Извор странице Комплекс замкова у Вилњусу

{{Зграда
|име_зграде          = Комплекс замкова у Вилњусу
|слика               = LNM complex by Augustas Didzgalvis.jpg
|наслов              = 
|почетак             = 
|крај                = 
|претходна           = 
|премашена           = 
|plural              = 
|локација            = {{зас|Литванија}}, [[Вилњус]]
|координате          = 
|статус              = 
|свечано_отварање    = 
|саграђена           = део у 10. веку
|очекивани_завршетак = 
|отварање            = 
|затварање           = 
|срушена             = 
|коришћење           = 
|висина_са_торњем    = 
|висина              = 
|највиши_спрат       = 
|број_спратова       = 
|број_лифтова        = 
|вредност            = 
|површина            = 
|архитекта           = 
|инжињер             = 
|конструктор         = 
|аутор               = 
|власник             = 
|управљање           = 
|референце           = 
}}
[[Датотека:VilniusCastle.svg|мини|280x280пиксел| Дворац Вилњус из 1740:<br />''Горњи замак'' : 1. Западни торањ ; 2. Јужна кула (темељи су остали); 3 Донжон (остаци рушевина)<br />''Доњи замак'' : 4. Капије и мост до града; 5. Пут и мост до улице Тилтас; 6. Катедрала у Вилњусу ; 7. Палата Врховног суда; 8. Палата епископа; 9. Краљевска палата; 10. Врт; 11. Нови арсенал, тренутно музеј; 12. Североисточна кула и капије Старог арсенала; 13. Двориште старог арсенала]]
'''Комплекс замкова у Вилњусу''' ({{Јез-лит|Vilniaus pilių kompleksas}}   или {{Јез|lt|Vilniaus pilys}}) је група културних и историјских грађевина на левој обали реке [[Вилија|Нерис]], у близини њеног ушћа у реку Вилнију, у [[Вилњус|Вилњусу]] у [[Литванија|Литванији]]. Зграде, које су се развиле између 10. и 18. века, биле су међу главним одбрамбеним грађевинама Литваније.<ref name="pilis"/> 

Комплекс се састојао од три замка: Горњег, Доњег и Кривог ({{Јез-лит|Kreivoji pilis}}). Криви дворац су [[Тевтонски ред|Тевтонски витезови]] спалили 1390. године и никада није обновљен.<ref name="Albinas"/> Дворце из Виљнуса је неколико пута напао Тевтонски ред након 1390. године, али нису успели да заузму читав комплекс. Његово потпуно заузимање догодило се први пут током битке код Вилњуса 1655. године.<ref name="Sapoka"/> Убрзо након тога тешко оштећени дворци изгубили су значај, а многе зграде су напуштене. Током [[Поделе Пољске|царске анексије]],<ref name="voruta"/><ref name="Language Policy in the Soviet Union"/> срушено је неколико историјских зграда; много више је оштећено током изградње тврђаве у 19. веку.{{Чињеница|датум=June 2012}}

Данас је преостала кула [[Гедимин|Гедиминас]], главни симбол града Вилњуса и саме нације.<ref name="duke"/><ref name="gov"/> Сваке године, 1. јануара, [[Застава Литваније|литванска тробојница]] се подиже на кулу Гедиминас у знак сећања на Дан заставе. Комплекс је део Националног музеја Литваније, једног од највећих музеја у земљи.

== Историја Горњег замка ==
Део дворског комплекса, који је саграђен на врху брда, познат је као Горњи замак. Брдо на којем је изграђено познато је као брдо Гедиминас, висине 40 - 48 м и дужине око 160 м.<ref name="Antanas"/> 

