Механички пренос

Механички пренос (или елементи за пренос снаге) је механизам који служи за пренос и претварање механичке енергије од машине (мотора) до справе, уређаја или објекта који користи ту енергију.

Као правило, приликом преноса се мијења брзина ротације, обртни моменат и други параметри, али је могућ и директан пренос (преко осовине или вратила) ако су погонска машина и гоњени систем удаљени. Карактеристика механичког преноса је његов преносни однос (означава се са i).

Врсте

• Зупчасти пренос, зупчанички пренос(ници) или зупчасти парови
• Ланчани пренос, ланчасти пренос(ници) или ланчани парови
• Ремени пренос, каишни пренос(ници) или каишни парови
• Фрикциони пренос, тарни пренос(ници) или фрикциони парови

Подјела

• По начину спајања:
  • са непосредним контактом (зупчасти, фрикциони)
  • са флексибилним везником (ремени, ланчани)
• По смјеру окретања:
  • истосмјерни (обично)
  • супротносмјерни (код зупчастог преносника, са 3. зупчаником и код ременог преносника са укрштеним ременом)
• По преносном односу:
  • редуктори (преносни однос i<1)
  • директни пренос (преносни однос i=1)
  • мултипликатори (преносни однос i>1)
• По промјенљивости преносног односа:
  • са непромјењивим (фиксним) преносним односом
  • са преносним односом који се мијења у дискретним степенима
  • са континуално промјењивим преносним односом (енгл. continuously variable transmission, CVT)

Илустрације

• 
  Цилиндрични зупчасти пренос.
• 
  Конички зупчасти пренос.
• 
  Зупчаник - зупчаста летва пренос.

• 
  Пужни пренос.
• 
  Ремени пренос.
• 
  Ланчани пренос.

Спољашње везе

• Машински елементи, универзитет у Новом Саду, пдф
• Машински елементи, универзитет у Мостару, пдф