1922
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
 1922 на Викимедијиној остави.
| |
1922. је била проста година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]
Јануар
[уреди | уреди извор]- 10. јануар — Артур Грифит је постао први председник Ирске после стицања независности те земље од Велике Британије.
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 6. фебруар — Уједињено Краљевство, Француска, Јапан, Италија и САД су потписале Вашингтонски поморски споразум да би избегле поморску трку у наоружању.
- 19. фебруар — У Загребу је изашао први број листа „Борба“ иза којег је стајала илегална Комунистичка партија Југославије.
- 28. фебруар — Уједињено Краљевство је формално признало независност Египта, али је задржало контролу над Суецким каналом и пословима одбране земље.
Март
[уреди | уреди извор]- 10. март — Британске власти ухапсиле Махатму Гандија и оптужиле га за побуну.
Април
[уреди | уреди извор]- 3. април — Јосиф Стаљин изабран за генералног секретара Руске комунистичке партије (бољшевика).
- 16. април — Немачка и Русија су потписали Рапалски споразум којим је Немачка признала совјетску Русију и којим су обновљени дипломатски и трговински односи.
Мај
[уреди | уреди извор]- 5. мај — Ухапшен московски патријарх Тихон, јер је протестовао због конфискације црквене имовине (изолован у Донском манастиру).
- 6. мај — Тројица црнаца линчована у месту Kирвин, Тексас - нереди и убиства се настављају наредних месец дана, место је скоро опустошено.
- 8. мај — Осам православних свештеника, два лаика и једна жена осуђени на смрт у Москви због противљења заплени црквене имовине.
- 15. мај — У Женеви потписан Немачко-пољски споразум о Источној Шлезији - источни делови припадају Пољској.
- мај - Почетак Југославенске краљевске ратне морнарице: након што су од јесенас оспособљени у Kотору, миноносци "Галеб" и "Сокол" плове поред далматинске обале, поздрављени од становништва.
- мај - У Москви основана Асоцијација уметника револуционарне Русије: формулира оквир за социјалистички реализам, замењена је Савезом уметника СССР 1932.
- 19. мај — У Совјетској Русији основана Свесавезна пионирска организација В. И. Лењин.
- 19. мај — Завршава се Ђеновска конференција. Усвојен Стандард размене злата, амерички долар и британска фунта су резервне валуте.
- 23. мај — Сукоби "радићеваца и националних омладинаца" у Водицама.
- 26. мај — Лењин доживео први мождани удар, до јесени се опоравио.
- 28. мај — Активност бугарских комита у Македонији: поред догађаја на граници, нападнуто и село Зелениково близу Скопља. Јавља се и да је Рашка област очишћена од банди које су пре месец дана дошле из Албаније. Петорица жандарма погинула у околини Штипа у заседи бугарских пљачкаша.
- 29. мај — Британски посланик и некадашњи богати издавач Хоратио Ботомлеy осуђен на седам година због преваре.
- мај, крајем - Парафиран споразум између Италије и Kраљевина СХС о Ријеци, тј. луци Барош и Задру.
Јун
[уреди | уреди извор]- 1. јун — Бољшевичка војска нанела пораз снагама басмачества под Исмаил Енвер пашом.
- 1. јун — Основано Kраљевско алстерско редарство (од 2001. Полицијска служба Северне Ирске).
- 3. јун — Прва британска Бела књига о Палестини, названа Чурчилова: предвиђено ограничење територије јеврејског националног дома (Трансјорданија ће припасти емиру Абдулаху), као и усељавања Јевреја.
- 5. јун — Министар финансија Kраљевине СХС потписао уговор о зајму од 100 милиона долара са америчким Блеровим синдикатом банака, за грађење железница и пристаништа.
- 6. јун — У Руској СФСР основан Главлит (Главна управа заштите државних тајни у штампи), бави се цензуром и спречавањем објављивања поверљивих информација (први директор Павел Лебедев-Пољански).
- 6. јун — Поново отворена зграда Народног позоришта у Београду.
- 7. јун — Отворена пета југословенска уметничка изложба: око 800 радова у просторијама Друге београдске гимназије.
- 8. јун — Венчање краља Александра и румунске принцезе Марије.
- 8. јун — Поводом краљевског венчања, југословенска фудбалска репрезентација одиграла прву међународну утакмицу на свом терену (ФK "Соко", каснији ФK БАСK), са Румунијом (РТС Времеплов).
- 8. јун — Сукоб између "франковаца и националистичке омладине" у Загребу, има рањених из револвера. Затим немири и 10. и 11. 6.
- 8. јун — Почиње Московско суђење есерима, члановима централног комитета социјалистичких револуционара, један од првих монтираних процеса у совјетској Русији.
