Извор странице Неретљанска кнежевина

{{Инфокутија бивша држава
| Изворно_име = 
| Конвенционални_пун_назив = Неретљанска кнежевина (Паганија)
| Уобичајен_назив = 
| Слика_застава = 
| Слика_грб = 
| Име_генитив = 
| Слика_карта = Dalmatian principalities, 9th century.png
| Текст_карта = 
| Текст_испод_карте = Неретљанска кнежевина у 9. веку
| Континент                     = [[Европа]]
| Регија                        = [[Балканско полуострво|Балкан]]
| Земља                         = 
| Химна                         =
| Површина                      = 
| Становништво                  = 
| Престоница                    = 
| Званични_језици = 
| Религија                      = 
| Валута                        =       
| Законодавна_власт = 
| Тип_владавине = [[кнежевина]]
| Титула_владара = [[Кнез]]
| Владајућа_партија = 
| Владар1                       = 
| Владар2                       = 
| Владар3                       = 
| Председник                    = 
| Премијер                      = 
| Ера                           = [[средњи век]]
| Година_почетак = [[9. век]]
| Година_крај = [[12. век]]
| Статус                        =       
| Догађај1                      = 
| Датум_догађај1 = 
| Застава_Претходник1 = Simple Labarum.svg
| Претходник1                   = [[Византијско царство|Византија]]
| Застава_Следбеник1 = Serbian Kingdom under King Constantine Bodin-sr.svg
| Следбеник1                    = [[Дукља]]
| Застава_Претходник2 = Seal Vlastimirovici (Principality of Serbia).png
| Претходник2                   = [[Кнежевина Србија у раном средњем веку|Кнежевина Србија]]
| Застава_Следбеник2 = Serbian Kingdom under King Constantine Bodin-sr.svg
| Следбеник2                    = [[Захумље]]
| Портал                        = 
}}
[[Датотека:Pagania-sr.png|300п|десно|мини|Паганија у 10. веку]]

'''Неретљанска кнежевина''', такође позната и као '''Паганија''', а касније и '''Маронија''' (лат. ''Maronia''),<ref>Vjekoslav Klaić: „Poviest Bosne do propasti kraljevstva” 1882 </ref> била је [[Историја Срба у раном средњем веку|српска]] средњовековна [[кнежевина]], односно [[Земља (геополитика)|земља]], која се у периоду од [[7. век|7.]] до [[10. век]]а простирала у приморским областима између река [[Неретва|Неретве]] и [[Цетина|Цетине]]. 

Ову област су настањивали Срби, који су по реци Неретви прозвани [[Неретљани]], а [[Византијско царство|Византинци]] су њихову земљу прозвали „Паганија” због тога што њени [[становништво|становници]] нису прихватили [[хришћанство]] у време када је то учинила већина [[Срби|Срба]] и осталих [[Јужни Словени|Јужних Словена]].{{sfn|Moravcsik|1967|p=165}}{{sfn|Ферјанчић|1959|p=}}{{sfn|Максимовић|1964|p=145-152}}{{sfn|Живковић|2012|p=11-25}} Неретљани су били српско племе, прозвани "гусарима на Јадрану". 

== Положај ==
Неретљанска кнежевина се на северозападу граничила са [[кнежевина Далмација и Либурнија|средњовековном хрватском кнежевином]], простирући се све до ушћа реке [[Цетина|Цетине]]. Кнежевина се састојала од три главне области: Макар, Расток (од [[Имотски|Имотског]] до [[Љубушки|Љубушког]]) и Дален. Такође је укључивала [[острво|острва]] [[Мљет]], [[Корчула (острво)|Корчула]], [[Брач]] и [[Hvar (ostrvo)|Хвар]]. Најважнији [[град]]ови Неретљанске кнежевине били су Вруља, Мокро, Острог и Лавцен или Славинеца; али далеко најважнији је био утврђени [[Омиш]] у каснијим годинама. На југоистоку, кнежевина се простирала до реке [[Неретва|Неретве]], где се [[Граница (географија)|граничила]] са [[Захумље]]м.

