Огуз-хан
Огуз-хан | |
|---|---|
.jpg) | |
| Место рођења | Централна Азија |
| Титула | Хан |
| Претходник | Кара-хан |
| Наследник | Царство подељено међу његовим синовима |
| Родитељи | Кара-хан (отац), Ај хаган (мајка) |
Огуз-хан, или Огуз-хаган је легендарни кан турског народа и истоимени предак турског племена Огузи.[1] Неке турске културе користе легенду о Огуз хану да опишу своје етничко порекло. Различите везије наратива сачуване су у многим различитим рукописима и објављене су на бројним језицима. Нарација се често назива Oghuznama, или Прича о Огузима.
Извори
[уреди | уреди извор]Легенда о Огуз-хану има много наратива који циркулишу вековима међу туркијским народима у Централној Азији. Први је био забележен у 13. веку.
Непотписани ујгурски вертикални натпис је из 14. века и данас се налази у Паризу, где је модификован да се сложи са причама монголских освајања.
Према Абу-ал Гази Бахадуру, Огуз-хан је живео четири хиљаде година пре пророка Мухамеда у време легендарног древног краља Кајомараса.[2] Француски академик из 18. века Жан Силвејн Бајли веровао је да је Огуз-хан живео око 2900 година пре нове ере,[3]док је према совјетском историчару О. Тумановичу период живота Огуз-хана био у 7. веку пре нове ере.[4]
Име Огуз-хана повезано је са Моду Чанјуом. Разлог за то јесте изузетна сличност њихових биографија, што је прво приметио Ијакинф.[5][6]
Легенда о Огуз-хану
[уреди | уреди извор]Дестан о Огуз-хану настао је у 2. веку пре нове ере, а записан је тек у 13. веку када су Турци већ били исламизирани. Данас постоји Огуз-хан дестан забележен ујгурским писмом. Поред овог примерка епа који садржи елементе шаманског веровања, постоје и три различита примерка дестана прожета исламским духом и написана арапским писмом. Један примерак је забележен и у делу Џамију'-т-теварих.
У овом дестану није испричана биографија једне личности, него и бројни историјски догађаји. То је туркијски дестан који описује туркијски начин живота, а са становишта осликавања догађаја, то је дело било извор настанка других дестана. Најближе извору је примерак написан ујгурским писмом, који у односу на верзије на арапском језику доста другачије описује младост Огуз-хана. У ујгурској верзији се једва спомињу његови родитељи; отац се обрадовао његовом рођењу, а мајка га је само једном нахранила млеком, те је одмах тражио свеже месо и вино тако да је за 40 дана нарастао, проходао и играо се. Ноге су му било као код бика, леђа као код вука, а прса као код медведа. У исламским верзијама се говори опширно о његовом оцу и племену.
У првом делу овог епа говори се о формирању Огузове личности, како је давао посебну важност природним појавама јер је рано бачен у наручје природе. Од рођења је имао наднаравне погледе и разликовао се од других људи. Нјегова женидба је такође била необична. Први пут се венчао са девојком која се у снопу светлости спустила с неба. Она му је родила три сина: Гуна (Сунце), Јилдиза (Звезда) и Аја (Месец).
Други пут се венчао са девојком коју је нашао у дупљи дрвета. И она му је такође родила три сина, Гока (Небо), Да (Планина) и Дениза (Море).
У другом делу дестана говори се о томе како се Огуз прогласио каганом и завладао светом. У трећем делу се говори о успостави државе коју је оставио у наслеђе својим синовима чиме је дао пример праведне поделе отаџбине и управљања државом.[7][8][9]
Наслеђе и историјски значај
[уреди | уреди извор].jpg)
Огуз-хан се понекад сматра легендарним оснивачем већине Турака и претком племена Огуз. Чак се и данас потомци племена Огуза сврставају у ред легендарних шест синова и 24 унука Огуз-хана. У историји су се туркменске династије често буниле или тражиле суверенитет говорећи да је њихов ранг већи од постојеће династије у овој племенској класификацији.
Огуз-хан се појављује на новчаници од 100 туркменистанских маната.[10]
Огуз и Огузхан су уобичајена мушка и турска имена, која потичу од Огуз-хана.
Округ Огузхан у провинцији Мери, у Туркменистану, назван је по њему.[11]
Међународни аеродром у Ашхабаду, Туркменистан, добио је име по Огуз-хану.[12]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Bonnefoy, Yves (1993). Asian Mythologies. University of Chicago Press. p. 337.
- ^ „АБУ-Л-ГАЗИ - РОДОСЛОВНАЯ ТУРКМЕН”. Drevlit.ru - ДревЛит - библиотека древних рукописей. Приступљено 2021-08-06.
- ^ Jean Sylvain Bailly. Lettres sur l'origine des sciences: et sur celle des peuples de l'Asie. 1777 г. (Letters on the origin of science and that of the peoples of Asia. 1777)
- ^ „Туркменистан и туркмены”. www.wdl.org. 1926. Приступљено 2021-08-06.
- ^ Bichurin N.Ya., "Compilation of reports on peoples inhabiting Central Asia in ancient times", vol. 1, Sankt Petersburg, 1851, pp. 56–57
- ^ Taskin V.S., "Materials on history of Sünnu", transl., 1968, Vol. 1, p. 129
- ^ Abū’l Ghāzī. 1958. Rodoslovnaia Turkmen. Andrei N. Kononov, ed. Moscow: Nauka.
- ^ Golden, Peter B. 1992. An introduction to the history of the Turkic peoples. Ethnogenesis and state formation in medieval and early modern Eurasia and the Middle East. Wiesbaden: Harrassowitz.
- ^ Rašīd ad-Dīn. Die Geschichte der Oġuzen des Rašīd ad-Dīn. Karl Jahn, trans. Vienna: 1969
- ^ „Türkmenistanyň Merkezi Banky » National currency”. www.cbt.tm. Приступљено 2021-08-06.
- ^ Abasov, Rafis (2005). Historical Dictionary of Turkmenistan. Oxford, UK: The Scarecrow Press. p. 199.
- ^ „Turkmenistan: golden age”. web.archive.org. 2016-09-18. Архивирано из оригинала 18. 09. 2016. г. Приступљено 2021-08-06.