Извор странице Пад Смедерева (1439)

{{Инфокутија Војни сукоб
| битка = Пад Смедерева
| део = [[Османско освајање Балканског полуострва|османског освајања Балкана]]
| слика = Smederevo_small_town_panorama_2.jpg
| величина_слике = 300п
| опис_слике = <small>Поглед на Мали Град</small>
| датум = почетак [[јун]]а — [[18. август]] [[1439]].
| локација = [[Смедерево]]
| резултат = одлучујућа [[Османско царство|османска]] победа, пропаст [[Српска деспотовина|Српске деспотовине]]
| страна1 = {{застава|Османско царство|црвена}}
| страна2 = [[Датотека:Despot of Serbia.png|28п]] [[Српска деспотовина]]
| заповедник1 = {{зас|Османско царство|црвена}} [[Мурат II]]
| заповедник2 = [[Датотека:CoatOfArmsOfJovanStefanovicBrankovic.png|25п]] [[Гргур Бранковић]]<br /> <center> [[Тома Кантакузин]]|
| јачина1 = непозната
| јачина2 = непозната
| губици1 = непознати
| губици2 = непознати
}}
'''Пад Смедерева''' је историјски догађај [[османско царство|османског]] освајања [[Смедерево|Смедерева]], главног града [[Српска деспотовина|Српске деспотовине]], који се одиграо [[18. август]]а [[1439]]. године. Османске снаге, предвођене султаном [[Мурат II|Муратом II]] ([[1421]]—[[1451]]) заузеле су готово целу тадашњу Србију и почетком јуна су опселе град који су бранили [[Гргур Бранковић]] и [[Тома Кантакузин]]. После тромесечне опсаде, током које је [[Смедеревска тврђава|Смедеревски град]] био изложен сталном [[бомбардовање|бомбардовању]] [[артиљерија|артиљерије]],<ref name="ИСН2">{{ИСН II|Стране=246}}</ref> посада се, услед несташице хране,<ref name="ИСН2" /> предала. Овим чином, Српска деспотовина је привремено престала да постоји, а Смедерево је постало средиште [[Санџак (административна јединица)|санџака]], на чијем се челу нашао [[Исак-бег]] из [[Скопље|Скопља]]. На југу Деспотовине, [[Тврђава Ново Брдо|Ново Брдо]] се [[пад Новог Брда (1441)|бранило још две године]] (до [[27. јун]]а [[1441]]), а сам деспот [[Ђурађ Бранковић]] ([[1427]]—[[1456]]) је пре опсаде отишао у [[Краљевина Угарска (1301—1526)|Мађарску]]. Тамо је настојао да окупи снаге, прво да помогне опседнутом граду, а потом да поврати своју државу, што је на крају успео, после [[Дуга војна|Дуге војне]] и [[Сегедински мир|Сегединског мира]] [[1444]]. године.

== Србија између Угарске и Турске ==
Натеран од стране [[Османско царство|Турака]], [[Ђурађ Бранковић]] је признао, поред [[Краљевина Угарска (1301—1526)|Мађарске]], и [[Османско царство|турску]] врховну власт, и плаћао им је годишње 50.000 [[дукат]]а као [[данак]]. Дуго је водио политику оданости и према Турцима и према [[Краљевина Угарска (1301—1526)|Мађарима]]. Његова кћер Мара постала је жена султана [[Мурат II|Мурата II]] (1435), а друга кћер, Катарина, удала се за грофа [[Улрих II Цељски|Улриха III Цељског]], рођака мађарског краља [[Жигмунд Луксембуршки|Сигисмунда]]. После Сигисмундове смрти (децембра [[1437]]), Турци су припремили велики напад на Србију и Мађарску. Знајући да нема никаквих могућности да се одбрани од Турака, деспот је покушавао да преговара и у једном моменту се учинило да ће успети да умири султана тако што му је препустио неке територије око [[Дунав]]а. Међутим, све је то било само увод у катастрофу која је следила, а она је наступила већ следеће године. Почетком лета [[1439]]. године велика турска војска коју је лично водио Мурат II ударила је на Србију. Тада је било јасно да султан намерава да освоји целу Деспотовину.
== Опис турске војске ==
Опис турске војске дао је Бертрадон Брокијери, савременик деспота Ђурађа, који је боравио међу Турцима и дао поуздан опис:,,Турци до тела носе обично две памучне антерије, једну врз другу, која им допире до земље. Такође носе одећу од сукна, која им је више као огртач и коју зову капинат. Носе чизме до колена и широке чакшире од свиле,кадифе или других тканина.<ref>Чедомиљ Мијатовић,Деспот Ђурађ Бранковић, господар Србима, Подунављу и зетском приморју, год. 1880,стр. 122,123</ref> Што се тиче војне опреме и оружија, многи Турци носе красне панцире,који изгледају као наши (европски) панцири, само што су прстенови или колутићи ситнији. Панцир им виси до бедара (бутина), а по средини је притегнут од којих један крај виси до листова војника. На глави носе округлу капу која се у шиљак завршава и висока је око стопу и по. Свуда у округ имају притврђене гвоздене плоче, и шипке које бране лице и побразе од удараца мачем, а налик су шлемовима који се у [[Француска|Француској]] зову саладима. Носе такође и покривала од гвоздених мрежица, које могу бити врло красно урађене.<ref>Чедомиљ Мијатовић,Деспот Ђурађ Бранковић, господар Србима, Подунављу и зетском приморју, год. 1880, стр. 124,125</ref>