Археолошки подаци показују да је место било заузето још од [[Неолит|неолита]]. Брдо је ојачано одбрамбеним дрвеним зидовима који су утврђени каменом у 9. веку. Отприлике у 10. веку саграђен је дрвени замак, а отприлике од 13. века врх брда био је окружен каменим зидовима са кулама. За време владавине [[Гедимин|Гедимина]], Вилњус је проглашен [[Главни град|главним градом]]; 1323. године дворац је побољшан и проширен.<ref name="Lithuania Ascending a pagan empire within east-central Europe, 1295-1345"/> 
[[Датотека:Lithuania_Vilnius_Upper_Castle_ruins.jpg|лево|мини| Остаци тврђаве Горњег замка]]
[[Датотека:Upper_Castle_in_Vilnius_(2013).jpg|лево|мини| Остаци горњег замка]]
Паганска Литванија је [[Северни крсташки ратови|ратовала са хришћанским редовима]] више од два века ([[Северни крсташки ратови]]).<ref name="zigmantas"/> Крсташи су тежили да освоје Литванију, наводећи да је њихов мотив прелазак незнабожачких Литванаца у [[Католичка црква|католичанство]]. Како је Вилњус еволуирао у један од најважнијих градова државе, постао је примарни војни циљ. Комплекс дворца нападао је [[Тевтонски ред]] 1365, 1375, 1377, 1383, 1390, 1392, 1394 и 1402, али никада није у потпуности заузет.<ref name="Albinas"/> Најтеже нападе водили су маршали Тевтонског реда Енгелхард Рабе фон Вилдштајн и Конрад фон Валенроде 1390. године током Литванског грађанског рата (1389–1392) између [[Витолд|Витолда Великог]] и његовог рођака [[Владислав II Јагело|Владислава II Јагела]]. Многи племићи из западне Европе учествовали су у овој војној кампањи, укључујући Хенрија, грофа од Дербија, будућег [[Хенри IV Ланкастер|енглеског краља Хенрија IV]] са 300 [[Витез|витезова]] и [[Ливонски ред|Ливонске витезове]] којима је заповедао њихов Велики мајстор.<ref name="Tannenberg 1410. Disaster for the Teutonic Knights"/> Понекад током грађанског рата, Витолд је подржавао нападе Реда на замкове, склапајући савез са њима у потрази за титулом [[Велика кнежевина Литванија|Великог кнеза Литваније]].{{Чињеница|датум=June 2012}}
[[Датотека:Vilnius_Gediminas_tower.jpg|десно|мини| Преостала кула Горњег замка]]
У време напада 1390. године, комплекс се састојао од три дела - Горњег, Доњег и Кривог замка. Тевтонски витезови успели су да заузму и униште Криви замак, смештен на брду, али нису успели да освоје остале. Током напада 1394. године, замкови у Вилњусу били су опкољени више од три недеље, а једна од његових одбрамбених кула оштећена је и пала је у реку [[Вилија|Нерис]].{{Чињеница|датум=August 2012}}

Грађански рат између Витолда и Јагела решен је Астравским споразумом 1392. године и Витолд је преузео титулу великог кнеза. Током његове владавине Горњи замак је доживео најзначајнију обнову. После великог пожара 1419. године, Витолд је започео реконструкцију Горњег замка, заједно са утврђењем других зграда у комплексу. Данашњи остаци Горњег замка потичу из ове ере.<ref name="Albinas"/> Витолд је провео око четири године са Тевтонским редом током грађанског рата. Имао је прилику да проучи архитектуру двораца Тевтонског реда и усвоји неке од њихових елемената у својој резиденцији у Вилњусу.{{Чињеница|датум=June 2012}}
[[Датотека:Ducal_palace_in_Vilnius_01.jpg|лево|мини| Остаци донжона]]
Горњи дворац је реконструисан у [[Готичка архитектура|готичком]] стилу са застакљеним зеленим плочицама на крову. [[Донжон кула]] Горњег дворца, на другом спрату, била је највећа сала (10 х 30 м) у оквиру комплекса; била је мало мања од сале Палате великог мајстора (15 х 30 м) у [[Замак у Малборку|Маријенбургу]], и много већа од сале у Кнежевој палати у [[Замак на острву Тракај|замку на острву Тракај]] (10 х 21 м). Обнова дворца завршена је 1422. Држава је имала план да у замку буде  крунисање проглашеног краља Витолда Великог, који је поремећен његовом прераном смрћу.{{Чињеница|датум=June 2012}}