- 10. јун — Прва италијанска регрутација у Опатији, фашисти нападају регруте KСХС, такође и у Волоском. Запаљен народни дом "Зора".
- јун — Хиперинфлација у Вајмарској републици: пошто конференције немају решења за репарације, долази до хиперинфлације - курс марке иде од 320 до 7.400 за долар у децембру, индеx трошкова живота расте са 41 на 685.
- 20. јун — Пољска војска улази у шлеске Kатовице, у складу са прошломесечним споразумом.
- 21. јун — Нови изборни закон у Kраљевини СХС фаворизује јаче странке.
- 21. јун — Херински масакр: у сукобима између рудара штрајкача и штрајхбрехера у Херину, Илиноис гине 23 људи.
- 22. јун — Агенти ИРА-е убили у Лондону фелдмаршала и посланика Хенрија Вилсона.
- 24. јун — Убијен немачки министар иностраних послова Валтхер Ратхенау, починитељи су из ултранационалистичке Организације Консул. Они су раније током месеца покушали убити и социјалдемократског политичара Филипа Шеидемана, један њихов члан је и Ханс Улрицх Kлинтзсцх, командант СА.
- 24. јун — Јапанска интервенција у Сибиру: под притиском домаћег мнења и великих трошкова, Јапан објављује да ће се повући из Сибира, сем Сахалина (Владивосток напуштају 15. октобра).
- 24. јун — Хитлер започео једномесечну затворску казну због прошлогодишњег напада на баварског сецесионисту Ота Балерстедта.
- 26. јун — Пресуда на суђењу бугарским комитима и помагачима у Скопљу: пет смртних пресуда, 84 робије од чега седам на 20 година, 83 ослобођени. Kомитске чете су активне ових дана и бележи се више убистава.
- 28. јун — Ирски грађански рат између присталица и противника споразума са Британцима о Ирској Слободној Држави почиње Даблинском битком, нападом Привремене владе на зграду Фоур Коуртс.
- 28. јун — Француски мандат у Сирији и Либану: удруживањем држава Дамаск, Алеп и Латакија (Алавитска) формирана Сиријска федерација, са главним градом у Хомсу. Држава Друза остаје засебна до 1936.
- 30. јун — Ступио на снагу нови Дунавски статут, који регулише транспорт на Дунаву.
Јул
- 1. јул — Почео велики штрајк железничарских радника у САД - сломљен до септембра након насиља и оштрих мера.
- 3. јул — Увече покушано изазивање исклизнућа воза Београд - Загреб, код Kузмина.
- 3. јул — 17. јул — Прва конференција KПЈ, одржана је у Бечу - расправа о узроцима пораза након Обзнане.
- 5. јул — На Међувладиној конференцији о цертификатима идентитета за руске избеглице у Женеви одлучено да се издају Нансенови пасоши - наредних пар деценија око 450.000 апатрида добило ове документе.
- 5. јул — Први избори са универзалним правом гласа у Холандији, укључујући жене.
- 5. јул — 6. јул — Побуна 18-орице у тврђави Kопакабана, први чин тенентизма, покрета млађих официра у Бразилу.
- 6. јул — Фашисти Роберта Фаринација окупирали Kремону.
- 6. јул — Kраљевим указом, Спасоју Стејићу је смртна казна замењена са 20 година у тешком окову.
- 9. јул — Џони Вајсмилер је први човек који је препливао 100 метара за мање од минута.
- 13. јул — Укинута Црногорске Владе у егзилу (1916—1922).
- 14. јул — Анархиста пуцао на поворку француског председника Милеранда, али на потпуно погрешна кола.
- јул — Након прошломесечних изгреда, загребачка полиција затворила "Хрватско соколско друштво" и "Хрватску жену" (рад им је поново дозвољен владином одлуком следећег јануара).
- 19. јул — Пад Фацтине владе у Италији, али пошто нико не може саставити нову, нови Фацтин кабинет је устоличен 1. августа.
- 20. јул — Бивши немачки Тоголанд и формално подељен на Британски и Француски Тоголанд, према мандату Друштва народа (Британски је од 1957. део Гане а Француски је од 1960. независни Того).
- 21. јул — Реагујући на Ратхенауово убиство, у Немачкој донесен Закон за заштиту републике.
- 22. јул — Народна скупштина KСХС је усвојила Блеров зајам - опозиција није учествовала у гласању.
- 24. јул — Друштво народа ратификовало мандате за Палестину и за Сирију. На истом заседању, савет је утврдио мирољубиве намере бугарских суседа, након што је Бугарска тражила комисију за испитивање прилика на границама.
- 26 — 27. јул — Фашиста Итало Балбо је заузео Равену поводом убиства једног фашисте - долази до крвавих нереда, запаљен је хотел, седиште социјалиста.
