Дејвид Николс
Дејвид Николс | |
---|---|
Пуно име | Дејвид Алан Николс |
Датум рођења | 30. новембар 1966. |
Место рођења | Истли, Уједињено Краљевство |
Веб-сајт | www |
Дејвид Ален Николс (енгл. David Alan Nicholls;[1] рођен 30. новембра 1966) је енглески романописац и сценариста.
Биографија
[уреди | уреди извор]Николс је средњи од троје деце. Живи у Лондону са женом Ханом и двоје деце. Дипломирао је енглеску књижевност и драму на Универзитету у Бристолу. Колин Ферт је био на истом факултету те су касније сарађивали на „Када си последњи пут видео свога оца?”.[2]
Желео је да се бави глумом па је после студија отишао у Америку, али се вратио у Лондон 1991. године. У својим двадесетим радио је као професионални глумац на бини званој Дејвид Холдвеј. Играо је мале улоге у разним позориштима укључујући Позориште Западног Јоркшира и, у периоду од три године, у Карљевском националном театру. У периоду глуме, бавио се и читањем сценарија за радио и телевизију, а касније је прихватио и посао истраживача и одобравао сценарија за ББЦ. Био је и уредник сценарија за телевизије и продукцијске куће. Као глумац се доста мучио на шта указује његова изјава да би се посветио себи као професионалцу да су му недостајали само таленат и харизма, али ту је била гомила вештина као што су померање, мирно стајање и слично. Каже да је преокретница дошла када му је пријатељ дао копију П.Ј. Каванагових мемоара „Савршени странац” која говори о ауторовом личном сазревању, проналажењу љубави и откривању свог животног пута.[3]
Каријера
[уреди | уреди извор]Романи
[уреди | уреди извор]- Starter for Ten (2003)
- The Understudy (2005)
- Један дан (2009)
- Ми (2014)
Позоришта
[уреди | уреди извор]За један фестивал написао је представу „После сунца”. Глумци ове десетоминутне представе су Џејмс Незбит, Сафрон Бароуз, Кетрин Тејт и Гаел Гарсија Бернал. Николс је „После сунца” испоручио и телевизији ББЦ која ју је емитовала 2006. године. Овог пута глуили су Питер Капалди и Сара Париш.[5]
Филмографија
[уреди | уреди извор]- „Беба Бриџит Џоунс” (2016) - писац
Награде и одликовања
[уреди | уреди извор]- 2014. За књигу „Ми” добио је награду за Писца године Уједињеног Краљевства.[6]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Births, Marriages & Deaths Index of England and Wales, 1837–2006. 6B. стр. 1327.
- ^ Murray, Janet (20. 2. 2007). „College days”. The Guardian. London. Приступљено 13. 7. 2008.
- ^ David Nicholls, David Nicholls: the book that saved me, The Guardian, 30 May 2015.
- ^ Nicholls, David (4. 3. 2009). „More University Challenge Cheats? As Corpus Christi are stripped of their champions title and last year's winners are also accused of cheating, can any quiz be good clean fun?”. The Daily Telegraph. London. Приступљено 1. 5. 2010.
- ^ „Comedy dramas on BBC One” (Саопштење). BBC Press Office. 24. 8. 2006. Приступљено 16. 7. 2008.
- ^ Flood, Alison (27. 11. 2014). „David Nicholls and David Walliams win top prizes at National Book Awards”. The Guardian. Приступљено 14. 3. 2015.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Званични веб-сајт
- https://web.archive.org/web/20091204133924/http://www.davidnichollswriter.com/#page-top
- David Nicholls у Curtis Brown Literary и Talent Agency
- 'An Interview with David Nicholls' у Oxonian Review
- David Nicholls на сајту IMDb (језик: енглески)