Сцинтиграфија — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 13: Ред 13:
'''Сцинтиграфија''' је нуклеарна медицинска дијагностичка метода којом се уживо врше записивања варничења изотопа (радиофармацеутика). Заснована је на регистровању просторне расподеле гама зрачења, специјалном камером, након оралног или парентералног уноса прописане дијагностичке дозе и врсте радиоактивног изотопа. Сцинитиграфија се разлику од снимања рендгеном, по томе што код ове методе спољне, Х-зрачење, пролази кроз тело да би формирало слику на рендгенограму.<ref>Cook GJR, Fogelman I. ''Diagnostic nuclear medicine.'' In: Rubens RD, Mundy GR editors. Cancer and the skeleton. London (UK): Martin Dunitz, Ltd; 2000. p. 92–111</ref>
'''Сцинтиграфија''' је нуклеарна медицинска дијагностичка метода којом се уживо врше записивања варничења изотопа (радиофармацеутика). Заснована је на регистровању просторне расподеле гама зрачења, специјалном камером, након оралног или парентералног уноса прописане дијагностичке дозе и врсте радиоактивног изотопа. Сцинитиграфија се разлику од снимања рендгеном, по томе што код ове методе спољне, Х-зрачење, пролази кроз тело да би формирало слику на рендгенограму.<ref>Cook GJR, Fogelman I. ''Diagnostic nuclear medicine.'' In: Rubens RD, Mundy GR editors. Cancer and the skeleton. London (UK): Martin Dunitz, Ltd; 2000. p. 92–111</ref>


Метода сцинтиграфије намењена је за испитивање облика, величине и положаја појединих органа или органских система, и анализу равномерности расподеле (хомогеност) унетог радионуклеида, што има посебан значај у дијагностици. Њен значај огледа се и у томе што, за разлику од других метода пружа могућност истовременог испитивања морфологије и функције органа. Иако је цинтиграфија постала позната метода за детекцију неопластичких лезија јер има високу сензитивност због ниже
Метода сцинтиграфије намењена је за испитивање облика, величине и положаја појединих органа или органских система, и анализу равномерности расподеле (хомогеност) унетог радионуклеида, што има посебан значај у дијагностици. Њен значај огледа се и у томе што, за разлику од других метода пружа могућност истовременог испитивања морфологије и функције органа. Тако нпр. само један сцинтиграфски преглед омогућује истовремено директну визуализацију инфаркта и откривање узрочних и пратећих хемодинамских поремецаја. Зато се сцинтиграфија све више примењује као први корак у тријажи цереброваскуларних и кардиоваскуларних болесника.

специфичност, она се често комбинује са [[Магнетна резонантна томографија|МРТ]].<ref>. Pomeranz SJ, Pretorius HT, Ramsingh PS. ''Bone scintigraphy and multimodality imaging in bone neoplasia: strategies for imaging in the new health care climate.'' Semin Nucl Med 1994; 24:188–207</ref>
Иако је сцинтиграфија постала позната метода за детекцију неопластичких лезија јер има високу сензитивност због ниже специфичност, она се често комбинује са [[Магнетна резонантна томографија|МРТ]].<ref>. Pomeranz SJ, Pretorius HT, Ramsingh PS. ''Bone scintigraphy and multimodality imaging in bone neoplasia: strategies for imaging in the new health care climate.'' Semin Nucl Med 1994; 24:188–207</ref>


Ова нуклеарно-медицинска метода је једноставна за извођење јер је неинвазивна, дозе озрачености болесника су много мања него при радиолошким тестовима, а нежељена дејства примењених радиофармацеутика су изузетно ретка.
Ова нуклеарно-медицинска метода је једноставна за извођење јер је неинвазивна, дозе озрачености болесника су много мања него при радиолошким тестовима, а нежељена дејства примењених радиофармацеутика су изузетно ретка.

Верзија на датум 22. октобар 2014. у 14:29

Сцинтиграфија
Класификација и спољашњи ресурси
МКБ-9-CM92.0-92.1
MeSHD011877

Сцинтиграфија је нуклеарна медицинска дијагностичка метода којом се уживо врше записивања варничења изотопа (радиофармацеутика). Заснована је на регистровању просторне расподеле гама зрачења, специјалном камером, након оралног или парентералног уноса прописане дијагностичке дозе и врсте радиоактивног изотопа. Сцинитиграфија се разлику од снимања рендгеном, по томе што код ове методе спољне, Х-зрачење, пролази кроз тело да би формирало слику на рендгенограму.[1]

Метода сцинтиграфије намењена је за испитивање облика, величине и положаја појединих органа или органских система, и анализу равномерности расподеле (хомогеност) унетог радионуклеида, што има посебан значај у дијагностици. Њен значај огледа се и у томе што, за разлику од других метода пружа могућност истовременог испитивања морфологије и функције органа. Тако нпр. само један сцинтиграфски преглед омогућује истовремено директну визуализацију инфаркта и откривање узрочних и пратећих хемодинамских поремецаја. Зато се сцинтиграфија све више примењује као први корак у тријажи цереброваскуларних и кардиоваскуларних болесника.