- 27. јул — У РСФСР основана Черкеска (Адигејска) аутономна област (од 1991-92. Република Адигеја унутар РФ).
- 28. јул — Триполитанске племенске вође понудиле власт киренаичком емиру Идрису ал Санусију - овај се премишља јер ће тиме изазвати непријатељство Италије, пристаје у новембру, али убрзо одлази у Египат.
- 31. јул — 7. 8. — Савез рада организовао у Италији генерални штрајк против фашистичког насиља али је сузбијен.
Август
[уреди | уреди извор]- 2. август — Сватов-ски тајфун погодио кинески град Шантоу у провинцији Гуангдонг, најмање 50.000 мртвих.
- 3. август — Сукоби између фашиста и социјалиста у Милану, запаљена зграда социјалистичких новина Аванти!.
- 4. август — Црвена коњица убила Енвер-пашу близу Душанбеа.
- 6. август — У оптицају новчанице од 10 динара, израђене у САД (повучене 1928, вреде до 1935).
- 7. август — Дванаест есера осуђено на смрт у Москви, казна укинута под условом да СРП не делује против совјетског режима (преживели ће бити ликвидирани у чистки 1936).
- 13. август — Први Југословенски свесоколски слет у Љубљани.
- 15. август — Икхвани из Сауди Арабије на челу са Еqаб бин Мохаyом упали у Трансјорданију, Британци их одбили уз помоћ борних кола.
- 17. август — Совјетска тајна полиција хапси 160 интелектуалаца у Москви, Петрограду, Одеси и Харкову да би били депортовани из земље.
- 18. август — Објављен је немачки стандард ДИН 476 који дефинира формате папира А, Б и Ц серије (→ ИСО 216 од 1975).
- 20 — 22. август — На Рожнику код Љубљане одржана Прва конференција СKОЈ.
- 22. август — Ирски грађански рат: у заседи убијен Михаел Колинс.
- 26. август — Грчко-турски рат (1919–1922): после 11 месеци неактивности, Битком код Думлупıнара почиње турска Велика офанзива против грчких снага у Анадолији.
- 26. август — Јапанска заштићена крстарица Ниитака се насукала и преврнула на обали Kамчатке, 284 погинулих.
- 27. август — Референдум у Шведској одбацује са 51% прохибицију алкохола.
- 28. август — Чилеански пароброд Итата потонуо у олуји, преко 400 мртвих.
- 30. август — Грци потучени у Бици код Думлупинара, беже 400 км до Смирне, можда половина војника у Анадолији ће бити избачена из строја.
- 31. август — Чехословачка и Kраљевина СХС обновили савез из 1920. - основа Мале Антанте.
- лето - Суша је изазвала глад у Далмацији, Црној Гори и Херцеговини.
Септембар
[уреди | уреди извор]- 13. септембар — Пожар у Смирни је уништио је велики део лучког града Смирне (данашњи Измир, Турска). Извештаји очевидаца наводе да је пожар почео трајао све 22. септембра. Почео је четири дана након што је турска војска заузела град 9. септембра, чиме је фактички окончан грчко-турски рат. Процењени број погинулих Грка и Јермена као последица пожара распону од 10.000 до 125.000.
- 27. септембар — Грчки краљ Константин I абдицирао је због војног пораза у рату са Турском, две године пошто се вратио на престо.
Октобар
[уреди | уреди извор]- 24. октобар — Ирски парламент прихватио је устав по којем је држава добила назив Слободна Ирска Држава.
- 28. октобар — Око 40.000 фашиста-црнокошуљаша Бенита Мусолинија кренуло је из Напуља у марш на Рим.
Новембар
[уреди | уреди извор]- 1. новембар — Османско царство је укинуто након 623 године постојања и последњи султан, Мехмед VI, абдицира и одлази у изгнанство у Италију 17. новембра.
- 26. новембар — Отворена је гробница фараона Тутанкамона, коју је у Долини краљева код Луксора открио енглески археолог Хауард Картер.
Децембар
[уреди | уреди извор]- 2. децембар — Пад коалиционе радикално-демократске владе, с образложењем да су демократе водили преговоре са Хрватским блоком.
- 4. децембар — ВМРО под Тодором Александровим дигао устанак око Ћустендила у Бугарској.
- 6. децембар — Ратификацијом Англо-ирског споразума настаје Ирска Слободна Држава (доминион под британским сувереном).
- 16. децембар — Никола Пашић формирао хомогену (и мањинску) радикалну владу, без демократа (Прибићевић) - негативан одјек (први пут министар: Милан Стојадиновић, финансије); затим расписани избори за 18. март.
- 30. децембар — Русија, Украјина, Белорусија, и Транскавказија склапају споразум о уједињењу у Совјетски Савез.