[[Неретљанско приморје]] се простирало дуж Јадранске обале (око 75{{nbsp}}km), од [[Ушће|ушћа]] Неретве у [[Јадранско море]] на југоистоку до реке Цетине на северозападу, а према унутрашњости је захватало дубину до 10-20 -{km}-. Већи део области састојао се од шума и мочвара, док је [[обрадива земља|обрадиве земље]] била мало.

== Становништво ==
Према писањима [[Константин VII Порфирогенит|Константина Порфирогенита]] и других византијских хроничара, „Паганија” је била једна од кнежевина насељених Србима.{{sfn|Moravcsik|1967|p=165}}{{sfn|Ферјанчић|1959|p=}}
Становништво Неретљанске кнежевине се жестоко опирало [[Хришћанство|хришћанству]], видећи га као средство притиска и дуго су задржали [[Стара словенска вера|словенски паганизам]].

Поред морепловства, Неретљани су били добри у трговини, гајењу [[маслина]], [[смоква|смокви]] и [[винова лоза|винове лозе]]. Изван Биокова и Мосора и на острвима, гајили су стоку и такође су обрађивали поља. У каснијим годинама, Неретљанска кнежевина је је увозила [[пшеница|пшеницу]], а извозила вино, усољену рибу, осушено воће, итд...

Најбоља вештина и највећи приход Неретљана је било [[гусари|гусарство]]. Плен је дељен на традиционалан начин као и улов рибе — једна половина иде набављачу брода и организатору лова (кнезу или старешини), а друга половина је дељена између посаде. Главни тип брода који су Неретљани користили је била [[Сагена]] од почетка [[9. век]]а, варијација [[Викинзи|викиншког]] [[дракар]]а. То је био дуг, релативно, плитак брод који се одликовао великом брзином, узаним трупом, оштрим луком и јарболом. Њиме је управљало око 40 чланова посаде који су у исто време били војници. Друга врста брода који су Неретљани користили је [[Кондура]], сличан Сагени, али много мањи, са посадом од 20 људи. Постојали су и други типови бродова и баржи који су користили Неретљани.

Неретљанске вође су се називале судије, иако се црква њима обраћа као краљевима. Титуле племства су биле: [[кнез]], [[чувар блага]], [[капетан]], [[витез]] и [[ризар]].

== Историја ==
[[Датотека:Serbien 9.Jhd.jpg|мини|250п|десно|Српске области и градови у 9. и 10. веку.]]
Неретљанска кнежевина је основана од стране некрштених Срба,{{sfn|Moravcsik|1967|p=165}}{{sfn|Ферјанчић|1959|p=}} којима је дата погодна земља за насељавање у првој половини [[7. век]]а, незадовољним претходном земљом у [[тема|теми Солун]]. Пошто су они напустили своју земљу у центру [[Балканско полуострво|Балканског полуострва]] и кренули да се селе назад преко реке [[Дунав]], Неретљани су убедили цара [[Ираклије|Ираклија]] преко свог посланика, гувернера [[Сингидунум]]а, да им пружи нову земљу. Ту су се брзо стопили са месним [[Романизација (културна)|романизованим]] становништвом које им је пренело тајне бродоградње које су комбиноване са већ развијеним словенским практичним вештинама. Романизовано становништво није успело да задржи своју културу у Неретљанској кнежевини, као другде у Далмацији, пошто су градови брзо изгубили своју славу — попут Нароне на ушћу Неретве која није преживела словенску инвазију.

=== Прве године ===
Неретљански пирати су почели да унапређују своје бродоградитељске вештине када су [[Арапи]] масовно почели да угрожавају воде [[Византијско царство|Источног римског царства]]. Већ половином [[7. век]]а, [[642]]. Словени су испловили са далматинске обале и напали [[Беневенто|беневетски]] Сипонте у заливу Монте Гаргано. Касније су се напади на Јадрану брзо повећавали, све док Неретљани нису постали највећа претња по безбедно путовање.