После 16. века Горњи замак није одржаван и запуштен је. Све до почетка 17. века, у Горњем замку се налазио затвор за племиће. Последњи пут је коришћен као тврђава током инвазије [[Руси|Руса]] 1655. године, када је по први пут у [[Istorija Litvanije|историји Литваније]] страна војска заузела читав комплекс.<ref name="Sapoka"/> Шест година касније, [[Државна заједница Пољске и Литваније|пољско-литванска]] војска успела је да поново заузме Виљнус и замкове. После тога Горњи замак је стајао напуштен и није реконструисан.{{Чињеница|датум=June 2012}}

Комплекс је претрпео велику штету током [[Светски рат|светских ратова]]. У овом тренутку постоји само западна кула, позната као Гедиминасова кула. Симбол је Виљнуса и Литваније.<ref name="Baltic Postcolonialism"/> Преживело је само неколико остатака замака и других кула.

== Историја Доњег замка ==
Дворац је насељен још од неолита. Пре 13. века, његове зграде су грађене од дрвета. У 13–14. веку од камена су грађени одбрамбени зидови, куле и капије; они су неколико пута реорганизовани и проширивани. Једине самостојеће грађевине које су остале нетакнуте су оне у Доњем замку.

Две главне зграде Доњег замка су Краљевска палата и катедрала у Вилњусу.

=== Палата Великог војводе ===
[[Датотека:Lietuvos_Valdovu_rumu_maketas._Royal_Palace_of_Lithuania.model.jpg|мини| Макета Великог војводског дворца]]
[[Датотека:Royal_Palace_of_Vilnius_in_XVIIIc._Lithuania.jpg|мини| Рушевине војводске палате, нацртане крајем 18. века]]
Палата Великог војводства у Доњем замку еволуирала је током година и напредовала током 16. и средине 17. века. Четири века Палата је била политичко, административно и културно средиште Великог војводства Литваније.<ref name="voruta"/> 

У 13. и 14. веку на месту палате налазиле су се камене грађевине; неки [[Археологија|археолози]] верују да је и ту стајала [[Дрво (материјал)|дрвена палата.]] Камена Краљевска палата саграђена је у 15. веку, очигледно после великог пожара 1419.<ref name="Antanas"/> Постојеће камене зграде и одбрамбене грађевине Доњег замка, које су блокирале изградњу, срушене су. Краљевска палата саграђена је у готичком стилу. Донжон Горњег замка, као и Краљевска палата, требало је да буду домаћини [[Крунисање|крунисања]] Витолда Великог. Готска [[палата]] имала је три крила; истраживање сугерише да је то била двоспратница са подрумом.<ref name="Italy in Lithuania."/> 

Велики Војвода од Литваније [[Александар Јагелон]], који је касније постао краљ [[Пољска|Пољске]], преселио је своје пребивалиште у Краљевски двор, где се састајао са [[амбасадор]]има. Наредио је обнову палате. После венчања са ћерком [[Велика московска кнежевина|московског великог кнеза]] [[Иван III Васиљевич|Ивана III]], краљевски пар је живео и умро у палати.{{Чињеница|датум=June 2012}}

[[Жигмунд Пољски|Жимунд I Стари]] [[Жигмунд Пољски|(Жигмунд Пољски)]], након свог успона у Великом војводству Литваније, водио је своје послове у Краљевској палати као и у катедрали у Вилњусу. Током његове владавине палата је увелико проширена, како би задовољила нове потребе Великог кнеза - додато је још једно крило, као и трећи спрат; проширене су и баште. Према савременим сазнањима, палата је вредела 100.000 [[Дукат|дуката]].<ref name="jovaiša">{{Cite book|title=Lietuvos istorijos vadovėlis/Vilniaus pilys|last=Jovaiša|first=Eugenijus|year=2003|isbn=9986-9216-9-4|location=Vilnius|language=lt}}</ref> План реконструкције палате припремио је вероватно [[Италија|италијански]] [[архитекта]] Бартоломео Береци да Понтасијеве, који је такође дизајнирао неколико других пројеката у [[Јагелонска ера|Краљевини Пољској]]. У овој палати Жигмунд је дочекао изасланика из [[Свето римско царство|Светог римског царства]], који је 1517. године представио Жигмунда Бони Сфорци, његовој другој жени.{{Чињеница|датум=June 2012}}