Датум непознат
[уреди | уреди извор]- Википедија:Непознат датум — Додељене прве дипломе из области електротехнике на Универзитету у Београду.
Рођења
[уреди | уреди извор]Јануар
[уреди | уреди извор]- 9. јануар — Ахмед Секу Туре, гвинејски политичар. (†1984).
- 17. јануар — Миодраг Јовановић, југословенски фудбалер. (†2009).
- 17. јануар — Бети Вајт, америчка глумица и певачица. (†2021).
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 8. фебруар — Тихомир Алексић, српски информатичар. (†2004).
Март
[уреди | уреди извор]- 1. март — Јицак Рабин, израелски политичар. (†1995).
Април
[уреди | уреди извор]- 3. април — Дорис Деј, америчка глумица и певачица. (†2019).
- 4. април — Васа Пантелић, српски глумац. (†2008).
- 13. април — Џулијус Њерере, танзанијски политичар. (†1999).
- 22. април — Чарлс Мингус, амерички музичар. (†1979).
- 28. април — Пино Серами, белгијски бициклиста. (†2014).
Мај
[уреди | уреди извор]- 14. мај — Фрањо Туђман, југословенски и хрватски генерал и политичар. (†1999).
- 15. мај — Енрико Берлингвер, италијански политичар. (†1984).
- 27. мај — Кристофер Ли, енглески глумац. (†2015).
- 31. мај — Денхолм Елиот, британски глумац. (†1992).
Јун
[уреди | уреди извор]- 10. јун — Џуди Гарланд, америчка глумица. (†1969).
- 19. јун — Оге Нилс Бор, дански физичар. (†2009).
Јул
[уреди | уреди извор]- 10. јул — Џејк Ламота, амерички боксер. (†2017).
- 15. јул — Леон М. Ледерман, амерички физичар. (†2018).
- 21. јул — Деметер Битенц, словеначки глумац. (†2018).
- 26. јул — Блејк Едвардс, амерички редитељ. (†2010).
Август
[уреди | уреди извор]- 12. август — Милош Јакеш, чешки политичар. (†2020).
- 20. август — Богдан Богдановић, српски архитекта. (†2010).
Септембар
[уреди | уреди извор]- 3. септембар — Александар Каждан, америчко-руски историчар. (†1997).
- 17. септембар — Агостињо Нето, анголски политичар, (†1979).
Октобар
[уреди | уреди извор]- 31. октобар — Нородом Сиханук, краљ Камбоџе. (†2012).
Новембар
[уреди | уреди извор]- 8. новембар — Кристијан Барнард, јужноафрички хирург. († 2001)
- 8. новембар — Курт Вонегут, амерички књижевник. (†2007).
- 14. новембар — Бутрос Бутрос-Гали, египатски политичар, дипломата и 6. генерални секретар Уједињених нација. (†2016).
- 14. новембар — Арсен Диклић, српски књижевник. (†1995).
- 16. новембар — Жозе Сарамаго, португалски књижевник. (†2010).
- 19. новембар — Рајко Митић, југословенски фудбалер. (†2008).
- 22. новембар — Јуџин Стонер, амерички конструктор оружја. (†1997).
- 29. новембар — Душко Радовић, српски књижевник и новинар. (†1984).
Децембар
[уреди | уреди извор]- 24. децембар — Ава Гарднер, америчка глумица. (†1984).
- 30. децембар — Љубиша Бачић, српски глумац. (†1999).
Непознат датум
[уреди | уреди извор]- Википедија:Непознат датум — Александар Атанасијевић, српски шаховски проблемиста.
Смрти
[уреди | уреди извор]Март
[уреди | уреди извор]- 3. март — Владимир Јовановић, српски економиста, политичар и новинар. (*1833)
- 8. март — Алија Алијагић, комунистички револуционар. (*1896)
Април
[уреди | уреди извор]- 8. април — Ерих фон Фалкенхајн, немачки фелдмаршал и начелник генералштаба. (*1861)
Мај
[уреди | уреди извор]- 21. мај — Михаел Мајр, аустријски политичар. (*1864)
Август
[уреди | уреди извор]- 2. август — Александер Грејам Бел, изумитељ телефона (*1847).
- 4. август — Енвер-паша, турски политичар. (*1881).
Нобелове награде
[уреди | уреди извор]- Физика — Нилс Бор
- Хемија — Франсис Вилијам Астон
- Медицина — Арчибалд Вивијан Хил и Ото Фриц Мајерхоф
- Књижевност — Хасинто Бенавенте
- Мир — Фритјоф Нансен (Норвешка)
- Економија — Награда у овој области почела је да се додељује 1969. године
Види још
[уреди извор]Референце
[уреди извор]
| Нормативна контрола: Државне |
|---|
