Хипосензибилизација — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нова страница: '''Хипосензибилизација или имунотерапија''' је специфична метода лечења у алергологији, која…
 
Ред 8: Ред 8:


Том методом болесницима није неопходна примена системских кортикостероида, антихистаминика, бронходилататора те вазоконстриктора кроз дужи временски период.
Том методом болесницима није неопходна примена системских кортикостероида, антихистаминика, бронходилататора те вазоконстриктора кроз дужи временски период.
== Облици хипосензибилизација ==
;Субкутана (поткожна) имунотерапија
;Сублингвална (подјезична) имунотерапија

== Начин извођења ==
== Начин извођења ==
Хипосензибилизација као класичан облик лечења изводи се убризгавањем под кожу надлактице прогресивно растућих концентрацијама комерцијално произведених и стандардизованих алергена, од стране имунолошких завода.
Хипосензибилизација као класичан облик лечења изводи се убризгавањем под кожу надлактице прогресивно растућих концентрацијама комерцијално произведених и стандардизованих алергена, од стране имунолошких завода.

Верзија на датум 6. мај 2017. у 09:34

Хипосензибилизација или имунотерапија је специфична метода лечења у алергологији, која се заснива на поступку којим се постиже повишење вредности ИгГ антитела, па се тиме спречава дегранулација мастоцита. Заснива се на примени растућих доза алергена како би се временом код болесника постигла клиничка и имунолошка толеранција. Убризгавањем алергена током имунотерапија индукује се Т толеранција ћелија помоћу неколико поступака, укључујући и смањену алергеном индуковану пролиферацију, измену секретованих цитокина, стимулацију апоптозе, и производњу Т регулаторних ћелија. Све наведено доводи до смањења инфламаторних ћелија и медијатора у погођеним ткивима, блокаду антитела, и сузбијањем ИгЕ.[1]

Индикације

Индикације за хипосензиблилизацију су преосетљивост на алергене инсеката (пчела, оса), алергене полена (трава, дрвећа, корова), на кућну прашину и гриње.

Једини апсолутни индикације за имунотерапију је код пацијената који развију системску реакцију на отров инсекта, у коме прогресивне поткожне дозе отрова могу створити отпорност на убод инсеката у 80% -90% слућајева.[2] Међутим, имунотерапија код особа осетљивих на убод инсеката мора бити настављено најмање 5 година, како би се постигла трајна толеранце.[3]

Конвенционална (поткожна) имунотерапија код алергијске респираторне болести је према истраживањима делотворан у поређењу са плацебом и захтева 3 или више година третмана до добијања трајних резултата.

Том методом болесницима није неопходна примена системских кортикостероида, антихистаминика, бронходилататора те вазоконстриктора кроз дужи временски период.

Облици хипосензибилизација

Субкутана (поткожна) имунотерапија
Сублингвална (подјезична) имунотерапија

Начин извођења

Хипосензибилизација као класичан облик лечења изводи се убризгавањем под кожу надлактице прогресивно растућих концентрацијама комерцијално произведених и стандардизованих алергена, од стране имунолошких завода.

Поступак се спроводи алергенима са четири поступне растуће концентрације током неколико месеци. У почетку се ниже концентрације дају два пута недељно, док се четврта концентрација (највиша) даје једанпута недељно, а после првог пута у 14 дана или један пут месечно (доза одржавања).

Хипосензибилизација се може спроводити само сезонски или током целе годину, што зависи од врсте алерген којим се она спроводи. На пример хипосензибилизација на полена изводи се три месеца пре актуелне сезоне цватења биљака, а на кућну прашину и гриње током целе године.

У новије време се успешно (нарочито код деце) спроводи орална (сублингвална) имунотерапија (сваки дан по једна кап алергена више, од прве до четврте концентрације алергена).

Извори

  1. ^ Gardner LM, Thien FC, Douglass JA, et al. Induction of T “regulatory” cells by standardized house dust mite immunotherapy: an increase in CD4+ CD25+ interleukin-10+ T cells expressing peripheral tissue trafficking markers. Clin Exp Allergy 2004; 34: 1209-1219.
  2. ^ Westall GP, Thien FCK, Czarny D, et al. Adverse events associated with rush Hymenoptera venom immunotherapy. Med J Aust 2001; 174: 227-230.
  3. ^ Moffitt JE, Golden DB, Reisman RE, et al. Stinging insect hypersensitivity: a practice parameter update. J Allergy Clin Immunol 2004; 114: 869-886.

Литература

  • Stedman's Medical Dictionary (28 изд.). Lippincott Williams and Wilkins. 2005. ISBN 978-0-7817-3390-8. 

Спољашње везе

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).