Жигмундов син [[Сигисмунд II Август]] крунисан је за великог кнеза Литваније у Краљевској палати. Август је наставио са развојем палате и тамо живео са првом супругом Елизабетом Аустријском, ћерком [[Цар Светог римског царства|цара Светог римског царства]]. Сахрањена је у катедрали у Вилњусу.<ref name="Arkikatedros"/> У палати је живела и друга супруга Сигисмунда II, Барбара Радзивил. Према извештајима [[Света столица|изасланика Свете столице]], Краљевска палата је у то време садржала више блага од [[Ватикан]]а.<ref name="books"/> Сигисмунд II је такође окупио једну од највећих колекција [[књига]] у Европи.<ref name="books"/> 

Палата је преуређена у [[Ренесанса|ренесансном]] стилу у 16. веку. План је припремило неколико италијанских архитеката. Палату је посетио Иполито Алдобрандини, који је касније постао [[папа Климент VIII]]. Још један велики развој догодио се током владавине [[Династија Васа|породице Васа]]. Краљевска палата је преуређена у [[Барок|ранобарокном]] стилу током владавине [[Сигисмунд III Васа|Сигисмунда III Васе]]. 
[[Датотека:Palace_of_the_Grand_Dukes_of_Lithuania_and_Gediminas_Monument,_Vilnius.jpg|лево|мини| Велика палата војводства са [[Гедимин|Гедиминовим]] спомеником]]
Током владавине Васа, у палати је одржано неколико запажених церемонија, укључујући венчање војводе Јуана, који је касније постао [[Јуан III Шведски|шведски краљ Јуан III]], и сестре Сигисмунда Августа, Катарине. Прва [[опера]] у Литванији постављена је у палати 1634. године.<ref name="lvr"/> 

Након руске инвазије 1655. године држава је почела да слаби, што је имало негативне ефекте на Краљевску палату. Палату је рат тешко оштетио, а благо је опљачкано. После поновног заузимања града Вилњуса 1660-1661, палата више није била одговарајућа државна резиденција и стајала је напуштена око 150 година. Крајем 18. века, након пада Пољско-литванског комонвелта, неколико породица је живело у деловима срушене палате. Убрзо након што је Велико војводство Литванија укључено у састав [[Руска Империја|Руског царства]], царски званичници наредили су рушење преосталих делова Краљевске палате.<ref name="lvr"/> Палата је готово у потпуности срушена почетком 19. века. Цигле некадашње палате продате су 1799. трговцу из [[Кременчуг|Кременчуга]].<ref name="engpal"/> 

Сеимас (литвански парламент) је 2000. године донео закон којим се решава да Краљевска палата буде обновљена за церемоније у знак сећања на [[миленијум]] од првог помињања имена Литваније 2009. године.<ref name="engpal"/>

=== Вилњуска катедрала ===
[[Датотека:Vilnius_Cathedral_Exterior_2,_Vilnius,_Lithuania_-_Diliff.jpg|лево|мини| Вилњуска катедрала]]
Велика војводска палата и катедрала у Вилњусу чинили су комплекс и стајали су раме уз раме током векова, али две зграде имају различите историје.<ref name="Teutonic Knights: From the Holy Land to the Baltic Sea"/> 

Постоје докази да је у пред-[[Хришћанство|хришћанским]] временима, [[Паганизам|пагански]] бог Перкунас слављен на овој локацији. Претпоставља се да је литвански краљ [[Миндовг]] саградио првобитну катедралу 1251. године као место свог покрштења у хришћанску веру. После Миндовгове смрти 1263. године, катедрала се вратила на обожавање паганских богова.<ref name="LDM"/> 

