Кићење невесте — разлика између измена

„Кићење невесте”
„Ките младу“
	Датотека:Decorating of the Bride.jpg
Уметник	Паја Јовановић
Година	1880-те
Правац	академски реализам
Техника	уље на платну
Место	Народни музеј у Београду

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 5. фебруар 2019. у 12:12

„Кићење невесте” Паје Јовановића једно је од најпознатијих ремек дела Паје Јовановића (1859 — 1957) једног од највећих српских сликара и типичног представник академског реализма, и једног од 100 најзнаменитијих Срба.^[1]

Називи слике

У литератури слика се појављује и под називима: „Невеста“ — „Ките младу“ — „Опрема младе“.

Опште информације

Слика „Кићење невесте” је део богатог опуса Паје Јовановића са темама из народног живота и историје Срба на простору Балканског полуострва. Овом и осталим сликама са овом тематиком уметник је снажно је и широко желода оствари утицај на ликовно образовање, културу, али и на родољубље Српског народа.

Историја слике

Паје Јовановић је слику осликао у време свог дуготрајног и честог путовања и боравака по Балкану, у првој половини осамдесетих година 19. века.

Слика се од 1935. године налази у збирци Народног музеја у Београду, након што је за потребе музеја откупљена посредством Министарства иностраних дела Краљевине Југославије.

Опис слике

Ликовна представа на слици „Кићење невесте” као што јој сам назив каже је ведра, фолклорно живописна тематика из свакодневног живота жена на Балканском полуострву. Приказ је беспрекорно сликарски изведена са обиљем етнографских детаља, и у себи садрже све релевантне одлике поетике академизма.^[2]

Значај уметничког дела

Овај рад као једно од најбољих Јовановићевих дела из његовог сликаревог опуса с краја 19. века, гледано заједно са другим Јовановићевим делима из овог периода, пресудно је утицала на развој српског реалистичког сликарства с краја 19. века.^[3]^[4]

Друга верзија слике

Позната је и друга верзија ове теме, али само по опису из литературе, који је настао након конзерваторских испитивања и конзервације слике у Атељеу за рестаурацију уметничких дела Народног музеја у Београду 2009. године, када је испод горњих слојева боје потисана првобитна композиција са истом темом:

На тој слици су око невесте две жене које је ките, док је са леве стране приказана мајка како склопљених руку од радости плаче. Такође су насликана и улазна врата са леве стране, крај којих стоји девојка која само што није заплакала, док се са десне стране налазила жена која води девојчицу са даровима ка невести.^[5]

Сликар је изменио и формат слике, скраћивањем платна са десне стране за око 7 сантиметара.

Извори

^ Годишњак СКА I, 1888, стр. 289 (под називом „Невеста“); Мита Живковић, Паја Јовановић, академски сликар, Прилог историји српске уметности, Летопис Матице српске, књ. 165, Нови Сад 1891, св. 1, стр. 14 (под називом „Ките младу“)
^ Софија Кајтез, Кићење невесте од Паје Јовановића, техничка анализа, конзерваторско-рестаураторски третман и нове констатације, „Између естетике и живота“,
^ Kolarić, Kusovac i dr., Sprsko slikarstvo XIX veka, Narodni muzej, Beograd – Moderna galerija Zagreb, 1965.
^ Filipovitch-Robinson, Lilien (2014). From Tradition to Modernism: Uroš Predić and Paja Jovanović. In Bogdanović, Jelena; Filipovitch-Robinson, Lilien; Marjanović, Igor. On the Very Edge: Modernism and Modernity in the Arts and Architecture of Interwar Serbia (1918–1941). Leuven, Belgium: Leuven University Press. pp. 31–63. ISBN 978-90-5867-993-2.
^ Мита Живковић, Паја Јовановић, академски сликар, Прилог историји српске уметности, Летопис Матице српске, књ. 165, Нови Сад 1891, св. 1, стр. 1–19

