Легенда о седам лужичкосрпских краљева
Легенда о седам лужичкосрпских краљева (глсрп. legenda wo sydom serbskich kralow na Lubinje) легенда је о лужичкосрпским краљевима који су погинули у борби с Немцима и који спавају на брду Лубин, чекајући дан када ће бити позвани на „последњу битку” за ослобођење народа. Машта лужичкосрпског народа о особи која би могла повести у борбу за национално ослобођење је предмет неколико легенди.[1]
Легенду је први пут објавио Х. Г. Греве 1839. године без извора у „Volkssagen und volksthümliche Denkmale der Lausitz”. К. А. Јенч у „Часопису Матице лужичкосрпске” (1849/50) објавио је чланак „Предање о лужичкосрпских краљева” (глсрп. „Powjesć wo serbskich kralach”),[2] у којем је поновио причу Гревеа: седам лужичкосрпских краљева окупило се на савет на Лубину, великом брду близу Бауцена, да би збацити немачки јарам. Одлучили су да иду у рат. Ускоро, код Лубина, настала је битка у којој су погинули сви седам краљева. Покопани су са златним крунама на Лубину под једним великим каменом.[3] Краљеви спавају, чекајући дан када ће бити позвани на „последњу битку” за ослобођење народа.[1] Греве завршава: зли духови имају круне и тешко их је добити. Јенч завршава: тамо још данас почивају круне, чекајући боља времена и слободу лужичкосрпског народа.[4] М. Циж 1850. године у новинама „Јутничка” (Jutnička) објавио је „Serbow bitwy pod lubinskej horu: do bitwy — po bitwje”.[5] У књизи „Српство у поезији Лужичких Срба” (Београд, 1931) тако је изложена „стара бајка о српским краљевима који спавају под лубинском гором”: „Седам краљева има у његовим пећинама зачарани гроб… Али доћи ће дан кад ће се седам српских краљева појавити усред Будишина и опрати српску срамоту”.[6]
У песми Х. Зејлера „Лужичкосрпској Лужици“ („Na serbsku Łužicu”, 1827), чија скраћена варијанта касније постала лужичкосрпска химна („Лепа Лужица”), прича се о борби лужичкосрпских предака и о брду Хромадник (код брда Чорнебох).[7] У другим песмама Зејлер пише о могућем повратку краљева. У песмама Ј. Барта Ћишинског брдо Лубин се појављује неколико пута: на пример, у песми „Lubinska sonina” (књига „Светлост одозго”)[8]. М. Новак-Нехорњски написао је неколико слика састанка краљева. Д. Кобјела је створио балетну оперу „Фантазија на Лубину” (1998).[9]
-
„Седам лужичкосрпских краљева на Лубину”. М. Новак-Нехорњски (1929) -
Брдо Тромберг (Лубин) -
Стене на врху Тромберга
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Голионцева, В. Н. (2008). Немецко-сорбские историко-литературные связи (PDF). Университетские чтения: журнал. стр. 3. Архивирано из оригинала (PDF) 15. 08. 2018. г. Приступљено 29. 05. 2019.
- ^ Franz Schön, Dietrich Scholze, Susanne Hose, Maria Mirtschin, Anja Pohontsch (2014). Sorbisches Kulturlexikon. Bautzen: Domowina-Verlag. стр. 231.
- ^ Jenč, Korla Awgust (1849—1850). Powjesć wo serbskich kralach (PDF). 1. Budyšin: Časopis Towarstwa Maćicy Serbskeje. стр. 23. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 04. 2016. г. Приступљено 29. 05. 2019.
- ^ Černý, Adolf (1891). Mythiske bytosće łužiskich Serbow (PDF). 1. Budyšin: Časopis Maćicy Serbskeje. стр. 67. Архивирано из оригинала (PDF) 28. 04. 2016. г. Приступљено 29. 05. 2019.
- ^ Dučman, Handrij (1869). Pismowstwo katholskich Serbow. Budyšin: W kommissii Smoljera a Pjecha. стр. 49.
- ^ Ленард, Л. (1931). Српство у поезији Лужичких Срба. Београд: Светлост. стр. 71.
- ^ Lorenc, Kito (1984). Handrij Zejler. Budyšin: Ludowe nakładnistwo Domowina. стр. 5—6.
- ^ Kłos, Zdzisław (2006). 150 let od narození Jakuba-Barta-Ćišinskeho. 9—10. Praha: Česko-lužický věstník. стр. 245.
- ^ Franz Schön, Dietrich Scholze, Susanne Hose, Maria Mirtschin, Anja Pohontsch (2014). Sorbisches Kulturlexikon. Bautzen: Domowina-Verlag. стр. 232.
Литература
[уреди | уреди извор]- Nedo, Paul (1966). Grundriß der sorbischen Volksdichtung. Bautzen.
- Schuster-Šewc, Heinz (1999). Der Drohmberg — Name und Legende (in Oberlausitzer Hausbuch). Bautzen.