Латински језик
Латински језик (lingua latīna) је класични језик који припада италској грани индоевропских језика. Латински алфабет је настао из етрурског и грчког алфабета.
Латински је првобитно говорен на подрчју Лацијума.[1] Кроз моћ Римске републике, латински је постао доминантни језик, најприје у Италија па затим и широм Римског царства. Вулгарни латински се развио у романске језике, као што су италијански, француски, шпански, португалски и румунски. Латински, италијански и француски су дали много ријечи енглеском језику. Старогрчки и латински језик се користе као језици науке у теологији, биологији и медицини.
У касној Римској републици (75. прије н. е.), старолатиснки је стандардизован у класични латински језик. Вулгарни латински је био колоквијални облик говора у исто вријеме и то је потврђено у записима и дјелима као што су дјела Плаута и Теренција.[2] Каснолатински је био писани језик од 3. вијека, а средњовјековни латински је био у употреби од 9. вијека до периода Ренесансе када се користи ренесансни латински. Касније, развили су се рани савремени латински и савремени латински језик. Латински језик је кориштен као језик међународне комуникације, образовања и науке све до касног 18. вијека, када је почео да га замјењује вернакулар. Црквени латински је опстао као службени језик Свете столице и римског обреда Католичке цркве.
Врсте речи[уреди]
| промењиве речи у латинском језику |
|---|
| именице у латинском језику • придеви у латинском језику • заменице у латинском језику бројеви у латинском језику • глаголи у латинском језику • прилози у латинском језику |
| непромењиве речи у латинском језику |
| прилози у латинском језику • предлози у латинском језику везници у латинском језику • узвици у латинском језику |
| Латински језик на Викимедијиној остави. |
| Латински језик на Википедији. |
Види још[уреди]
Референце[уреди]
- ↑ Sandys, John Edwin (1910). A companion to Latin studies. Chicago: University of Chicago Press. стр. 811—812.
- ↑ Clark (1900). стр. 1–3.