Извор странице Панонска низија у Србији

{{Друго значење3|Панонска низија}}
{{преусмерење|Панонија}}
[[Датотека:Sava river in Belgrade, view from Kalemegdan fortress.jpg|мини|280 п|д|[[Река]] [[Сава]] у [[Београд]]у дели средишњи део [[Низија|низије]] од јужног обода]]
[[Датотека:Planina Avala.JPG|мини|280 п|д|[[Авала]], [[острвска планина]] Панонске низије]]
'''[[Панонска низија]]''' представља значајну [[област]] данашње [[Србија|Србије]]. Она заузима [[Војводина|Војводину]], [[север]]ни, [[Равница|равничарски]] део [[Србија|Србије]] и уски појас [[Југ|јужно]] од [[Река|реке]] [[Дунав]] и [[Сава|Саве]].
Највећи део Панонске [[Низија|низије]] лежи испод 200 -{[[Метар|m]]}- [[апсолутна висина|надморске висине]], а „равничарску идилу“ ремете [[острвска планина|острвске планине]], [[Алувијална раван|алувијалне равни]], [[Лесна зараван|лесне заравни]] и [[Пешчара|пешчаре]].

== Острвске планине ==
{{Главни чланак|Панонске острвске планине}}

[[Острвске планине]] представљају остатке спуштеног дијела старе масе тј. унутрашњих [[Динарске планине|Динарида]]. Протежу се од запада према истоку. Изграђене су од стијена различите старости: [[Палеозоик|палеозојских]] [[шкриљци|шкриљаца]], [[мезозоик|мезозојског]] [[кречњак]]а итд. Падине [[Фрушка гора|Фрушке горе]] и [[Вршачке планине|Вршачких планина]] изграђени су од органских [[неоген]]их седимената и [[плеистоцен]]их наслага [[лес]]а. Острвске планине [[Панонска низија|Панонског басена]] у [[Србија|Србији]] су: [[Фрушка гора]], [[Вршачке планине]], [[Цер (планина)|Цер]], [[Авала]], [[Космај]], [[Букуља]], [[Венчац]], [[Рудник]], [[Гледићке планине]], [[Јухор]].

== Алувијалне равни ==
[[Датотека:Zenta2.jpg|мини|280 п|д|[[Тиса]] код [[Сента|Сенте]] са израженом [[Алувијална раван|алувијалном равни]]]]
[[Алувијална раван|Алувијалне равни]] [[Дунав]]а, [[Тиса|Тисе]], [[Велика Морава|Мораве]] и [[Сава|Саве]] су карактеристичне за [[Панонска низија|Панонски басен]]. То су најнижи и најмлађи облици рељефа овог подручја [[Србија|Србије]]. Састоје се од ријечних наноса: [[Глина|глине]], [[песак|пијеска]] и [[лес]]а. Обрасле су ритским [[шума]]ма и [[трска|трстицима]]. Због честог плављења у [[Алувијална раван|алувијалним равнима]] спроводе се процеси [[Мелиорација|мелиорације]].

== Лесне заравни ==
[[Датотека: Irig orthodox church.jpg|мини|280п|д|[[Црква]] у [[Ириг]]у, положеном на [[Сремска лесна зараван|сремској лесној заравни]]]]
[[Датотека: Gornje Podunavlje.jpg|мини|280п|д|СРП „Горње Подунавље“, једна од преосталих [[мочвара]]]]
[[Лесна зараван|Лесне заравни]] су [[Еолски процес|еолски]] елементи [[рељеф]]а у дну [[Панонска низија|Панонског басена]]. Настале су током [[плеистоцен]]а преносном снагом [[Ветар|ветра]]. У басену [[Србија|Србије]] јавља се више заравни. То су: 
* '''[[Сремска лесна зараван]]''' - од [[Земун]]а до [[Вуковар]]а, прекрива јужне падине Фрушке горе; 
* '''[[Бачка лесна зараван]]''' - јужно од [[Телечка пешчара|Бачке пешчаре]], између [[Дунав]]а, [[Тиса|Тисе]] и [[Канал Дунав—Тиса—Дунав|Бачких канала]];
* '''[[Тителски брег|Тителска лесна зараван]]''' - на југоистоку [[Бачка|Бачке]], северно од ушћа [[Тиса|Тисе]] у [[Дунав]];
* '''[[Банатска лесна зараван]]''' - са свих страна опкољава [[Делиблатска пешчара|Банатску пешчару]]. 

Од свих [[лес]]них заравни могла се утврдити прелесна топографија. [[Сремска лесна зараван]] је навејана око [[Фрушка гора|Фрушкогорског]] гребена. На јужном ободу бачке лесне заравни у [[Нови Сивац|Новом Сивцу]] [[лес]] је у нижим деловима [[Глина|глиновит]], а југоисточно од [[Стари Сивац|Старог Сивца]] [[песак|песковит]]. Лесне заравни су навејане за време [[Глацијални процес|глацијалних стања]] и то у [[зима|зимским]] временима. Велике панонске реке таложиле су [[песак]] и муљ у својим коритима док су у јесен и зиму ветрови разносили [[песак]] и муљ стварајући лесне заравни. Зиме [[Глацијални процес|глацијалних периода]] биле су сиромашне [[снијег|снегом]], то је био посебан случај у ниским депресијама које су биле опкољене високим [[Планина|планинама]]. Лесне заравни су настале [[Еолски процес|еолском акумулацијом]] тако да су у основи [[Еолски процес|еолски облици]].

