomel.gov.by/nauka/vysshyezavedenija.aspx|title=Высшие и средние учебные заведения Гомеля|language=руски|access-date=05. 07. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20160707103201/http://gomel.gov.by/nauka/vysshyezavedenija.aspx|archive-date=07. 07. 2016|url-status=dead}}</ref>

[[Датотека:Gomel State University-1.jpg|мини|десно|200п|Гомељски државни универзитет - Франциско Скарина]]
Чернобиљска катастрофа је условила отварање „Гомељског медицинског института“ (данас „Гомељски државни медицински универзитет“). Након добијања независности Белорусије, у Гомељу су отворени огранци „Међународног института радних и социјалних односа“ (1993) и „Гомељски инжењерски институт МЧС Републике Белорусије“ (2003).<ref name="obraz" />

У Гомељу такође постоји 77 основних школа, 1 градски лицеј, 1 обласни лицеј, 18 професионално-техничких училишта, 6 колеџа, 7 техникума, белоруска-словенска гимназија И. Мележ, Ирининска гимназија. У Гомељу постоје институти шумарства, радиобиологије, радиологије итд.<ref name="obraz" />

== Здравље ==
У Гомељу постоји низ специјалистичких болница, од којих се већина налази у засебном делу града „Медгородок“. У овом делу града налазе се кардиолошки диспанзер, онколошки диспанзер, кожно-венеролошки диспанзер, гомељски центар микрохирургије очију, градска клиничка болница бр. 2 и др. Такође у Гомељу се налази централна градска клиничка болница (ГЦГКБ). У саставу ГЦГКБ налази је једино одељење за пластичну хирургију у области. Поред ње у Гомељу постоје и психијатријска, геријатријска, ветеранска болница као и неколико клиника и републички центар за радијацију.<ref name="zdrav">{{cite web|url=http://gomel.gov.by/zdravoohranenie/lechebnyeuchregdenia.aspx|title=Лечебные учреждения Гомеля|language=руски|access-date=05. 07. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20160625081915/http://www.gomel.gov.by/zdravoohranenie/lechebnyeuchregdenia.aspx|archive-date=25. 06. 2016|url-status=dead}}</ref>

Мрежу поликлиника чини 16 градских поликлиника, 7 дечјих поликлиника, 7 стоматолошких поликлиника и офталмолошка поликлиника.<ref name="zdrav" />

== Култура ==
[[Датотека:Гомель. Театр кукол..JPG|мини|лево|200п|Луткарско позориште]]
[[Датотека:Concert Hall in Gomel.JPG|мини|десно|200п|Концертна дворана]]

Гомељ је после Минска други по важности културни центар Белорусије.

У њему делују 4 уметничка друштва, 3 [[позориште|позоришта]] (Обласно драмско позориште, Позориште младих, Луткарско позориште), 3 [[биоскоп]]а, [[филхармонија]], [[циркус]], 3 изложбене [[галерија|галерије]], филијала Ветковског музеја народне уметности као и други локални музеји, комплекс паркова и двораца Румјанцева и Паскевича, факултет уметности, галерија слика, градски симфонијски и духовни оркестри, 7 дечјих музичких школа и школа уметности, једна кореографска и једна уметничка школа и библиотека Гомељске области.<ref name="kultura">[http://www.gorod.gomel.by/Culture.aspx -{Культура и искусство}-]</ref>

Годишње се одржи око 20 фестивала, од тога међународни: фестивал кореографске уметности „Сожски хоровод“, позоришни фестивал „Словенски позоришни сусрети“, омладински музички „Арт сесија“, „Ренесанса гитаре“ и један од највећих фестивала не само у Белорусији већ и региону [[Заједница независних држава|ЗНД]] „-{Go-Fest}-“ и отворени турнири у плесу.<ref name="kultura" /> Организује се десет изложби од којих је најзначајнија међународна Православна изложба „Беларус православнаја“.<ref>{{Cite web|url=http://korma.gov.by/ru/region/view/mezhdunarodnuju-vystavku-jarmarku-belarus-pravoslavnaja-posetili-okolo-40-tys-gomelchan-1756/|title=Международную выставку-ярмарку «Беларусь православная» посетили около 40 тыс. гомельчан|language=руски|access-date=05. 07. 2016|archive-date=20. 08. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20160820142035/http://korma.gov.by/ru/region/view/mezhdunarodnuju-vystavku-jarmarku-belarus-pravoslavnaja-posetili-okolo-40-tys-gomelchan-1756/|url-status=}}</ref>