[[827]]-[[828]], док је главнина [[Млетачка република|млетачке]] поморске силе био у кампањи у [[сицилија]]нским водама, Неретљани су узели више слободе у својим пљачкашким походима, али када се млетачка морнарица вратила, Неретљани су се опет смирили. Један неретљански вођа је био покршен у Млетачкој републици [[829]], означивши мир између Неретљанске кнежевине и Млетачке републике. Међутим, не осећајући било какву изричиту обавезу лојалности, чим су се прилике на Јадрану или у Млетачкој републици погоршале, они су наставили са својом старом навиком, прекршивши мир. Када су Неретљани опљачкали и убили неке млетачке трговце који су се враћали из [[Беневенто|Беневента]] 834/835, Млечани су били запрепашћени. Због овога је нови млетачки дужд [[Пјетро Традонико]] [[839]]. повео велику флоту против ових словенских пирата. Да би их поделио и покорио, Млечани су успоставили мир са традиционалним савезницима Неретљана, далматинским [[Хрвати]]ма под кнезом Миславом и са неким неретљанским племенима под кнезом Дружаком.{{sfn|Ђекић|Павловић|2016|p=243-253}} Млетачка офанзива је покренута још једном [[840]]. против неретљанског кнеза Људислава, али је имала мало успеха. Дужд Пјетро је у походу изгубио више од 100 људи и морао је неславно да се врати у [[Венеција|Венецију]].

Неретљани су искористили тренутак млетачке слабости када су их Арапи напали и предузимали су све смелије војне походе против Млечана. 846. су стигли до саме Венеције и опљачкали оближњи град Каорле. Неретљани су били први Словени који су преузели иницијативу у борби, али за разлику од осталих Словена, ово је било стриктно због личне добити и загарантованог добијања плена.

Неретљани су до друге половине [[9. век]]а покушавали да оставе своје пиратске навике и комплетно промене свој начин живота. Половином марта [[870]], Неретљани су отели емисаре ромејског епископа који су се враћали са Црквеног сабора у [[Константинопољ]]у. Неретљани су се дуго одупирали утицају хришћанства, све док их источноримски цар [[Василије I Македонац|Василије I]] из македонске династије није коначно умирио војним путем, након којег је ујединио целу Далмацију под византијском влашћу. Притиснути, Неретљани су послали емисаре цару и затражили покрштавање. Византијски цар је послао свештенике у Неретљанску кнежевину и ставио Неретљане по своју заштиту.

Арапски морнари су опљачкали неретљански [[Брач]] [[872]]. Арапи су наставили да доминирају Јадраном све док их Ромеји нису протерали одавде и из околних подручја. Чим је царска флота напустила Јадранско море, Неретљани нису могли да издрже да још једном не обнове своје старе навике — што је изазвало млетачки војни поход против њих [[886]]. Млетачки дужд [[Пјетро I Кандијано]] је [[887]]. лично кренуо са 12 галија да нападне Неретљане и потопио је 5 неретљанских бродова у луци Мокро. Након што је искрцао своје снаге поред Мокрог, гонио је Неретљане, напредујући дубоко у копно. [[18. септембар|18. септембра]], Неретљани су га напали и нанели му тежак пораз. Сам дужд Пјетро је скоро изгубио живот у бици. Ово је изазвало да Млетачка република обнови антисловенски савез са италијанским владаром Берингом [[7. мај]]а [[888]].

=== Касније године ===
[[Рашка|Рашки]] кнезови су дуго добијали титуле великих кнежева, желећи да прошире контролу, између осталих, и на територију Неретљана. Наком мира из [[893]]. између зараћених Рашке и [[Прво бугарско царство|Бугарске]], велики кнез [[Петар Гојниковић]] из династије [[Властимировићи|Властимировића]] је почео успешно да шири свој утицај на Неретљанску кнежевину. Командант [[Драч]]а Лав Равдух је допао до Неретљанске крајине да тражи савезнике против Бугарске. Срео се са великим кнезом Петром управо на Неретљанском приморју, где је владар Рашке преговарао о савезу са Византинцима.

[[917]]. велики кнез Петар је преварен и Бугари су на његово место поставили његовог рођака [[Павле Брановић|Павла Брановића]]. Како Павле није признавао врховну власт Бугарске, [[Симеон I|цар Симеон]] га је збацио због овога и поставио његовог брата од стрица [[Захарија Прибислављевић|Захарија Прибисављевића]] 920—923. Са бугарским уништењем Рашке [[924]], настала је анархија, а почео је да јача хрватски утицај.