1387. године, године када је Литванија формално прешла у [[хришћанство]], саграђена је друга готска катедрала са пет капела. 1419. године катедрала је изгорела. На њеном месту Витолд је саградио већу готску катедралу. 1522. године катедрала је обновљена, а писани извори први пут [[Звоник|помињу звоник.]]<ref name="Arkikatedros"/>  Звоник је саграђен на месту одбрамбене куле Доњег замка око 15. века. После пожара 1530. године, катедрала је поново обновљена, а од 1534. до 1557. године додате су [[Капела (грађевина)|још капеле]] и [[Крипта|крипте]]. Током овог периода катедрала је стекла архитектонске карактеристике повезане са [[Ренесанса|ренесансом]]. После пожара 1610. године поново је обновљена и додате су две предње куле. 
[[Датотека:Cattedrale_-_Cappella_San_Casimiro_2.JPG|десно|мини| Капела [[Sveti Kazimir|Светог Казимира]]]]
1783. године катедрала је реконструисана у [[Архитектура неокласицизма|неокласичном]] стилу, а црква је добила свој строги четвороугаони облик. Овај дизајн је преживео до данас. Између 1786. и 1792. на крову су постављене три скулптуре - свети Казимир на јужној страни, свети Станислав на северној и [[Јелена (мајка Константина Великог)|Света Јелена]] у средишту. Ове скулптуре су уклоњене 1950. године, а рестауриране 1997. године.{{Чињеница|датум=June 2012}}

Неколико значајних историјских личности је сахрањено у криптама катедрале, укључујући Витолда Великог (1430), његовог брата Сигисмунда (1440), његовог рођака Швитригаила (1452), Светог Казимира (1484), Александра (1506) и две жене [[Сигисмунд II Август|Сигисмунда Августа]]: Елизабета Хабсбуршка (1545) и Барбара Радзивил (1551).<ref name="LDM"/> 

Катедрала је преоријентисана за секуларну употребу током 1950-их. Његова поновна посвета цркви крајем 1980-их прослављена је као прекретница у модерној литванској историји.<ref name="Political construction sites: nation-building in Russia and the post-Soviet states"/><ref name="litu"/>  

=== Арсенал ===
[[Датотека:The_Old_Arsenal_in_Vilnius_(9654556692).jpg|лево|мини| Стари арсенал]]
Комплекс замка Вилњус имао је током своје историје два [[Арсенал|арсенала]] - такозвани нови и стари. Стари арсенал је основан у 15. веку, за време владавине Витолда Великог.<ref name="SA"/> Проширен је током владавине [[Жигмунд Пољски|Жигмунда I Старог]] и овај посао наставио је његов син [[Сигисмунд II Август]]. Током реконструкције у 16. веку изграђено је ново крило; средином 16. и почетком 17. века изграђена су још два крила. Према савременим извештајима, у старом арсеналу је у то време било смештено око 180 тешких топова.<ref name="SA"/> 

Нови арсенал је основан у једној од најстаријих зграда дворца у 18. веку, по налогу Великог хетмана Литваније, Казимира Огинског. Зграда у којој су били смештени војници добро је очувана. Његов спољни зид био је део система одбрамбеног зида.<ref name="Arsenalas"/> Током 16. века његов торањ је водио бродове у реци Нерис. Арсенал је повремено садржавао и административне уреде замкова.
[[Датотека:Vilnius_-_New_Arsenal_01.jpg|десно|мини|340x340пиксел| Нови арсенал]]
Током царске владавине, у оба арсенала налазили су се војници и војни материјал. Зграде су претрпеле велику штету током [[Други светски рат|Другог светског рата]]; неки делови су обновљени после Другог светског рата и 1987. и 1997. Сада се у арсеналима налазе Музеј примењене уметности и Национални музеј Литваније.

== Савремени развој ==
[[Датотека:Gediminas Hill Lift.03.jpg|лево|мини| Успињача на брду Гедиминас, отворена 2003.]]
Кула Гедиминас доминантан је и препознатљив објекат на хоризонту старог града. Са осматрачнице са врха пружа се панорамски поглед на Виљнус. 2003. године, као део прославе  750. годишњице крунисања [[Миндовг]]а, торањ је постао приступачнији изградњом лифта. Пење се на око 70 метара током вожње од 30 секунди и прима шеснаест путника.<ref name="xxiamzius"/> На врху куле, 1. јануара 1919. године, први пут је постављена литванска тробојница.<ref name="pilis"/> У знак сећања на овај догађај, 1. јануар је данас Дан заставе, а литванска застава се свечано подиже на торњу, као и на другим местима у Литванији. 7. октобра 1988, током напора Литваније да поново успостави своју независност, 100.000 људи окупило се у комплексу замка док се застава поново подизала.<ref name="litu"/> Кула и брдо, са заставом издигнутом на врху, симболи су литванске државности и њене борбе за независност, одражавајући дугу традицију којом је суверенитет над градом демонстрирала застава која се тамо вијорила.<ref name="duke"/> 