=== Словенска библиотека ===
У Гомељу је [[1999]]. године отворена Словенска библиотека са циљем развоја и јачања пријатељских односа између словенских народа и популаризације богате историје и културе Словена. Ово је једина библиотека таквог типа у [[Заједница независних држава|ЗНД]] и једна од три такве библиотеке на свету, друге две се налазе у [[Чешка|Чешкој]] и [[Финска|Финској]]. Библиотека тренутно има око 40.000 књига, углавном поклоњених од стране дипломатских представништава [[Пољска|Пољске]], [[Русија|Русије]], [[Србија|Србије]] и [[Чешка|Чешке]].<ref>{{Cite web|url=http://mir24.tv/news/culture/3715238 |title=Гомель на 2011 год объявлен культурной столицей СНГ и Беларуси |accessdate=27. 11. 2011 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160923121033/http://mir24.tv/news/culture/3715238 |archive-date=23. 09. 2016 |url-status=dead }}</ref> [[Белоруски егзархат]] [[Руска православна црква|Руске православне цркве]] је Словенској библиотеци [[2007]]. године доделио орден Светитеља Кирила Туровског 2. степена „''за напоран рад за славу Цркве Божије''“.<ref>[http://naviny.by/rubrics/society/2007/01/23/ic_news_116_265894/ -{Славянскую библиотеку в Гомеле наградили орденом Святителя Кирилла Туровского}-]</ref>

== Спорт ==
[[Датотека:Гомель. Дворец легкой атлетики..JPG|220п|мини|десно|Атлетска дворана у Гомељу]]
Град Гомељ има веома развијену спортску инфраструктуру и висококвалификован спортски кадар. Најпопуларнији спортови у граду су [[хокеј на леду]], [[фудбал]], [[атлетика]], [[тенис]], [[уметничко клизање]], [[бокс]], [[одбојка]], [[кошарка]], [[коњички спорт]], [[веслање]], [[бициклизам]] и [[рвање]]. У новије време градске власти посвећују много пажње унапређењу постојеће спортске инфраструктуре, тако да тренутно у граду и широј околини постоји преко 1.000 вишенаменских спортских објеката.<ref name="Спорт">{{cite web|url=http://www.gorod.gomel.by/Sport.aspx |title=Гомельский спорт |author= |authorlink= |date=|format= |work= |publisher=Гомельский городской исполнительный комитет |language=руски |archiveurl= |archivedate=|accessdate=14. 02. 2013.}}</ref>

Највећи спортски објекат у граду је фудбалски [[Централни градски стадион (Гомељ)|Централни градски стадион]], капацитета 14.307 седећих места распоређених у три наткривене трибине. Стадион задовољава стандарде [[ФИФА]] и [[УЕФА]] за одигравање међународних утакмица. Димензије терена су 105 -{х}-68 м, подлога је вештачка трава. На градском стадиону своје утакмице игра [[ФК Гомељ]] који се тренутно такмичи у [[Премијер лига Белорусије у фудбалу|белоруској Премијер лиги]].<ref name="Фудбал">{{cite web |url=http://www.pressball.by/footballstat/stadiums/3/ |title=Стадион ФК „Гомель" |author= |authorlink= |date= |format= |work= |publisher=Прессбол-онлайн |language=руски |archiveurl=https://web.archive.org/web/20120518045803/http://www.pressball.by/footballstat/stadiums/3/ |archivedate=18. 05. 2012 |accessdate=14. 02. 2013. |url-status= }}</ref> Највећи успех клуб је остварио освајањем титуле у домаћем првенству [[2003]], односно титуле у националном купу [[2002]]. и [[2011]]. године.<ref name="ФК Гомељ">{{cite web|url=http://www.pressball.by/footballstat/gomel/ |title=Стадион ФК „Гомель" |author= |authorlink= |date=|format= |work= |publisher=Прессбол-онлайн |language=руски |archiveurl= |archivedate=|accessdate=14. 02. 2013.}}</ref>

