Марама
Марама је одевни предмет који се користи за покривање главе, и то пре свега жене. Користе се за разне сврхе: за заштиту од хладноће, као модни детаљ, да се сакрије ћелавост, из скромности, или других облика друштвених конвенција.
Врсте
[уреди | уреди извор]Све мараме се пре свега могу поделити према материјалу од којих су направљене. Најчешће се користе: вуна, лан, памук, свила и др. Зависно од материјала носе у различитим годишњим добима.
Намена
[уреди | уреди извор]Мараме имају изузетан религијски значај. У хришћанству је пре свега присутно у Православним црквама и у мањим традиционалним католичким заједницама. Незаобоилазан је део муслиманске вере, те готово све жене у земљама Блиског истока носе као свакодневни одевни предмет[1]. Један од стандардних одевних предмета жена и на нашим просторима. То се посебно односи на жене старијих доби као и за сеоске крајеве[2] .
Изражена је примена мараме и као модни детаљ пре свега у зимским месецима. Ипак иако је превасходна намена покривање главе, мараме се користе и као детаљ преко друге одеће[3], али и у летњим месецима[4].
Црну мараму, познату и као шамија (величине 105 х 105 см), жене у Србији носиле су а и данас носе у некм крајевима у знак жалости за изгубљеним њима блиским особама, најмање 40 дана од дана смрти покојника, а старије жене и до краја живота.[5]
Галерија
[уреди | уреди извор]-
У авганистанским школама
-
Као модни детаљ
-
На деци у Русији
-
У Етиопији
-
Мараме на тезги
-
Стављање мараме пред улазак у храм
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ http://www.setimes.com/cocoon/setimes/xhtml/sr_Latn/features/setimes/features/2011/05/24/feature-01
- ^ „Etnografski muzej u Beogradu / nošnja /[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 01. 05. 2015. г. Приступљено 15. 09. 2013. Сукоб URL—викивеза (помоћ)
- ^ Još novih načina za vezivanje marami i ešarpi! | MODNI DETALJI (ACCESSORIES)[непоуздан извор?]
- ^ 10 ljetnih frizura uz pomoć marame - 10 ljetnih frizura uz pomoć marame - Zadovoljna.hr
- ^ Вилма Нишкaновиh: Забратка-женска марама југоисточне Србије Гласник Етнографског музеја, књ. 58-59. 242 странe, 1995.