== Пешчаре ==
[[Датотека:Deliblato_Sands,_Foggy_morning.jpg|мини|280 п|д|[[Делиблатска пешчара]]]]
[[Пешчаре]] су облици рељефа настали [[Еолски процес|еолском ерозијом и акумулацијом]]. Јављају се у [[Панонска низија|Панонском басену]]. Настале су радом ветрова у [[плеистоцен]]у. У њима се јавља недостатак [[вода|воде]]. Јављају се [[дина (рељеф)|пешчане дине]], а [[песак]] је некада био покретан - „живи песак“, а сада је умирен шумском и травном вегетацијом. Пешчаре у Србији су: 
* '''[[Делиблатска пешчара|Банатска пешчара]]''' (или Делиблатска пешчара) - јужни [[Банат]];
* '''[[Телечка пешчара|Бачка пешчара]]''' (или Телечка пешчара) - северна [[Бачка]], од [[Суботица|Суботице]] до [[Баја|Баје]], [[Сегедин]]а и [[Будимпешта|Будимпеште]];
* '''[[Рамско-голубачка пешчара]]''' - испред улаза [[Дунав]]а у [[Ђердапска клисура|Ђердап]], у области [[Браничево|Браничева]] и [[Стиг (Србија)|Стига]].

== Јужни обод Панонске низије ==
Јужни обод [[Панонска низија|Панонског басена]] у [[Србија|Србији]] протеже се од [[Дрина|Дрине]] на западу до [[Хомољске планине|Хомољских планина]] на истоку. У геолошком саставу доминирају маринско-[[Језеро|језерски]] седименти неогене старости који покривају тектонски рељеф овог дела земље. Рељеф обода највише је измењен [[Флувијална ерозија|речном ерозијом]] и [[Денудација|денудацијом]]. Палеоабразиони, крашки, еолски и палеовулкански облици рељефа мање су заступљени. Јужни обод Панонског басена има таласаст изглед, а главни облици рељефа су површи, брежуљци, [[Речна долина|речне долине]] и [[Котлина|котлине]]. Типске површи флувио-денудационог порекла, класично развијене у [[Шумадија|Шумадији]], представљају морфолошку карактеристику обода. Са површи издижу се брежуљци и острвске планине ([[Цер (планина)|Цер]], [[Влашић (брдо)|Влашић]], [[Космај]], [[Авала]], [[Венчац]], [[Гледићке планине]], [[Јухор]], [[Рудник (планина)|Рудник]]). Долине [[Велика Морава|Велике Мораве]] и [[Колубара (река)|Колубаре]] развиле су се у некадашњим заливима [[Паратетис]]а.<ref>{{cite book |last1=Родић |first1=Драган |last2=Павловић |first2=Мила |title=Географија Југославије I |date=1994 |publisher=Савремена администрација, Д.Д. |location=Београд}}</ref>

== Значај области у оквиру Србије ==
[[Датотека:Ub-panorama.jpg|мини|280 п|д|Градић [[Уб]], у делу Панонске низије јужно од Саве и Дунава]]
Просторе данашњег Панонског басена некада је прекривао праокеан [[Океан Тетис|Тетис]], чијим повлачењем је и настао Панонски басен. Повлачењем, Тетис је иза себе оставио веома плодно тло, па се због тога Панонски басен назива још и „'''Житницом Србије'''“. За просторе ове регије особена је [[црница (врста земљишта)|црница]] (или [[црница (педологија)|чернозем]]), као врста земљишта. Међутим, јавља се и тзв. деградирани [[црница (педологија)|чернозем]], као и плодно алувијално тло и [[гајњача|гајњаче]]. 

Привреда ове области је добро развијена и као велика привредна средишта јављају се [[Нови Сад]], [[Суботица]], [[Београд]], [[Сомбор]], [[Зрењанин]], [[Кикинда]], [[Сремска Митровица]], [[Шабац]], [[Смедерево]], [[Пожаревац]], итд. Због веома плодног тла добро је развијена пољопривреда, а највише се гаје од воћа: шљиве, јабуке, крушке, ораси, трешње, вишње, кајсије, брескве; од поврћа: купус, пасуљ, парадајз и паприка; од житарица: кукуруз, пшеница, раж, јечам; од индустријских биљака: сунцокрет, шећерна репа, хмељ, мак. Најзначајнија пољопривредна производња је производња винове лозе и производња вина.

== Референце ==
{{рефлист}}
<small>Напомена: Текст преузет са [http://www.znanje.org www.znanje.org]</small>

== Види још ==
* [[Војводина]]
* [[Подунавље]]
* [[Посавина]]
* [[Потисје (област)|Потисје]]
* [[Поморавље (област)|Поморавље]]
* [[Подриње (регија)|Подриње]]

{{нормативна контрола}}

[[Категорија:Географија Србије]]
[[Категорија:Географија Војводине]]
[[Категорија:Панонска низија]]