Литература

Милан Кашанин, Музеј Кнеза Павла – Модерна уметност, Београд 1938, стр. 21
Дејан Медаковић, [Никола Мамузић], Паја Јовановић, Народни музеј Вршац – Галерија Матице српске, Нови Сад, децембар 1959 – јануар 1960, стр. 11, кат. бр. 84;
Никола Кусовац, Паја Јовановић – слике великог формата, Народни музеј Београд, Београд 1979, кат. бр. 2
Никола Кусовац, Збирка српског сликарства XVIII и XIX века, каталог збирке – историја уметности I, Народни музеј Београд, Београд 1987, стр. 67, кат. бр. 377
Група аутора, Музеј кнеза Павла, Народни музеј у Београду, 2009, стр. 169;
Тимотијевић, Мирослав (Петровић Петар), Паја Јовановић/Paul Joanowitch, Галерија САНУ, Народни музеј у Београду, Београд 2009 (каталог изложбе Народног музеја у Београду поводом 150-годишњице рођења Паје Јовановића). стр. 103, кат. бр. 19
Никола Кусовац, Паја Јовановић, монографија поводом 150-годишњице рођења, Музеј града Београда, Београд 2010, стр. 114
Галерија Матице српске, Нови Сад 2010, стр. 269–289

Спољашње везе

[1] Годишњак СКА I, 1888, стр. 289 (под називом „Невеста“); Мита Живковић, Паја Јовановић, академски сликар, Прилог историји српске уметности, Летопис Матице српске, књ. 165, Нови Сад 1891, св. 1, стр. 14 (под називом „Ките младу“)

[2] Софија Кајтез, Кићење невесте од Паје Јовановића, техничка анализа, конзерваторско-рестаураторски третман и нове констатације, „Између естетике и живота“,

[3] Kolarić, Kusovac i dr., Sprsko slikarstvo XIX veka, Narodni muzej, Beograd – Moderna galerija Zagreb, 1965.

[4] Filipovitch-Robinson, Lilien (2014). From Tradition to Modernism: Uroš Predić and Paja Jovanović. In Bogdanović, Jelena; Filipovitch-Robinson, Lilien; Marjanović, Igor. On the Very Edge: Modernism and Modernity in the Arts and Architecture of Interwar Serbia (1918–1941). Leuven, Belgium: Leuven University Press. pp. 31–63. ISBN 978-90-5867-993-2.

[5] Мита Живковић, Паја Јовановић, академски сликар, Прилог историји српске уметности, Летопис Матице српске, књ. 165, Нови Сад 1891, св. 1, стр. 1–19

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

@@ Ред 34: / Ред 34: @@
 == Друга верзија слике ==
-Позната је  и друга верзија ове теме, али само по опису из литературе. {{цитат|На тој слици су око невесте две жене које је ките, док је са леве стране приказана мајка како склопљених руку од радости плаче. Такође су насликана и улазна врата са леве стране, крај којих стоји девојка која само што није заплакала, док се са десне стране налазила жена која води девојчицу са даровима ка невести.Мита Живковић, Паја Јовановић, академски сликар, Прилог историји српске уметности, Летопис Матице српске, књ. 165, Нови Сад 1891, св. 1, стр. 1–19|}}
+Позната је  и друга верзија ове теме, али само по опису из литературе, који је настао након конзерваторских испитивања и конзервације слике у Атељеу за рестаурацију уметничких дела Народног музеја у Београду 2009. године, када је испод горњих слојева боје потисана првобитна композиција са истом темом: {{цитат|На тој слици су око невесте две жене које је ките, док је са леве стране приказана мајка како склопљених руку од радости плаче. Такође су насликана и улазна врата са леве стране, крај којих стоји девојка која само што није заплакала, док се са десне стране налазила жена која води девојчицу са даровима ка невести.<ref>Мита Живковић, Паја Јовановић, академски сликар, ''Прилог историји српске уметности'', Летопис Матице српске, књ. 165, Нови Сад 1891, св. 1, стр. 1–19</ref>|}} Сликар је изменио и формат слике, скраћивањем платна са десне стране за око 7 сантиметара.
 == Извори ==