[[927]], [[Часлав Клонимировић]] из лозе Властимировића се вратио из бугарског заробљеништва и поново основао Рашку [[931]], признајући Византију као врховног владара. Након смрти краља [[Крешимир]]а 945. избио је грађански рат због наслеђа хрватске круне, па су Неретљани освојили стрва [[Каза]], [[Вис (острво)|Вис]] и [[Ластово]]. Неретљани су тврдоглаво одбијали да се оставе пиратских навика, па је млетачки дужд [[Пјетро III Кандијано]] [[948]]. повео флоту од 33 галије против њих, напавши у два таласа. Оба војна покушаја нису успела да окончају доминацију Неретљана на Јадрану, а након другог покушаја, Млечани су морали да плаћају порез Неретљанима за безбедан пролаз Јадранским морем. У следећим годинама, разни хрватски утицаји су били присутни у земљи Неретљана.

[[9. мај]]а [[1000]], млетачки дужд Пјетро II Орсеоло је одлучио да покори удружене Хрвате и Неретљане, штитећи интересе њихових трговачких колонија и романизованог становништва у Далмацији. Без потешкоћа је напао целу источну обалу Јадранског мора, а само су Неретљани пружили некакакв отпор. Заузврат, Неретљани су отели 40 богатих грађана [[Задар|Задра]] и украли транспорт који је преносио робу из [[Апулија|Апулије]]. На повратку, дужд Пјетро је послао 10 бродова који су изненадили Неретљане између Ластова и Каце и одвели их као заробљенике у [[Трогир]]. Неретљански емисари су дошли у дуждеву привремену палату у [[Сплит]]у да моле ослобађање заробљеника. Гарантовали су да ће се појавити неретљански кнез и да ће се одрећи старог права да наплаћују Млечанима за слободан пролаз и да ће гарантовати слободан пролаз млетачким бродовима. Свим заробљеницима је дозвољено да се врате кућама, осим 6 Неретљана који су држани као таоци. Неретљани су се мало смирили, осим Ластова и Корчуле који су наставили да се супротстављају Млечанима. Корчулу је освоји дужд Пјетро II, а Ластово је пало тек након дугих крвавих борби. Пошто је Ластово било врло злогласно јер је било пиратски рај, дужд је наредио да се град Ластово евакуише да би било уништено. Након што су становници Ластова чврсто одбили да се покоре, Млечани су напали град. Град је освоје и сравњен са земљом.<ref>Venice, a Maritime Republic By Frederic Chapin Lane. стр. 26</ref>

Након што је виантисјски цар [[Василије II Бугароубица|Василије II]] уништио [[Самуило (цар)|Самуилову]] Бугарску [[1018]], Неретљани су заједно са Хрватима прихватили византијску власт.

===Неретљанска Крајина===
[[Датотека:Stefan Vukčić i rat u Zeti 1441.jpg|мини|270п|Неретљанска Крајина, најзападнија област у држави [[Стефан Вукчић Косача|Стефана Вукчића Косаче]], првог ''[[војвода|херцега]] од [[Свети Сава|Светог Саве]]'']]

Током друге половине 12. века, неретљанска област је заједно са суседним [[Захумље]]м била у саставу државе великог кнеза [[Мирослав Хумски|Мирослава]], брата великог жупана [[Стефан Немања|Стефана Немање]]. У то време, власт кнеза Мирослава се према западу простирала све до Омиша и ушћа Цетине, обухватајући и читаво неретљанско приморје. Као погранична област (''[[крајина]]''), неретљанска земља је од тог времена почела да се назива и ''Крајина'', а њени становници ''[[Крајињани (Неретљани)|Крајињани]]''. Током 13. века, неретљанска Крајина је била најзападнија област државе [[Немањићи|Немањића]]. Почетком [[1247]]. године, Крајина је склопила уговор о пријатељству са Дубровачком репубиком. У име неретљанске Крајине, уговор је заклетвом потврдио кнез Држимир. У самом уговору и заклетви, доследно се употребљавају називи ''Крајина'' и ''Крајињани''.{{sfn|Порчић|2017|p=284-286}}

