Књига страшног суда — разлика између измена
мНема описа измене |
м Бот: козметичке измене |
||
| Ред 2: | Ред 2: | ||
'''Књига страшног суда''' ({{јез-енг|Domesday book}}; {{јез-лат|Liber de Wintonia}}) састављена је [[1086]]. године у [[Краљевина Енглеска|Енглеској]]. Представља споменик дељења земље између краља и нормандијских феудалаца. Представља један од првих пописа становништва и земље у историји. |
'''Књига страшног суда''' ({{јез-енг|Domesday book}}; {{јез-лат|Liber de Wintonia}}) састављена је [[1086]]. године у [[Краљевина Енглеска|Енглеској]]. Представља споменик дељења земље између краља и нормандијских феудалаца. Представља један од првих пописа становништва и земље у историји. |
||
==Књига== |
== Књига == |
||
Књигу страшног суда донео је краљ [[Вилијам Освајач]] 20 година након [[Битка код Хејстингса|битке код Хејстингса]] и [[Норманско освајање Енглеске|освајања власти у Енглеској]]. Називом "књига страшног суда" желео је да покаже да ће књига вредети до краја света. У почетку је писана на [[Пергамент|пергаменту]] (од коже), а у облику књиге појављује се тек 1783. године. Књига је садржала податке о томе које грофовије припадају краљу, које духовним и световним сениорима, колико на сваком од поседа има пружних запрега, колико је на њему вилана (сељака са нормалном дневницом), бордарија и котарија (ситних сељака), серва (кућних робова), а колико слободних. Такође су унети и приближни приходи поседа у новцу. Краљ је желео знати колико тачно може убирати новца од феудалаца. |
Књигу страшног суда донео је краљ [[Вилијам Освајач]] 20 година након [[Битка код Хејстингса|битке код Хејстингса]] и [[Норманско освајање Енглеске|освајања власти у Енглеској]]. Називом "књига страшног суда" желео је да покаже да ће књига вредети до краја света. У почетку је писана на [[Пергамент|пергаменту]] (од коже), а у облику књиге појављује се тек 1783. године. Књига је садржала податке о томе које грофовије припадају краљу, које духовним и световним сениорима, колико на сваком од поседа има пружних запрега, колико је на њему вилана (сељака са нормалном дневницом), бордарија и котарија (ситних сељака), серва (кућних робова), а колико слободних. Такође су унети и приближни приходи поседа у новцу. Краљ је желео знати колико тачно може убирати новца од феудалаца. |
||
Књига представља један од најзначајнијих споменика историје [[Феудализам|феудалне]] [[Европа|Европе]]. Ни у једној земљи није познат тако рани попис земље. |
Књига представља један од најзначајнијих споменика историје [[Феудализам|феудалне]] [[Европа|Европе]]. Ни у једној земљи није познат тако рани попис земље. |
||
==Види још== |
== Види још == |
||
* [[Вилијам Освајач]] |
* [[Вилијам Освајач]] |
||
==Извори== |
== Извори == |
||
* Историја средњег века 2- А. Д. Удаљцов, Ј. А. Космински и О. Л. Вајнштајн |
* Историја средњег века 2- А. Д. Удаљцов, Ј. А. Космински и О. Л. Вајнштајн |
||
Верзија на датум 16. октобар 2014. у 00:14
Књига страшног суда (енгл. Domesday book; лат. Liber de Wintonia) састављена је 1086. године у Енглеској. Представља споменик дељења земље између краља и нормандијских феудалаца. Представља један од првих пописа становништва и земље у историји.
Књига
Књигу страшног суда донео је краљ Вилијам Освајач 20 година након битке код Хејстингса и освајања власти у Енглеској. Називом "књига страшног суда" желео је да покаже да ће књига вредети до краја света. У почетку је писана на пергаменту (од коже), а у облику књиге појављује се тек 1783. године. Књига је садржала податке о томе које грофовије припадају краљу, које духовним и световним сениорима, колико на сваком од поседа има пружних запрега, колико је на њему вилана (сељака са нормалном дневницом), бордарија и котарија (ситних сељака), серва (кућних робова), а колико слободних. Такође су унети и приближни приходи поседа у новцу. Краљ је желео знати колико тачно може убирати новца од феудалаца. Књига представља један од најзначајнијих споменика историје феудалне Европе. Ни у једној земљи није познат тако рани попис земље.
Види још
Извори
- Историја средњег века 2- А. Д. Удаљцов, Ј. А. Космински и О. Л. Вајнштајн