Након завршетка радова конзервације куле Гедиминас 1968. године, постала је огранак Националног музеја Литваније. На првом спрату куле изложене су фотографије снимљене у Вилњусу током 19. и 20. века и модели историјског Виљнуса и Дворског комплекса. На другом спрату су заставе које је користила војска Витолда Великог током [[Битка код Гринвалда|битке код Гринвалда]], заједно са аутентичним оружјем коришћеним од 13. до 18. века.

У осталим сачуваним зградама у дворском комплексу налазе се канцеларије Националног музеја Литваније и његових [[Археологија|одељења за археологију]] и [[Нумизматика|нумизматику]], као и Музеј примењене уметности. Музеј садржи око милион предмета, који покривају широк историјски спектар.<ref name="LNMI"/> Његова колекција укључује комаде из праисторијске ере Литваније, новчиће који су се користили током историје Литваније и широк спектар предмета из [[Средњи век|средњег века]] и каснијег доба. Музеј годишње посети око 250.000 туриста.<ref name="LNMI"/>

== Види још ==
* [[:en:Cathedral_Square_in_Vilnius|Cathedral Square in Vilnius]]
* [[:en:List_of_castles_in_Lithuania|List of castles in Lithuania]]
* [[:en:Pilies_Street|Pilies Street]]
* [[:en:Vilnius_Dungeons|Vilnius Dungeons]]

== Референце ==

{{Reflist|2|refs=

<ref name="Albinas">{{cite web |url=http://www.museums.lt/Zurnalas/2004'1/Lietuvos_pilys.htm|title= Lietuvos pilys ir jų panaudojimo kultūriniam turizmui galimybės|access-date=2007-01-05 |author= Lietuvos muziejų asocijacija|year= 2004 |language=lt}}</ref>

<ref name="Antanas">{{cite book |last= Kuncevičius |first= Albinas |title= Lietuvos istorijos vadovėlis/Lietuvos valdovų rūmai|year=2003|location= Vilnius|isbn=9986-9216-9-4|language=lt}}. {{page needed|date=August 2012}}</ref>

<ref name="Arkikatedros">{{cite web|url=http://ldmuziejus.mch.mii.lt/Muziejusirpadaliniai/Arkikatedra.htm |title=Arkikatedros požemiai|access-date=2007-01-21 |author=Lietuvos Dailės muziejus |archive-url = https://web.archive.org/web/20070107031723/http://ldmuziejus.mch.mii.lt/Muziejusirpadaliniai/Arkikatedra.htm <!-- Bot retrieved archive --> |archive-date = 2007-01-07|language=lt}}</ref>

<ref name="Arsenalas">{{cite web|url= http://ldmuziejus.mch.mii.lt/muziejusirpadaliniai/Tdarsenalas.en.htm|archive-url= https://www.webcitation.org/5tMexz8Oe?url=http://ldmuziejus.mch.mii.lt/muziejusirpadaliniai/Tdarsenalas.en.htm|archive-date= 2010-10-10|title= The Old Arsenal|access-date= 2007-01-05|author= Museum of Applied Art|year= 2006|url-status= dead}}</ref>

<ref name="Baltic Postcolonialism">{{cite book| title=Baltic Postcolonialism |editor=Violeta Kelertas |chapter=Lithuanian Prose and Decolonization |first=Almantas |last=Samalavičius |chapter-url=https://books.google.com/books?id=c8eY5kmJpDkC&pg=PA420 |publisher=Rodopi |year=2006 |isbn=978-90-420-1959-1 |page=420}}</ref>

<ref name="books">{{cite web |url=http://ldmuziejus.mch.mii.lt/Muziejusirpadaliniai/Ducal_Palace.en.htm|title=Lithuanian Ducal Palace|access-date=2007-01-21|author=Lithuanian Art Museum.|year=1997 |archive-url = https://web.archive.org/web/20061205020335/http://ldmuziejus.mch.mii.lt/Muziejusirpadaliniai/Ducal_Palace.en.htm <!-- Bot retrieved archive --> |archive-date = 2006-12-05|language=lt}}</ref>