== Опсада града ==
[[Датотека:Музеј у Смедереву - део панцирне кошуље из 15. века.jpg|мини|Музеј у Смедереву - део панцирне кошуље из 15. века]]
Већ на самом почетку лета [[1439]]. године, турска војска се улогорила под Смедеревом и опсада је почела. Деспот их није дочекао у Смедереву, већ се са женом [[Јерина Бранковић|Јерином]] и блиском пратњом одмах пребацио у [[Краљевина Угарска (1000—1918)|Угарску]], оставивши град потпуно неприпремљен за опсаду. Смедерево је тада требало да бране [[Гргур Бранковић]] и [[Тома Кантакузин]]. Само Смедерево се показало као „тврд орах“ за Турке. Иако су га непрестано бомбардовали великим [[топ]]овима, његови чврсти [[бедем]]и нису попустили. Три месеца се овај град бранио и могуће да би тврде зидине одбиле Турке да је у Смедереву било довољно хране. Управо је то био разлог који је приморао опсађене да се предају. Могли су да одбију турске нападе, али против глади нису могли да се боре. Док је трајала опсада Смедерева, деспот Ђурађ је са сигурне удаљености покушавао да у Угарској сакупи војну помоћ. Угарски краљ [[Алберт II Немачки|Албрехт]] је био вољан да помогне, па је чак почео да припрема [[брод]]ове којима би Смедереву послао храну. Имао је подршку и [[Јанош Хуњади|Јанка Хуњадија]], али то је било све. Остали његови великаши нису показивали нимало воље да ратују са Турцима. Краљ Албрехт је успео да сакупи око двадесет хиљада војника и та се војска покренула. До овог похода је дошло захваљујући Ђурђу, који је дао огроман новац да се војска опреми и он је био тај који је непрестано тражио да се што пре крене. Све је то, ипак, ишло сувише споро и војска је дошла тек до ушћа [[Тиса|Тисе]] у [[Дунав]] кад је стигла вест да се Смедерево предало.

== После опсаде ==
[[Датотека:Музеј у Смедереву - мачеви.jpg|мини|Мачеви српске војске из 15. века]]
Султан [[Мурат II]] је вероватно очекивао да ће Смедерево заузети много лакше него што се то показало. Уз то, стизале су и вести да се [[Ново Брдо]] никако не предаје, па је похитао на југ да коначно сломи српски отпор. Након заузимања Смедерева, султан Мурат II је почео [[Опсада Београда (1440)|опсаду Београда]], која се отегла много дуже него што је Мурат II мислио. За то време [[Владислав III Јагелонац|Владислав III]] је крунисан за угарског краља. Тада је Турцима Владислав III послао посланике тражећи од султана да одмах прекине опсаду и да сакупља војску из целе своје државе, која се током априла [[1440]]. године сакупила под [[Београд]]ом. Тиме је почела опсада овог јаког угарског упоришта. Ова опсада је била прва катастрофа за Турке и самог Мурата II јер је у самој опсади погинуло 17.000 турских војника. Док се све то дешавало под Београдом, деспот Ђурађ је преко [[Венеција|Венеције]] стигао у [[Зета (држава)|Зету]]. Ту није затекао добру ситуацију будући да је ову његову (једино преосталу) територију покушао да преузме [[Стефан Вукчић Косача|Стефан Вукчић]]. Вукчић је покушао да искористи деспотову пољуљану позицију, а осећао се јачим него што је био у ствари, будући да је у то време био турски [[вазал]], па је рачунао и на турску помоћ. Да би се одржао у Зети, деспот је морао да придобије подршку [[Црнојевићи|Црнојевића]], који су тада представљали једину реалну снагу која му је могла помоћи. Но, ту није наишао на разумевање. Стигавши у [[Стари Бар|Бар]], деспот Ђурађ је успоставио везу са [[Ново Брдо|Новим Брдом]], које је још увек одолевало турској опсади. Како су Турци расписали уцену на његову главу, постаје неповерљив према најближим сарадницима. Из тог разлога, издавши на брзину неке повеље у [[Будва|Будви]], [[12. април]]а [[1444]]. године, Ђурађ се склања у [[Дубровник]]. За три дана сазнаје да му је син [[Гргур Бранковић|Гргур]] завршио у турској тамници. Баш тада, када је уцењен, деспот је сазнао да се Владислав III крунисао за угарског краља (јула [[1440]]. године). У касну [[јесен]] те године краљ Владислав III је оптужио деспота за сарадњу са Турцима и тада су му нека имања у Угарској заплењена.

