Арнолд Беклин — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
better image source
Ред 44: Ред 44:
File:Arnold Böcklin - Die Gefilde der Seligen.jpg| ''The Elysian fields'', 1877
File:Arnold Böcklin - Die Gefilde der Seligen.jpg| ''The Elysian fields'', 1877
File:Arnold Boecklin Spiel der Wellen 1883.jpg| ''Playing in the Waves'', 1883
File:Arnold Boecklin Spiel der Wellen 1883.jpg| ''Playing in the Waves'', 1883
File:The Sanctuary of Hercules - 1884 - Arnold Böcklin.jpg|''The Sanctuary of Hercules'', 1884
File:Arnold Böcklin - Das Heiligtum des Herkules (1884).jpg|''The Sanctuary of Hercules'', 1884
File:Arnold Böcklin (3)Selbsbildnis m Weinglas.JPG| ''Selfportrait with the wine glass'', 1885
File:Arnold Böcklin (3)Selbsbildnis m Weinglas.JPG| ''Selfportrait with the wine glass'', 1885



Верзија на датум 28. фебруар 2018. у 00:16

Арнолд Беклин
Арнолд Беклин
Лични подаци
Датум рођења(1827-10-16)16. октобар 1827.
Место рођењаБазел, Швајцарска
Датум смрти16. јануар 1901.(1901-01-16) (73 год.)
Место смртиФјезоле, Италија

Арнолд Беклин (нем. Arnold Böcklin; 1827—1901) био је швајцарски сликар и вајар.

Рођен у Базелу 16. октобра 1827. у немачкој породици. Студирао је у Диселдорфу, где се спријатељио са Лудвигом Андреасом Фајербахом, немачким филозофом и антропологом. Био је под утицајем романтизма. Касније, Беклин је почео да слика митолошке и фантастичне облике са суморном позадином, у комбинацији са опседнутошћу темама о смрти. Путовао је по различитим земљама: Белгији, Француској, Италији. У Риму се задржао пет година, а озбиљно се бави проучавањем митологије и историје религије. Након повратка у Немачку 1857. Беклин је студирао на Академији ликовних уметности у Вајмару, а затим је поново отишао у Италију, овај пут у Напуљ. Живео је у вили у близини Фиренце. Беклин је умро 1901, остављајући иза себе радове, који до данашњег дана имају бројне обожаваоце. Његова вероватно најпознатија слика је Острво мртвих, а инспирација му је било грчко острво Понтикониси.

Његов рад је утицао на низ каснијих уметника и композитора, укључујући Сергеја Рахмањинова, Мака Регера, Мака Ернста, Салвадора Далија и друге.[1]

Радови

Референце

  1. ^  Једна или више претходних реченица укључује текст из публикације која је сада у јавном власништвуFrantz, Henri (1911). „Böcklin, Arnold”. Ур.: Chisholm, Hugh. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 4 (11 изд.). Cambridge University Press. стр. 107—108.  This cites:
    • His life, written by Henri Mendelssohn
    • F. Hermann, Gazette des Beaux Arts (Paris, 1893)
    • Max Lehrs, Arnold Böcklin, Ein Leitfaden sum Verständniss seiner Kunst (Munich, 1897)
    • W. Ritter, Arnold Böcklin (Gand, 1895)
    • Katalog der Böcklin Jubiläums Ausstellung (Basel, 1897).

Литература

Спољашње везе