<ref name="duke">{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=j36rRnvHXbgC&q=gediminas+tower+symbol+vilnius&pg=PA175|author=Daniel J. Walkowitz, Lisa Maya Knauer|title=Memory and the impact of political transformation in public space|publisher=[[Duke University Press]]|year=2004| isbn=978-0-8223-3364-7|pages=174, 175 }}</ref>

<ref name="engpal">{{cite web|title=History of the Royal Palace|url=http://www.lietuvospilys.lt/data/istorija-en.htm|publisher=Castle Research Center|access-date=2009-11-23}}</ref>

<ref name="gov">{{cite web|url=http://db.stat.gov.lt/dnn/dgins/HOME/VISITINGVILNIUS/tabid/76/Default.aspx|title=Visiting Vlinius|publisher=Lithuanian Department of Statistics|access-date=2009-11-22|url-status=dead|archive-url=https://web.archive.org/web/20090227144156/http://db.stat.gov.lt/dnn/dgins/HOME/VISITINGVILNIUS/tabid/76/Default.aspx|archive-date=2009-02-27}}</ref>

<ref name="Italy in Lithuania.">{{cite web |url= http://www.lithill.lt/vic-italy/article6.asp |title= Italy in Lithuania. |access-date= 2007-01-21 |last=Kitkauskas|first=Napaleonas|author-link= Napaleonas Kitkauskas |year= 2004 |language= lt |archive-url= https://web.archive.org/web/20070121110909/http://www.lithill.lt/vic-italy/article6.asp |archive-date= 2007-01-21 |url-status= dead }}</ref>

<ref name="Language Policy in the Soviet Union">{{cite book |last= Grenoble |first= Lenore |title= Language Policy in the Soviet Union|year=2003|location= Kluwer Academic Publishers |isbn= 1-4020-1298-5 |page=104}}</ref>

<ref name="LDM">{{cite web |url=http://ldmuziejus.mch.mii.lt/Muziejusirpadaliniai/Katedrapoz.htm#sluoksniai|title=Senieji kultūriniai sluoksniai |access-date=2007-01-21|author=Lietuvos dailės muziejus |archive-url = https://web.archive.org/web/20070107031824/http://ldmuziejus.mch.mii.lt/Muziejusirpadaliniai/Katedrapoz.htm#sluoksniai <!-- Bot retrieved archive --> |archive-date = 2007-01-07|language=lt}}</ref>

<ref name="Lithuania Ascending a pagan empire within east-central Europe, 1295-1345">{{cite book |last= Rowell |first= C. S. |title= Lithuania Ascending a pagan empire within east-central Europe, 1295-1345|url= https://archive.org/details/lithuaniaascendi0000rowe |year=1994|location= Cambridge|isbn= 0-521-45011-X|page=[https://archive.org/details/lithuaniaascendi0000rowe/page/72 72]}}</ref>

<ref name="litu">{{cite web|title=Chronology of Seminal Events Preceding the Declaration of Lithuania's Independence|url=http://www.lituanus.org/1990_2/90_2_07.htm|publisher=[[Lituanus]]|access-date=2009-11-23|archive-date=14. 07. 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200714101638/http://www.lituanus.org/1990_2/90_2_07.htm|url-status=}}</ref>

<ref name="LNMI">{{cite web|url=http://www.lnm.lt/index.php?option=com_content&task=view&id=185&Itemid=269|title=Muziejaus istorija|access-date=2007-01-25 |author=Lituvos nacionalinis muziejus|year=2006|language=lt}}</ref>

<ref name="lvr">{{cite web|url= http://www.lvr.lt/site.php?contentID=14|title= Lietuvos Valdovų Rūmai|access-date= 2007-01-21|author= Valdovų Rūmų paramos fondas|year= 2002|language= lt|archive-date= 06. 02. 2007|archive-url= https://web.archive.org/web/20070206020606/http://www.lvr.lt/site.php?contentID=14|url-status= dead}}</ref>

<ref name="pilis">{{cite web|url=http://www.lnm.lt/index.php?option=com_content&task=view&id=45&Itemid=78 |title=XIV-XVII a. Vilniaus pilių istorija|access-date=2007-01-05|author=Lietuvos nacionalinis muziejus|year=2006|language=lt}}</ref>