Иако је сцинтиграфија постала позната метода за детекцију неопластичких лезија јер има високу сензитивност због ниже специфичност, она се често комбинује са МРТ.[2]

Ова нуклеарно-медицинска метода је једноставна за извођење јер је неинвазивна, дозе озрачености болесника су много мања него при радиолошким тестовима, а нежељена дејства примењених радиофармацеутика су изузетно ретка.

Примена

Органски систем Врсте сцинтиграфије
Кардиоваскуларни систем
  • Перфузиона сцинтиграфија срчаног мишића (болест коронарних артерија, хипертрофија срчаног зида, дилатација шупљине коморе)
  • Сцинтиграфија инфаркта миокарда.
Респираторни систем
  • Перфузиону сцинтиграфија плућа
  • Вентилациона сцинтиграфија плућа (плућна емболија, опструктивне болести плућа, карцином бронха, саркоидоза)
Ендокрини систем
  • Сцинтиграфија штитасте жлезде (одређивање функционалног статуса нодуса, диференцијална дијагноза цервикалних и медијастинумских маса, метастазе карцинома штитасте жлезде, резидуално ткиво после тиреоидектомија)
  • Сцинтиграфија коре надбубрежних жлезда (аденом, карцином)
  • Сцинтиграфија сржи надбубрежних жлезда (феохромоцитом, метастазе)
  • Сцинтиграфија паратиреоидних жлезда (аденом, диференцијална дијагноза цервикалних тумора)
Мокраћнополни систем
  • Динамска сцинтиграфија бубрега (испитивање васкуларизације, процена паренхимне функције, одређивање брзине дренаже урина и праћење функцијског стања пресађеног бубрега),
  • Перфузиону сцинтиграфија бубрега (васкуларне болести бубрега, хемодинамика пресађеног бубрега и детекција хируршких компликација насталих на крвно-судовном систему),
  • Статичка сцинтиграфија бубрега (аномалије, таруматска озледа, инфаркт бубрега, пијелонефритична измењеност бубрега, рано откривање паренхимних лезија),
  • Сцинтиграфија скротума (диференцирање акутне торзије од акутног епидидимитиса).
Скелетни систем
  • Сцинтиграфија костију (метастазе, примарни тумор, васкуларне болести, инфламаторне болести, метаболичке болести, траума, болести зглобова).[3]
  • Сцинтиграфија костне сржи (диференцијална дијагноза мијелопролиферативних болести, капацитет хематопоезе).[4]
Централни нервни систем
  • Стандардна сцинтиграфија мозга (примарни тумори, метастазе, инфаркт, апсцес, хематом),
  • Перфузиона сцинтиграфија мозга (цереброваскуларне болести, деменције, епилепсија, траума, болести екстрапирамидног система).
Јетра и слезина
  • Хепатобилијарна сцинтиграфија (акутни холециститис, диференцијална дијагноза жутице, траума билијарног система, аномалије јетре, постоперативно испитивање)
  • Сцинтиграфија крвног простора јетре (хемангиом)
  • Сцинтиграфија слезине (неоплазме, инфаркт, хипоплазија, аномалије, цисте и др).
Онкологија
  • Стандарна сцинтиграфија (сцинтиграфија тумора различитих локација).[5]
  • Лимфосцинтиграфија (проширеност карцинома у регионалним лимфним жлездама).

Сцинтиграм

Сцинтиграм костног система

Дводимензионални графички запис расподеле расподеле радиоактивног изотопа у целом телу или појединим органима назива се сцинтиграм. Расподела радиоактивног елемента у телу/органу приказује изглед и функцију испитиваног органа. Снимање сцинтиграма се може обављати и у танким слојевима (тзв томографија) чијом се реконструкцијом помоћу рачунара може добити тродимензионални приказ.

Сцинтиграмски запис се може добити у црно белој техници на филму (стандардни фотоскен) или у боји на папиру (колороскен).

Извори

  1. ^ Cook GJR, Fogelman I. Diagnostic nuclear medicine. In: Rubens RD, Mundy GR editors. Cancer and the skeleton. London (UK): Martin Dunitz, Ltd; 2000. p. 92–111
  2. ^ . Pomeranz SJ, Pretorius HT, Ramsingh PS. Bone scintigraphy and multimodality imaging in bone neoplasia: strategies for imaging in the new health care climate. Semin Nucl Med 1994; 24:188–207
  3. ^ Cook GJ, Fogelman I. The role of nuclear medicine in monitoring treatment in skeletal malignancy. Semin Nucl Med 2001; 31(3): 206–11.
  4. ^ Yilmaz MH, Ozguroglu M, Mert D, Turna H, Demir G, Adaletli I, et al. Diagnostic value of magnetic resonance imaging and scintigraphy in patients with metastatic breast cancer of the axial skeleton: a comparative study. Med Oncol 2008; 25(3): 257–63
  5. ^ Krasnow AZ, Hellman RS, Timins ME, Collier BD, Anderson T, Isitman AT. Diagnostic bone scanning in oncology. Semin Nucl Med 1997; 27(2): 107−41

Спољашње везе