== Дуга војна ==
{{Главни чланак|Дуга војна}}

Располажући великим новчаним средствима, деспот је успео да поправи свој положај у Мађарској и да прикупи велику војску. Истовремено, посредством кардинала Цезаринија, формирана је Лига против Турака. На челу Лиге били су мађарско-пољски краљеви, [[Ладислав V Посмрче]], [[Јанош Хуњади]] и деспот Ђурађ. Они су са великом војском провалили [[1443]]. године у Турску и победоносно дошли до [[Софија|Софије]]. То је била такозвана „дуга војна“. [[Хришћани|Хришћанска]] победа је узбудила цео [[Балканско полуострво|Балкан]]. Турци су, нашавши се у неприлици, понудили мир. Захваљујући посредовању султаније Маре и деспота Ђурђа, мир је склопљен у [[Сегедин]]у [[1444]]. године. На основу овог мира, деспот је добио натраг своју државу, са 24 града, укључујући [[Ново Брдо]], [[Голубац]] и [[Крушевац]], а [[22. август]]а [[1444]]. је поново ушао у Смедерево.

== Референце ==
{{reflist}}

== Литература ==
* {{Cite book|ref=harv|last=Ћирковић|first=Сима|authorlink=Сима Ћирковић|title=Срби у средњем веку|year=1995|url=https://books.google.com/books?id=vBRXAAAAMAAJ|location=Београд|publisher=Идеа}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Благојевић|first=Милош|authorlink=Милош Благојевић|last2=Медаковић|first2=Дејан|authorlink2=Дејан Медаковић|title=Историја српске државности|volume=1|year=2000|url=https://books.google.com/books?id=O2M_AQAAIAAJ|location=Нови Сад|publisher=Огранак САНУ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Ћирковић|first=Сима|authorlink=Сима Ћирковић|title=Срби међу европским народима|year=2004|url=https://books.google.com/books?id=p3oMAQAAMAAJ|location=Београд|publisher=Equilibrium}}

== Види још ==
* [[Пад Српске деспотовине]]
* [[Пад Новог Брда (1441)|Опсада Новог Брда (1439—1441)]]
* [[Опсада Београда (1440)]]
* [[Смедерево]]
* [[Смедеревска тврђава]]

== Спољашње везе ==
* [https://www.youtube.com/watch?v=pWI4pg2iLEA Смедерево - престоница средњовековне Србије (РТС Траг - Званични канал)]
* [https://www.uzzpro.gov.rs/doc/biblioteka/digitalna-biblioteka/%D0%A7%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%99%20%D0%9C%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%20%D0%94%D0%B5%D1%81%D0%BF%D0%BE%D1%82%20%D0%82%D1%83%D1%80%D0%B0%D1%92%20%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B,%20%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D1%80%20%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D0%BC%D0%B0,%20%D0%9F%D0%BE%D0%B4%D1%83%D0%BD%D0%B0%D0%B2%D1%99%D1%83%20%D0%B8%20%D0%97%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC%20%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%BE%D1%80%D1%98%D1%83,%20%D0%BF%D1%80%D0%B2%D0%B0%20%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B0,%201880..pdf] {{Wayback|url=https://www.uzzpro.gov.rs/doc/biblioteka/digitalna-biblioteka/%D0%A7%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%99%20%D0%9C%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%20%D0%94%D0%B5%D1%81%D0%BF%D0%BE%D1%82%20%D0%82%D1%83%D1%80%D0%B0%D1%92%20%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B,%20%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D1%80%20%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D0%BC%D0%B0,%20%D0%9F%D0%BE%D0%B4%D1%83%D0%BD%D0%B0%D0%B2%D1%99%D1%83%20%D0%B8%20%D0%97%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC%20%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%BE%D1%80%D1%98%D1%83,%20%D0%BF%D1%80%D0%B2%D0%B0%20%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B0,%201880..pdf |date=20220610085031 }} Књига Чедомиља Мијатовића
{{Нормативна контрола}}

[[Категорија:Опсаде Смедерева|39]]
[[Категорија:1439.]]