[[Гомељска ледена дворана|Ледена дворана]] капацитета до 2.760 следећих места отворена је [[22. мај]]а [[2000]]. године и користи се углавном за спортове на леду (хокеј, [[брзо клизање|брзо]] и уметничко клизање).<ref name="Спорт"/> У овој дворани своје утакмице игра и хокејашка екипа [[ХК Гомељ]] која се тренутно такмичи у домаћој [[белоруска екстралига у хокеју на леду|хокејашкој Екстралиги]]. Клуб је основан 2000. године и од тада успео је да освоји национално првенство 2003. и национални куп 2003. и [[2007]]. У овој дворани [[2004]]. одиграно је суперфинале [[континентални куп у хокеју на леду|континенталног хокејашког купа]] у ком је домаћа екипа изгубила од [[ХК Слован Братислава|Слована]] из [[братислава|Братиславе]].<ref name="Хокеј">{{cite web|url=http://www.iihf.com/iihf-home/history/all-medallists/club-events/continental-cup-since-1997.html |title=Continental Cup (since 1997) |author= |authorlink= |date=|format= |work= |publisher=INTERNATIONAL ICE HOCKEY FEDERATION |language=енглески |archiveurl= |archivedate=|accessdate=14. 02. 2013.}}</ref>
[[Датотека:Гомель. Каток..JPG|220п|мини|десно|Градско клизалиште је центар рекреативног спорта у зимском делу године.]]

Значајнији спортски објекти су и још и атлетска дворана и дворана за екипне спортове који се често користе током припрема белоруских спортиста за најважнија домаћа и међународна такмичења.<ref name="Спорт"/>

Градске власти Гомеља велику пажњу посвећују и развоју школског спорта, још од периода [[Совјетски Савез|Совјетског Савеза]]. У септембру [[1963]]. у граду је основана ''специјализована државна спортска гимназија за децу и омладину'' ({{јез-рус|Специализированная детско-юношеская спортивная школа олимпийского резерва №4}}). У оквиру школе налазе се бројне дворане и сва неопходна опрема за тренинге, а посебно се велика пажња посвећује гимнастици. Тренутно школа броји око 600 ученика са којима ради преко 40 висококвалификованих тренера и предавача.<ref name="Спорт"/>

Веслачки центар ''Водник'' сматра се најбољим тренинг центром у држави када је реч о веслачком и кајакашком спорту.<ref name="Спорт"/> Управо у том центру своју спортску каријеру започели су неки од најпознатијих белоруских спортиста и освајача олимпијских медаља, као што су [[Леонид Гејштор]] (олимпијски победник из [[летње олимпијске игре 1960.|Рима 1960]]) и [[Јелена Рудковскаја]] (пливачко олимпијско злато и бронза на [[летње олимпијске игре 1992.|ЛОИ 1992]]). Рудковскаја је проглашена за најбољу спортисткињу Белорусије [[1991]]. и [[1992]]. године. Једини белоруски освајач златне олимпијске медаље у [[џудо]]у [[Игор Макаров]] ([[летње олимпијске игре 2004.|Атина 2004]]) живи и ради у Гомељу.<ref>{{cite web |url=http://www.sports-reference.com/olympics/athletes/ma/igor-makarov-1.html |title=Igor Makarov |author= |authorlink= |date= |format= |work= |publisher=Sports-Reference.com |language=енглески |archiveurl=https://web.archive.org/web/20110512040454/http://www.sports-reference.com/olympics/athletes/ma/igor-makarov-1.html |archivedate=12. 05. 2011 |accessdate=14. 02. 2013. |url-status=dead }}</ref> Из Гомеља је и [[атлетика|атлетичар]] [[Андреј Кравченко]], освајач сребрне олимпијске медаље у [[десетобој]]у на [[летње олимпијске игре 2008.|ЛОИ 2008.]] у [[Пекинг]]у.<ref>{{cite web |url=http://www.sports-reference.com/olympics/athletes/kr/andrey-kravchenko-1.html |title=Andrey Kravchenko |author= |authorlink= |date= |format= |work= |publisher=Sports-Reference.com |language=енглески |archiveurl=https://web.archive.org/web/20130609144404/http://www.sports-reference.com/olympics/athletes/kr/andrey-kravchenko-1.html |archivedate=09. 06. 2013. |accessdate=14. 02. 2013. |url-status=dead }}</ref>

Гомељски национални [[хиподром]] ({{јез-рус|Гомельски областни центр олимпийского резерва по конному спорту}}) се сматра најбољим спортским објектом ове врсте у земљи. Хиподром је саграђен пре више од пола века и налази се на месту некадашњег летњиковца књажевске породице Паскевича. У оквиру хиподрома налазе се тркачке стазе, управна зграда, штале за коње, и мања вештачка језера, али и музеј посвећен коњичком спорту.<ref name="Спорт"/>

