Пређи на садржај

Париски мир (1815)

С Википедије, слободне енциклопедије
Југоисточне границе Француске након мира из 1814.
Источне границе Француске након потписивања мира из 1814.

Париски мир потписан је 20. новембра 1815. године након Наполеонове друге абдикације. Њиме су окончани Наполеонови ратови.

Фебруара исте године, Наполеон Бонапарта је побегао са острва Елбе и 20. марта ушао у Париз. Тиме је отпочео период тзв. Наполеонових сто дана или Рат седме коалиције. Рат је окончан поразом Наполеона у бици код Ватерлоа, након чега је принуђен да 22. јуна поново абдицира. Краљ Луј XVIII, који је побегао када се Наполеон вратио у Француску, поново је преузео власт 8. јула.

Споразум

[уреди | уреди извор]

Споразум је предвиђао теже услове по француску од Париског мира из претходне године. Француска је имала да плати ратну одштету од 700 милиона франака (у пет годишњих рата), а границе Француске сведене су на ниво из 1790. године. Делови Француске су у наредних пет година окупиране од стране 150.000 страних војника, а њихово одржавање стављено је Француској на терет. Међутим, окупаторске снаге коалиције, под командом Артура од Велингтона, задржале су се у Француској само три године. Истог дана по доношењу Париског мира, донета је и конвенција којом је Швајцарској призната неутралност.

Француска је овим споразумом изгубила територије које је задобила у Француском револуционарном рату од 1790. до 1792. године. Додатним чланом осуђена је трговина робљем и држање робова.

  • Tombs, Robert. . France 1814–1914, London: Longman. 1996. ISBN 978-0-582-49314-8. .
  • Great Britain Foreign Office (1838), British and Foreign State Papers, Volume 3 (1815–1816), Great Britain Foreign and Commonwealth Office, pp. 280