Машина

Из Википедије, слободне енциклопедије
Bonsack's machine
Машина за роловање цигарета, патентирана 1881.
Ветрогенератори

Машина, строј или уређај је скуп делова повезаних у једну логичну целину с циљем извођења одређене операције.[1] Операција је најнижи сегмент обраде, док је обрада један сегмент у технологији.[2]

Научна дефиниција машине је да је машина свака направа која преноси или претвара енергију, или направа за повећање вредности силе, измену правца деловања силе или повећања брзине којом се обавља неки рад. У свакодневном животу значење се усталило за направе, које имају најмање један помични део, а које помажу или изводе неки рад. Машине с једне стране захтевају један вид улазне енергије, да би на излазу дали неки други вид енергије, најчешће у облику механичког рада. Направе без покретних делова се називају алатима, а не машинама. Људи су употребљавали разне машине још пре него што су знали писати. Оне су им помагале у свакодневном животу смањујући количину силе потребне да обави неки рад.

Етимологија[уреди]

Машина[1] је реч која је изведена из грчке речи (дорске грч. μαχανά makhana, јонске μηχανή mekhane „мајсторија, машина, мотор“,[3] деривације из μῆχος mekhos „средство, целисходан, решење“[3]). Реч механички има исте грчке корене. Међутим, древни Грци су вероватно позајмили реч mekhane из древног Хибру језика. Реч Mekhonot множина и Mekhona једнина се помињу у Хибру библији - Тори; ти Mekhonot су били десет контрапција на четири точка које су стајале у Светом храму Јерузалема, коју је изградио краљ Соломон - (2 Chronicles 4:14). Антички Грци су били упознати са Хибру списима и језиком, и често су позајмљивали речи и термине.

Шире значење „тканина, структура“ се налази у класичном латинском, али не у гркој примени. То значење је присутно у касном средњовековном француском, и адаптирано је из француског у енглески током средине 16. века.

У 17. веку, реч би такође могла значити план или сплетка, значење сад изражено изведеном речи махинација. Модерно значење се развило из специјализоване примене термина на сценске машине кориштене у позоришту и на војне опсадне машине, током касног 16. и раног 17. века. OED[4] приписује формално, модерно значење Џон Харисовом Lexicon Technicum (1704), у коме стоји:

Машина или мотор, у механици, је било шта са довољно снаге да било подигне или заустави кретање тела ... Једноставне машине се обично сматрају шестимбројним, viz.баlance, полуга, котур, точак, клин и завртањ ... Сложене машине или мотори су безбројни. (енгл. Machine, or Engine, in Mechanicks, is whatsoever hath Force sufficient either to raise or stop the Motion of a Body... Simple Machines are commonly reckoned to be Six in Number, viz. the Ballance, Leaver, Pulley, Wheel, Wedge, and Screw... Compound Machines, or Engines, are innumerable.)

Подела[уреди]

Машине се генерално могу поделити на основне или једноставне машине и на сложене или комплексне машине.

Једноставне машине[уреди]

Једноставне машине су у ствари разни алати или направе које су повећавале однос уложене и добијене силе. Они су омогућили човеку да обави радове који су захтевали снагу која је била већа од његове, тј. омогућили су искоришћавање снаге ветра, снаге воде, и снаге горивих материја.[5] Без њих био је незамислив напредак, а човек би још увек био на примитивном степену развоја. Једноставне направе су: стрма раван, точак и осовина, полуга.

Комплексне машине[уреди]

Комплексна машина се може дефинисати као спој две или више једноставне машине. Док је једноставна машина омогућила да се обави више разних радњи, комплексне машине су направљени с задатком да обављају тачно одређене послове.

Један од првих машинских механизама је систем два зупчаника различитих величина који се налазе у захвату. Окретање једног узрокује окретање другог зупчаника, али различитом брзином и различитом снагом. Уметањем ланца између два зупчаника добије се још мало сложенији механизам. Принцип рада два зупчаника и ланчаног преноса је исти, само што се ланчаним преносом повећава раздаљина осовина на којима се преноси сила. Како су зупчаници или ланчаници различите величине и различитог броја зубаца, тако су различите и њихове брзине окретања. Мањи зупчаник или ланчаник ће се окренути цели круг, а већи само део. Сила на осовини мањег зупчаника (ланчаника) ће бити мања од силе на већем, и то сразмерно односу промене брзине обртања. Додавањем зупчасте летве зупчаницима, претвара се кружно кретање осовине у праволинијско. Коришћењем зупчаника с косим озубљењем може се праволинијско кретање усмеравати по угловима. Овај принцип се употребљава код израде сатова, ванбродских мотора, код железница,...

Развој[уреди]

У својој историје људи су почели користити основне машинаеве врло рано, што им је омогућило да обаве рад за који је била потребна снага већа од снаге људских мишића. Даљи развој машинае био је условљен потребом за још већом снагом, или потребом да се одређена снага примењује дуже времена. Да би се то омогућило, употребљени су тада доступни и познати извори енергије. То је била енергија природних сила, тј. енергија ветра и воде. Примена ветрењача за натапање и друге намене и водених млинова на рекама, додатно је поспешила развој и олакшала живот. У седамнаестом веку започиње се с применом претварања енергије из угља и дрва у рад уз помоћ парних машина. Наставак је била израда мотора са унутрашњим сагоревање, електромотора,...

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 The American Heritage Dictionary, Second College Edition. Houghton Mifflin Co., 1985.
  2. J. J. Uicker, G. R. Pennock, and J. E. Shigley, 2003, Theory of Machines and Mechanisms, Oxford University Press, New York.
  3. 3,0 3,1 "μῆχος", Henry George Liddell, Robert Scott, A Greek-English Lexicon, on Perseus project
  4. „Guide to the Third Edition of the OED”. Oxford University Press. Приступљено 30. 8. 2014. »The Oxford English Dictionary is not an arbiter of proper usage, despite its widespread reputation to the contrary. The Dictionary is intended to be descriptive, not prescriptive. In other words, its content should be viewed as an objective reflection of English language usage, not a subjective collection of usage ‘dos’ and ‘don’ts’.« 
  5. "Internal combustion engine", Concise Encyclopedia of Science and Technology, Third Edition, Sybil P. Parker, ed. McGraw-Hill, Inc., (1994). стр. 998 .

Литература[уреди]

  • Oberg, Erik; Jones, Franklin D.; Horton, Holbrook L. & Ryffel, Henry H. (2000). Christopher J. McCauley; Riccardo Heald & Muhammed Iqbal Hussain, ур. Machinery's Handbook (26th изд.). New York: Industrial Press Inc. ISBN 0-8311-2635-3. 
  • Reuleaux, Franz (1876). The Kinematics of Machinery. (trans. and annotated by A. B. W. Kennedy). New York: reprinted by Dover (1963). 
  • J. J. Uicker; G. R. Pennock; J. E. Schigley (2003). Theory of Machines and Mechanisms. New York: Oxford University Press. 

Спољашње везе[уреди]