Корисник:Prirodnjak/песак

С Википедије, слободне енциклопедије

Лажна лисичарка (Hygrophoropsis aurantica)

Опис[уреди | уреди извор]

Шешир[уреди | уреди извор]

Шешир је величине 2-7цм, код младог примерка у влажном стању је јарке наранџасте боје, иначе је жут,старењем бледи,облика је равног долевкастог,у младости је посебно баршунасте површине која постепено оголи,руб је јако подвијен.

Листићи[уреди | уреди извор]

Листићи су

Дршка[уреди | уреди извор]
Месо[уреди | уреди извор]
Споре[уреди | уреди извор]
Употребљивост[уреди | уреди извор]
Станиште[уреди | уреди извор]
Напомена[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]


ПРОИЗВОДЊА ГЉИВА[уреди | уреди извор]

Производња печурака, плодних тела макромицета у свету данас прелази 10 милиона тона годишње и све више је у порасту. Укупна вредност ове индустрије заједно са производњом за медицинске сврхе и прометом самониклим гљивама (који из године у годину опада), надмашују вредност индустрије кафе и износи више од 45 милијарди долара. На трпезама и богатих и сиромашних је све више различитих врста гајених гљива. И даље се највише производе шампињони (Аgaricus biosporus, Agaricus storquis) али се све више узгајају разне врсте из рода буковачa ( Pleurotus ), вргањ (Boletus edulis) па чак и неке врсте тартуфа (Tuber). У порасту је и производња гљиве Ši - takе (Lentinula edodes), а у топлијим крајевима се гаји гљива пиранчанa сламa (Volvariella volvacea).

Без икакве сумње, укупна количина самониклих гљива у природи се смањује. Узроци овог неповољног процеса леже у смањивању станишта и повећању загађења животне средине. Једини начин да се добије довољна количина јефтиних гљива јесте да се произведу. За сиромашни део човечанства ово је од великог значаја, пошто јефтини протеини из гљива могу у знатној мери да замене протеине из меса. И богата друштва повећавају потрошњу гљива, зато што савремени човек мења перцепцију када је у питању исхрана. Све више је људи који послове обављају седећи и нису им потребне висококалоричне намернице. С друге стране, производњом гљива чувамо животну средину на најмање два начина. Прво, гајене гљиве су јефтиније од самониклих што смањује притисак на шумско благо и друго, производњом гљива се велика количина биљног отпада ( пањеви, пиљевина, слама и сл. ) претварају у протеине уместо да спаљивањем или труљењем загађују и угрожавају животну средину. За она рурална подручја, којима су слама и шумски отпад проблем, производња гљива могла би бити кључ одрживог развоја. ......................................................................................................

Бранислав Узелац ГЉИВЕ СРБИЈЕ и западног Балкана страна 23

Korisni linkovi koje možemo iskoristiti da se napravi BAŠ dobar članak[уреди | уреди извор]

///////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Prirodnjak/песак&oldid=22907470”