Лака крстарица

Лака крстарица је назив који долази од израза "лаки оклопни крсташ", и њиме се означава врста оклопљене крстарице која се почетком XX века као хибрид заштићене крстарице и оклопног крсташа заменила та два типа.

Лаке крстарице су свој корен имале у бродовима које је крајем XIX века градила Њемачка у сврху крстаричког рата, односно настојања да се нападима на трговачко бродовље на удаљеним морима у евентуалном рату угрози поморска доминација Британског империја. Њихов дизајн је наглашавао брзину на штету наоружања и оклопа, али касније добиле исти оклоп као и оклопни крсташи.

Разлика између лаких и тешких крстарица је била прилично нејасна све до Вашингтонског поморског уговора из 1922. године, којим је установљен стандард према којем су тешке крстарице постале све оне с главним топом чији је калибар већи од 155 мм.

Величина ових јединица се креће од 5000 па до око 8000 тона, а максимална брзина од 33 до 37 чворова.