== Медији ==
У Гомељу је регистровано или има представништво 47 медијских компанија. Од њих четири су електронске (телекомпанија „Ниреја“, Гомељски радио, Радио-телевизија „Гомељ“ и ОНТ Гомељске области), штампаних медија има пет („Гомељски универзитет“, „Сељмашевец“), орган Гомељског градског извршног комитета („Гомељскије ведомости“), орган Гомељског обласног извршног комитета („Гомељска правда“), орган администрације Совјетског рејона („Совјетски рејон“), канцеларије републичких новина („Республика“, „Звјазда“, „Совјетска Белорусија“ и др.).<ref>{{cite web|url=http://www.gomel.gov.by/vseogomele/smi.aspx|title=Средства массовой информации|publisher=Гомельский городской исполнительный комитет|access-date=05. 07. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20160707104744/http://gomel.gov.by/vseogomele/smi.aspx|archive-date=07. 07. 2016|url-status=dead}}</ref> Такође постоје бројне новине забавног, рекламног или информативног карактера. Кроз „Белсојузпечат“ у Гомељу се издају бројне руске новине („Труд“, „Известија“, „Комсомољскаја правда“, „Завтра“, „Руски вестник“). На територији Гомеља емитују се и бројни руски ТВ канали као што су: „Первиј канал“, „НТВ“, „Росија“, „РенТВ“ и др. Гомељска телевизија зове се „Ниреја“.<ref>{{Cite web |url=http://smi.gomel-region.by/ |title=СМИ Гомельской области |access-date=17. 06. 2009 |archive-date=13. 05. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170513092246/http://smi.gomel-region.by/ |url-status= }}</ref><ref>[https://archive.today/20120712040559/gomelsity.ucoz.net/index/0-17/ -{СМИ в Гомеле}-]</ref>

== Знаменитости ==
[[Датотека:Дворец Румянцевых — Паскевичей.jpg|мини|десно|200п|Дворац Румјанцевих и Паскевича]]

Иако град има осмовековну историју, очуван је мали број историјских знаменитости. Највећи део њих настао је у [[18. век|18.]] и [[19. век]]у. Сви су сконцентрисани у централном делу града. Најзначајније знаменитости су:

[[Датотека:Gomel-park-truba.JPG|мини|лево|150п|Некадашњи димњак шећеране данас се користи као градски видиковац]]
[[Датотека:Belarus-Homel-Palace of Pashkevichs-5.jpg|мини|десно|200п|Петропавловска саборна црква]]
* Гомељски комплекс двораца и паркова.
* Дворац Румјанцевих и Паскевича
* Капела-светилиште Паскевича
* Петропавловска саборна црква
* Некадашњи димњак шећеране данас градски видиковац
* Ловачки дом (летња резиденција Паскевича).
* Зимска башта
* Илинска црква
* Светоникољски манастир
* Зграда бивше градске думе
* Зграда бивше Александровске гимназије
* Зграда бившег хотела Савој

За осматрање града био је најпопуларнији точак за осматрање који је демонтиран [[2007]]. године. Од тада као градски видиковац служи
35 m висок некадашњи димњак шећеране који се налази у парку на неколико стотина метара од комплекса двораца. Како је рељеф Гомеља углавном равничарски, са врха видиковца се пружа поглед на цео град.

Од скорије изграђених објеката популаран међу становништвом је градски циркус који је изграђен [[1972]]. године у облику летећег тањира. Када је изграђен био је једно од најконтроверзнијих здања јер се није уклапао у стандардну идеју архитектуре [[социјалистички реализам|соцреализма]]. Такође је знаменит меморијални центар са вечном ватром и спомеником незнаном јунаку на Тргу рада.

