Нуклеарна реакција — разлика између измена
Ред 13: | Ред 13: | ||
::<math>{}^{6}_{3}\mathrm{Li}+{}^{2}_{1}\mathrm{H}\rightarrow{}^{4}_{2}\mathrm{He}\ +\ ?</math>. |
::<math>{}^{6}_{3}\mathrm{Li}+{}^{2}_{1}\mathrm{H}\rightarrow{}^{4}_{2}\mathrm{He}\ +\ ?</math>. |
||
Како би суме биле једнаке, друго језгро на десној страни мора да има атомски број 2 и атомску масу 4, зато је то [[Хелијум |
Како би суме биле једнаке, друго језгро на десној страни мора да има атомски број 2 и атомску масу 4, зато је то [[Хелијум]]-4. Потпуна једначина би значи изгледала овако: |
||
::<math>{}^{6}_{3}\mathrm{Li}+{}^{2}_{1}\mathrm{H}\rightarrow{}^{4}_{2}\mathrm{He}+{}^{4}_{2}\mathrm{He}</math>, |
::<math>{}^{6}_{3}\mathrm{Li}+{}^{2}_{1}\mathrm{H}\rightarrow{}^{4}_{2}\mathrm{He}+{}^{4}_{2}\mathrm{He}</math>, |
||
Ред 20: | Ред 20: | ||
::<math>{}^{6}_{3}\mathrm{Li}+{}^{2}_{1}\mathrm{H}\rightarrow2\ {}^{4}_{2}\mathrm{He}</math>. |
::<math>{}^{6}_{3}\mathrm{Li}+{}^{2}_{1}\mathrm{H}\rightarrow2\ {}^{4}_{2}\mathrm{He}</math>. |
||
== Енергија == |
== Енергија == |
Верзија на датум 4. октобар 2007. у 17:59
Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. |
У нуклеарној физици, нуклеарна реакција је процес у коме се два атома или честице сударају да би произвеле нове честице, различите од иницијаторских. У принципу, реакција не мора да буде између две честице. Може их бити и више али тиме се смањује вероватноћа судара. Ова трансформација је спонтана у случају радиоактивног распада док је у случају нуклеарне реакције потребна иницирајућа честица. Уколико се честице сударе и одвоје без промена, процес се назива еластични судар.
Једначина нуклеарне реакције
Нуклеарна реакција може да се напише помоћу једначине, исто као и код хемијских реакција. Нуклеарни распад може слично да се напише, али на левој страни ће постојати само један елемент односно један атом(језгро). Свака честица која учествује у реакцији може да се представи хемијским симболом, атомским бројем и атомском масом. Неутрон се пише "n" а протон "p" или "1H" }-.
Једначина је тачна, једино у случају када су сума атомских маса са обе стране једнаке и када су суме атомских бројева са обе стране једнаке. Пример:
- .
Како би суме биле једнаке, друго језгро на десној страни мора да има атомски број 2 и атомску масу 4, зато је то Хелијум-4. Потпуна једначина би значи изгледала овако:
- ,
или једноставније:
- .
Енергија
Енергија која се ослободи приликом нуклеарне реакције има три облика:
- кинетичка енергија продукта реакције
- емисија фотона с високом енергијом, названа гама зраци
- енергија може да остане у нуклеусу, у случају када је језгро у ексцитованом енергетском нивоу
Када је продукт језгро метастабилно (ексцитовано) означава се " * " поред његовог атомског броја. Ова енергија се углавном ослобађа нуклеарним распадом. Мала количина енергије може да се ослободи и у облику X зрака.