Шегрт — разлика између измена
допуна рференце и значење |
Нема описа измене |
||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
'''Шегрт''' је био назив и статус детета које је код неког [[мајстор]]а изучавало [[занат]] . |
'''Шегрт''' је био назив и статус детета које је код неког [[мајстор]]а изучавало [[занат]] . |
||
Реч потиче од [[турски језик|турске речи]] -{''sakirt''}- и [[персијски језик |персијске речи]] -{''sagrid''}- и у основном значењу значи трговачки или занатски ученик. |
|||
Обично би родитељ довео дете код мајстора у занатску радњу и ту би био договор да га мајстор учи занату. Шегрт би становао код мајстора у породици и имао статус који би се данас сматрао робовским радом. За услуге смештаја у породици мајстора и учење заната шегрт је морао да ради све што му укућани нареде па и најтеже послове. Пракса је била да се нарочито на почетку учења заната веома мало се учи сам занат а раде сви могући други послови у кући и око куће. Смештај и исхрана шегрта је била на нижем нивоу од мајсторове деце. И поред тога касније када би постали "своји људи" бивши шегрти су са поштовањем и захвалношћу говорили о мајсторима од којих су учили занат. Генерално мајстори су били строги и правични. |
Обично би родитељ довео дете код мајстора у занатску радњу и ту би био договор да га мајстор учи занату. Шегрт би становао код мајстора у породици и имао статус који би се данас сматрао робовским радом. За услуге смештаја у породици мајстора и учење заната шегрт је морао да ради све што му укућани нареде па и најтеже послове. Пракса је била да се нарочито на почетку учења заната веома мало се учи сам занат а раде сви могући други послови у кући и око куће. Смештај и исхрана шегрта је била на нижем нивоу од мајсторове деце. И поред тога касније када би постали "своји људи" бивши шегрти су са поштовањем и захвалношћу говорили о мајсторима од којих су учили занат. Генерално мајстори су били строги и правични. |
||
| Ред 9: | Ред 9: | ||
== Види још == |
== Види још == |
||
*[[Мајстор]] |
*[[Мајстор]] |
||
*[[Калфа]] |
*[[Калфа]] |
||
| Ред 15: | Ред 14: | ||
== Референце == |
== Референце == |
||
*[[Милан Вујаклија]] , '''ЛЕКСИКОН СТРАНИХ РЕЧИ И ИЗРАЗА''', Просвета, Београд, 1991.година |
*[[Милан Вујаклија]] , '''ЛЕКСИКОН СТРАНИХ РЕЧИ И ИЗРАЗА''', Просвета, Београд, 1991.година |
||
[[Категорија:Занати]] |
[[Категорија:Занати]] |
||
Верзија на датум 15. јул 2008. у 09:21
Шегрт је био назив и статус детета које је код неког мајстора изучавало занат .
Реч потиче од турске речи sakirt и персијске речи sagrid и у основном значењу значи трговачки или занатски ученик.
Обично би родитељ довео дете код мајстора у занатску радњу и ту би био договор да га мајстор учи занату. Шегрт би становао код мајстора у породици и имао статус који би се данас сматрао робовским радом. За услуге смештаја у породици мајстора и учење заната шегрт је морао да ради све што му укућани нареде па и најтеже послове. Пракса је била да се нарочито на почетку учења заната веома мало се учи сам занат а раде сви могући други послови у кући и око куће. Смештај и исхрана шегрта је била на нижем нивоу од мајсторове деце. И поред тога касније када би постали "своји људи" бивши шегрти су са поштовањем и захвалношћу говорили о мајсторима од којих су учили занат. Генерално мајстори су били строги и правични.
Касније су се појавиле и шегртске школе и интернати (после Првог светског рата), тако да се поред самог заната учили и други предмети. Данас школовање ученика у привреди, као се данас зове шегрт, траје, три године по завршетку основне школе. Раније по завршетку шегртовања шегрти су постајали калфе а данас добију по завршеном школовању титулу квалификованог радника.
Види још
Референце
- Милан Вујаклија , ЛЕКСИКОН СТРАНИХ РЕЧИ И ИЗРАЗА, Просвета, Београд, 1991.година