У међувремену, након оснивања [[Српска архиепископија (1219-1346)|Српске архиепископије]] (1219), целокупно подручје неретљанске Крајине је у црквеном смислу ушло у састав српске православне [[Хумска епархија|Хумске епархије]], чије је прво средиште било у оближњем [[манастир Богородице Стонске|манастиру Богородице Стонске]]. Српске владарске повеље из тог времена сведоче да је хумско епархијско властелинство обухватало и поседе у неретљанској Крајини, укључујући села [[Живогошће]] и [[Дрвеник (Градац)|Дрвеник]].{{sfn|Ивановић|1960|p=79-95}}

Крајина је остала у саставу државе Немањића све до смрти краља [[Стефан Милутин|Стефана Милутина]] (1282-1321). Искористивши потоње немире у Србији (1321-1322), неретљанску Крајину је својој држави прикључио босански бан [[Стефан II Котроманић]].{{sfn|Ћирковић|1964a|p=}} Средином 15. века, Крајина је потпала под власт [[Стефан Вукчић Косача|Стефана Вукчића Косаче]], првог [[Херцеговина Светог Саве|херцега од Светог Саве]].{{sfn|Ћирковић|1964b|p=}} Тиме је неретљанска Крајина постала део ''[[Херцеговачко приморје|Херцеговачког приморја]]''. 

[[Датотека:Hercegovački sandžak.png|мини|270п|Неретљанска Крајина као најзападнија област [[Херцеговачки санџак|Херцеговачког санџака]], око [[1600]]. године]]

Крајина је потпала под власт Турака око [[1465]]. године, након чега је та област прикључена ''Херцеговачком вилајету'', који је око [[1482]]. године преуређен као [[Херцеговачки санџак]].{{sfn|Šabanović|1959|p=}}. За време турске власти, највећи део неретљанске Крајине је био организован као [[нахија]] ''Приморје'', а најзначајније место у тој области била је [[Макарска]]. Током [[Кандијски рат|Кандијског рата]] (1645-1669), на тим просторима је дошло до знатног померањ становништва, а масовна миграциона кретања су настављена и током [[Морејски рат|Морејског рата]] (1684-1699), када је највећи део неретљанске Крајине потпао под млетачку власт, након чега је укључен у састав [[Млетачка Далмација|Млетачке Далмације]].{{sfn|Станојевић|1970|p=}}

== Српско-хрватски спор ==
Хрват [[Ватрослав Јагић]]{{sfn|Jagić|1867|pp=2}} као и Србин [[Љубо Влачић]] су сматрали да у овом крају живе Срби.{{sfn|Влачић|1901|p=}}{{sfn|Vlačić|1903|p=}} Великохрватски аутори сматрају, без историјског основа, да је та област била хрватска још од раног средњег века.

<gallery>
Датотека:Pagania9st.png|Границе Неретљанске кнежевине према Нади Клаић
Датотека:Pagania06.png|Границе Неретљанске кнежевине према Иву Голдштајну
Датотека:Pagania04.png|Једно од виђења граница Неретљанске кнежевине у хрватским изворима
</gallery>

== Види још ==
* [[Неретљани]]
* [[Српске земље]]
* [[Српско приморје]]
* [[Срби у Далмацији]]
* [[Хумска епархија]]
* [[Херцеговачко приморје]]