<ref name="Political construction sites: nation-building in Russia and the post-Soviet states">{{cite book|url=https://archive.org/details/politicalconstru0000kols|page=[https://archive.org/details/politicalconstru0000kols/page/56 56]|title=Political construction sites: nation-building in Russia and the post-Soviet states|last=Kolstø|first=Pål|isbn=978-0-8133-3752-4|publisher=[[Westview Press]]|year=2000}}</ref>

<ref name="SA">{{cite web |url=http://www.lnm.lt/index.php?option=com_content&task=view&id=43&Itemid=76 |title= Senasis arsenalas |access-date=2007-01-21|author=Lietuvos nacionalinis muziejus |year=2006 |language=lt}}</ref>

<ref name="Sapoka">{{cite book |last=Šapoka |first= Adolfas|title=Lietuvos istorija |year=1989 |location=Vilnius |isbn=5-420-00631-6 |page=326|language=lt}}</ref>

<ref name="Tannenberg 1410. Disaster for the Teutonic Knights">{{cite book |last=Turnbull |first=Stephen |title=Tannenberg 1410. Disaster for the Teutonic Knights |year=2003|location=Osprey Publishing Ltd. |isbn=1-84176-561-9 |page=19 }}</ref>

<ref name="Teutonic Knights: From the Holy Land to the Baltic Sea">{{cite book|last=Danes |first=Lois|title=Teutonic Knights: From the Holy Land to the Baltic Sea|year=2004|location=Xlibris Corporation|isbn=1-4134-6469-6|page=33 }}{{Self-published inline|certain=yes|date=January 2018}}</ref>

<ref name="voruta">{{cite web |url=http://www.voruta.lt/archyvas/99/348 |title= Vilniaus Žemutinės pilies Valdovų rūmai |access-date=2007-01-05 |author=Voruta |year= 2003|language=lt}}</ref>

<ref name="xxiamzius">{{cite web|url=http://www.xxiamzius.lt/archyvas/xxiamzius/20030827/liet_01.html |title=Į Gedimino kalną - keltuvu|access-date=2007-01-25 |author=XXI amžius|year=2003|language=lt}}</ref>

<ref name="zigmantas">{{cite book |last= Kiaupa |first= Zigmantas |title= Lietuvos valstybės istorija|year=2004|location= Vilnius|isbn= 9955-584-63-7|page=42|language=lt}}</ref>
}}

== Додатна литература ==
* Ragauskienė, R.; Antanavičius, D.; Burba, D.; ir kt. Vilniaus žemutinė pilis XIV a. – XIX a. pradžioje: 2002–2004&nbsp;m. istorinių šaltinių paieškos. Vilnius. 2006
* Urbanavičius V. Vilniaus Žemutinės pilies rūmai (1996-1998 metų tyrimai). Vilnius. 2003
* Drėma V. Dingęs Vilnius. Vilnius. 1991.
* Budreika E. Lietuvos pilys. Vilnius. 1971

== Спољашње везе ==
* [http://ldmuziejus.mch.mii.lt/Parodos/Valdovu_rumu_paroda.htm Lietuvos Didžiosios Kunigaikštystės Valdovų rūmų radiniai] {{Wayback|url=http://ldmuziejus.mch.mii.lt/Parodos/Valdovu_rumu_paroda.htm |date=20060828155855 }}
* [http://www.radzima.org/pl/pub/5755_p Zamek Górny w Wilnie], Radzima.org
* [https://web.archive.org/web/20070930035915/http://paulius.vkt.lt/pilis/files/pilis.swf 3D model of Gediminas Tower]
* [http://www.visitcastles.eu/ The Association of Castles and Museums around the Baltic Sea] {{Wayback|url=http://www.visitcastles.eu/ |date=20200806041417 }}

{{нормативна контрола}}

{{СОРТИРАЊЕ:Вилњус, Комплекс замкова}}

[[Категорија:Странице са непрегледаним преводима]]
[[Категорија:Историја Литваније]]
[[Категорија:Палате]]
[[Категорија:Грађевине у Литванији]]