== Градови побратими ==
[[Датотека:Gomel. Znak pobratimam..jpg|мини|десно|150п|Знак градовима побратимима]]
Списак градова партнера и побратима Гомеља:<ref>[http://www.gorod.gomel.by/Economic/VneshneEconomic/GorodaPartnery.aspx -{Города-партнеры Гомеля}-]</ref>
* {{зас|Уједињено Краљевство}} - [[Абердин]], [[Уједињено Краљевство]] <small>({{јез-енгл|Aberdeen}} - 1990)</small>
* {{зас|РУС}} - [[Анапа]], [[Русија]] <small>({{јез-ру|Анапа}} - 2010)</small>
* {{зас|РУС}} - [[Армавир (Русија)|Армавир]], Русија <small>({{јез-ру|Армавир}} - 2009)</small>
* {{зас|РУС}} - [[Брјанск]], Русија <small>({{јез-ру|Брянск}} - 2001)</small>
* {{зас|БУГ}} - [[Бургас]], [[Бугарска]] <small>({{јез-бг|Бургас}} - 1998)</small>
* {{зас|УКР}} - [[Доњецк]], [[Украјина]] <small>({{јез-ук|Донецьк}} - 2003)</small>
* {{зас|РУС}} - [[Калињинград]], Русија <small>({{јез-ру|Калининград}} - 2010)</small>
* {{зас|ФРА}} - [[Клермон Феран]], [[Француска]] <small>({{јез-фр|Clermont-Ferrand}} - 1977)</small>
* {{зас|РУС}} - [[Москва]] - [[Черјомушки (Москва)|Черјомушки]], Русија <small>({{јез-ук|Черёмушки}} - 2001)</small>
* {{зас|УКР}} - [[Кијев]] - [[Соломенски рејон]], Украјина <small>({{јез-ук|Солом'янський район}} - 2009)</small>
* {{зас|РУС}} - [[Курск]], Русија <small>({{јез-ру|Курск}} - 2004)</small>
* {{зас|ЛЕТ}} - [[Лијепаја]], [[Летонија]] <small>({{јез-лет|Liepāja}} - 1999)</small>
* {{зас|СРБ}} - [[Нови Сад]], [[Србија]] <small>(2013)</small>
* {{зас|РУС}} - [[Протвино]], Русија <small>({{јез-ру|Протвино}} - 1998)</small>
* {{зас|ПОЉ}} - [[Радом]], [[Пољска]] <small>({{јез-пл|Radom}} - 1992)</small>
* {{зас|РУС}} - [[Ростов на Дону]], Русија <small>({{јез-ру|Ростов-на-Дону}} - 2009)</small>
* {{зас|РУС}} - [[Санкт Петербург]] - [[Красносељски рејон (Санкт Петербург)|Красносељски рејон]] и [[Васиљеостровски рејон]], Русија <small>({{јез-ру|Санкт-Петербург - Красносельский район и Василеостровский район}} - 2001. и 2002.)</small>
* {{зас|РУС}} - [[Сургут]], Русија <small>({{јез-ру|Сургут}} - 2005)</small>
* {{зас|РУС}} - [[Уљановск]], Русија <small>({{јез-ру|Ульяновск }} - 2012)</small>
* {{зас|КИН}} - [[Хуајан]], [[Кина]] <small>({{јез-кин|淮安 - Huái'ān}} - 1997)</small>
* {{зас|УКР}} - [[Чернигов]], Украјина <small>({{јез-ук|Чернігів}} - 2007)</small>

== Референце ==
{{извори|30em}}
== Литература ==
* -{Виноградов Л. »Гомель. Его прошлое и настоящее. 1142—1900«}- — Издање: -{Москва}-, 1900 (реиздање 1991).
* -{»Гомель. Энециклопедический справочник.«}- — Издање: -{БелСэ}-, 1991. — 527 стр.
* -{Макушников О. »Гомель с древнейших времён до конца XVIII века: историко- краеведческий очерк.«}- — Издање: -{ЦНТИ}-, Гомељ, 2002. — 243 стр.
* -{Рогалев А. Ф. »От Гомеюка до Гомеля: Городская. старина в фактах, именах, лицах.«}- — Издање: -{Гомель}-, 1993.

== Спољашње везе ==
* '''[http://www.gorod.gomel.by/ Град Гомељ]'''
* {{cite web|author= |url=http://gomeltrans.net/ |title=Градски саобраћај у Гомељу |date= |website= |publisher= |access-date=}} {{Wayback|url=http://gomeltrans.net/ |date=20080216001107 }}
* {{cite web|author= |url=https://web.archive.org/web/20080106142043/http://vseogomele.net/ |title=Незванични сајт «Всё о Гомеле» |date= |website= |publisher= |access-date=}}
* {{cite web|author= |url=https://web.archive.org/web/20081211030006/http://www.vuz.univer.by/gomel/ |title=Образовање у Гомељу |date= |website= |publisher= |access-date=}}
* {{cite web|url=http://artlex.gomel.by/vk/buro_putesh.htm |title=Фотографије и разгледнице предреволуционарног Гомеља |archiveurl=https://web.archive.org/web/20080109195615/http://artlex.gomel.by/vk/buro_putesh.htm |archivedate=09. 01. 2008.}}
* [http://www.gomel.rw.by/ Железничка станица]
* [http://avtovokzal.gomel.by/ Аутобуска станица]
{{добар}}

{{Градови Гомељске области}}
{{подножје}}

[[Категорија:Градови у Белорусији]]
[[Категорија:Википројект географија/Насеља у Белорусији]]