== Референце ==
{{reflist|30em}}

== Извори и литература ==
=== Извори ===
{{Литература|2}}
* {{Cite book|ref=harv|editor-last=Moravcsik|editor-first=Gyula|editorlink=Ђула Моравчик|title=Constantine Porphyrogenitus: De Administrando Imperio|year=1967|orig-year=1949|edition=2.|location=Washington|publisher=Dumbarton Oaks Center for Byzantine Studies|url=https://books.google.com/books?id=3al15wpFWiMC}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Ферјанчић|first=Божидар|authorlink=Божидар Ферјанчић|chapter=Константин VII Порфирогенит|title=Византијски извори за историју народа Југославије|year=1959|volume=2|location=Београд|publisher=Византолошки институт|pages=1-98|url=https://www.scribd.com/doc/15762910/SANU-Posebna-Izdanja-Vizantijski-Izvori-Za-Istoriju-Naroda-Jugoslavije-Tom-2}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Кунчер|first=Драгана|year=2009|title=Gesta Regum Sclavorum|volume=1|location=Београд-Никшић|publisher=Историјски институт, Манастир Острог|url=https://www.scribd.com/document/27256737/Gesta-Regum-Sclavorum-I}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Живковић|first=Тибор|authorlink=Тибор Живковић|title=Gesta Regum Sclavorum|year=2009|volume=2|location=Београд-Никшић|publisher=Историјски институт, Манастир Острог|url=https://www.scribd.com/document/27256865/Gesta-Regum-Sclavorum-II}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Živković|first=Tibor|authorlink=Тибор Живковић|title=De conversione Croatorum et Serborum: A Lost Source|year=2012|location=Belgrade|publisher=The Institute of History|url=https://www.academia.edu/1231887/De_Conversione_Croatorum_et_Serborum}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Живковић|first=Тибор|authorlink=Тибор Живковић|title=De conversione Croatorum et Serborum: Изгубљени извор Константина Порфирогенита|year=2013|location=Београд|publisher=Завод за уџбенике|url=https://www.scribd.com/document/250912660/Tibor-%C5%BDivkovi%C4%87-De-Conversione-Croatorum-Et-Serborum-Izgubljeni-izvor-Konstantina-Porfirogenita}}
* {{Cite book|ref=harv|editor-last=Мијушковић|editor-first=Славко|title=Љетопис попа Дукљанина|year=1988|orig-year=1967|edition=2.|location=Београд|publisher=Просвета & Српска књижевна задруга|url=https://www.scribd.com/doc/221770667/Ljetopis-Popa-Dukljanina-pdf}}
* {{Cite book|ref=harv|editor-last=Pertz|editor-first=Georg Heinrich|title=Einhardi Annales|year=1845|location=Hanover|url=https://books.google.com/books?id=yBhKAAAAcAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|editor-last=Scholz|editor-first=Bernhard Walter|title=Carolingian Chronicles: Royal Frankish Annals and Nithard's Histories|year=1970|publisher=University of Michigan Press|url=https://books.google.com/books?id=sTzl6wFjehMC}}
* {{Cite book|ref=harv|editor-last=Thurn|editor-first=Hans|title=Ioannis Scylitzae Synopsis historiarum|year=1973|location=Berlin-New York|publisher=De Gruyter|url=https://books.google.com/books?id=79jH-QXdf0EC}}
* {{Cite book|ref=harv|editor-last1=Flusin|editor-first1=Bernard|editor-last2=Cheynet|editor-first2=Jean-Claude|title=John Scylitzès: Empereurs de Constantinople|year=2003|location=Paris|publisher=Lethielleux|url=https://books.google.com/books?id=sFNoAAAAMAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|editor-last=Шишић|editor-first=Фердо|editor-link=Фердо Шишић|title=Летопис Попа Дукљанина|year=1928|location=Београд-Загреб|publisher=Српска краљевска академија|url=https://books.google.com/books?id=HXwCSCgxTlcC}}
* {{Cite book|ref=harv|editor-last=Wortley|editor-first=John|title=John Skylitzes: A Synopsis of Byzantine History, 811–1057|year=2010|location=New York|publisher=Cambridge University Press|url=https://books.google.com/books?id=vGE8Xq832A0C}}
{{Литература крај}}

=== Литература ===
{{Литература|2}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Благојевић|first=Милош|authorlink=Милош Благојевић|title=Преглед историјске географије средњовековне Србије|journal=Зборник Историјског музеја Србије|year=1983|volume=20|url=https://books.google.com/books?id=sFlpAAAAMAAJ|pages=45-126}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Благојевић|first=Милош|authorlink=Милош Благојевић|title=Државна управа у српским средњовековним земљама|year=1997|location=Београд|publisher=Службени лист СРЈ|url=https://books.google.com/books?id=jSmOAAAAMAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Благојевић|first=Милош|authorlink=Милош Благојевић|title=Српска државност у средњем веку|year=2011|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Благојевић|first=Милош|authorlink=Милош Благојевић|last2=Медаковић|first2=Дејан|authorlink2=Дејан Медаковић|title=Историја српске државности|volume=1|year=2000|url=https://books.google.com/books?id=O2M_AQAAIAAJ|location=Нови Сад|publisher=Огранак САНУ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Влачић|first=Љубо|title=Из прошлости српске области неретљанске|year=1901|location=Мостар|publisher=Издавачка књижарница и штампарско-умјетнички завод Пахера и Кисића}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Vlačić|first=Ljubo|title=Iz prošlosti srpske oblasti neretljanske|year=1903|location=Dubrovnik|publisher=Srpska dubrovačka štamparija A. Pasarića|url=https://books.google.com/books?id=oK7ungEACAAJ}}
* {{Cite journal|ref=harv|last1=Ђекић|first1=Ђорђе Н.|last2=Павловић|first2=Милош Н.|title=Drosiaco, Marianorum iudice|journal=Зборник радова Филозофског факултета у Приштини|year=2016|volume=46|issue=4|pages=243-253|url=https://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0354-3293/2016/0354-32931604243D.pdf}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Живковић|first=Тибор|authorlink=Тибор Живковић|year=2002|title=Јужни Словени под византијском влашћу (600-1025)|url=https://books.google.rs/books?id=oE-gAAAAMAAJ|location=Београд|publisher=Историјски институт САНУ, Службени гласник}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Живковић|first=Тибор|authorlink=Тибор Живковић|year=2004|title=Црквена организација у српским земљама: Рани средњи век|url=https://books.google.rs/books?id=Z9mfAAAAMAAJ|location=Београд|publisher=Историјски институт САНУ, Службени гласник}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Живковић|first=Тибор|authorlink=Тибор Живковић|title=Неретљани - пример разматрања идентитета у раном средњем веку|journal=Историјски часопис|year=2012|volume=61|url=http://www.iib.ac.rs/docs/IstorijskiCasopis61%282012%29.pdf|pages=11-25|access-date=20. 07. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180324160528/http://www.iib.ac.rs/docs/IstorijskiCasopis61(2012).pdf|archive-date=24. 03. 2018|url-status=dead|df=}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Ивановић|first=Радомир|title=Средњовековни баштински поседи Хумског епархијског властелинства|journal=Историски часопис|year=1960|volume=9-10 (1959)|pages=79-95|url=https://books.google.com/books?id=Xul6CgAAQBAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Jagić|first=Vatroslav|authorlink=Ватрослав Јагић|title=Historija književnosti naroda hrvatskoga i srbskoga|year=1867|volume=1|location=Zagreb|publisher=Štamparija Dragutina Albrechta|url=https://books.google.com/books?id=AhYEAAAAYAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Klaić|first=Nada|authorlink=Нада Клаић|chapter=Historijska uloga Neretvanske kneževine u stoljetnoj borbi za Jadran|title=Makarski zbornik: Zbornik znanstvenog savjetovanja o Makarskoj i Makarskom primorju|year=1970|volume=1|location=Makarska|pages=121-168|url=https://books.google.com/books?id=4R6ZNAAACAAJ}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Максимовић|first=Љубомир|authorlink=Љубомир Максимовић|title=О времену доласка Неретљана на далматинска острва|journal=Зборник Филозофског факултета у Београду|year=1964|volume=8|issue=1|pages=145-152|url=https://books.google.com/books?id=M947AQAAIAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Мишић|first=Синиша|authorlink=Синиша Мишић|title=Хумска земља у средњем веку|year=1996|location=Београд|publisher=DBR International Publishing|url=https://books.google.com/books?id=iuoxAAAACAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Мишић|first=Синиша|authorlink=Синиша Мишић|title=Историјска географија српских земаља од 6. до половине 16. века|year=2014|location=Београд|publisher=Магелан Прес|url=https://books.google.com/books?id=fDO9oAEACAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Острогорски|first=Георгије|authorlink=Георгије Острогорски|year=1969|title=Историја Византије|location=Београд|publisher=Просвета|url=https://books.google.rs/books?id=glVoAAAAMAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Острогорски|first=Георгије|authorlink=Георгије Острогорски|year=1970|title=Византија и Словени|location=Београд|publisher=Просвета|url=https://books.google.rs/books?id=mX8JAQAAIAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Порчић|first=Небојша|title=Документи српских средњовековних владара у дубровачким збиркама: Доба Немањића|year=2017|location=Београд|publisher=Балканолошки институт САНУ|url=https://books.google.com/books?id=DKKdDwAAQBAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Станојевић|first=Глигор|authorlink=Глигор Станојевић|title=Југословенске земље у млетачко-турским ратовима XVI-XVIII вијека|location=Београд|publisher=Историјски институт|year=1970|url=https://books.google.com/books?id=ilUNAQAAIAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Ћирковић|first=Сима|authorlink=Сима Ћирковић|title=Историја средњовековне босанске државе|year=1964a|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|url=https://books.google.com/books?id=PO02AAAAMAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Ћирковић|first=Сима|authorlink=Сима Ћирковић|title=Херцег Стефан Вукчић-Косача и његово доба|year=1964b|location=Београд|publisher=Научно дело|url=https://books.google.com/books?id=NI8OAQAAIAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Ћирковић|first=Сима|authorlink=Сима Ћирковић|title=Срби у средњем веку|year=1995|url=https://books.google.com/books?id=vBRXAAAAMAAJ|location=Београд|publisher=Идеа}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Ћирковић|first=Сима|authorlink=Сима Ћирковић|title=Срби међу европским народима|year=2004|url=https://books.google.com/books?id=p3oMAQAAMAAJ|location=Београд|publisher=Equilibrium}}
* {{Cite book|ref=harv|editor-last=Ћирковић|editor-first=Сима|editor-link1=Сима Ћирковић|editor-last2=Михаљчић|editor-first2=Раде|editor-link2=Раде Михаљчић|title=Лексикон српског средњег века|year=1999|location=Београд|publisher=Knowledge|url=https://books.google.com/books?id=AypYAAAAMAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Ћоровић|first=Владимир|authorlink=Владимир Ћоровић|title=Историја Југославије|location=Београд|publisher=Народно дело|year=1933|url=https://books.google.com/books?id=eM1NAAAAMAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Ћоровић|first=Владимир|authorlink=Владимир Ћоровић|title=Хисторија Босне|location=Београд|publisher=Српска краљевска академија|year=1940|url=https://books.google.com/books?id=F9_jzJgajH0C}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Fine|first=John Van Antwerp Jr.|authorlink=Џон ван Антверп Фајн|title=The Early Medieval Balkans: A Critical Survey from the Sixth to the Late Twelfth Century|year=1991|origyear=1983|location=Ann Arbor, Michigan|publisher=University of Michigan Press|url=https://books.google.com/books?id=Y0NBxG9Id58C}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Curta|first=Florin|title=Southeastern Europe in the Middle Ages, 500–1250|year=2006|location=Cambridge|publisher=Cambridge University Press|url=https://books.google.com/books?id=YIAYMNOOe0YC}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Šabanović|first=Hazim|title=Bosanski pašaluk: Postanak i upravna podjela|year=1959|location=Sarajevo|publisher=Naučno društvo Bosne i Hercegovine|url=https://books.google.com/books?id=kkQQAAAAIAAJ}}
{{Литература крај}}

== Спољашње везе ==
{{Други пројекти
| commons     = Pagania
| wikisource  = 36. О Паганима који се такође зову Неретвљани и земљи у којој сада станују
}}
* [http://www.enciklopedija.hr/natuknica.aspx?ID=43454 Hrvatska enciklopedija: Neretvani]

{{Српске земље у средњем веку}}

{{нормативна контрола}}

[[Категорија:Историја Далмације]]
[[Категорија:Српске области у средњем веку]]
[[Категорија:Историја Хрватске у средњем вијеку]]
[[Категорија:Српске државе]]
[[Категорија:Историја Срба у средњем веку]]
[[Категорија:Бивше државе Европе]]
[[Категорија:Бивше државе на Балканском полуострву]]