Zapaljenje zgloba

Artritis je izraz koji se često koristi da označi bilo koji poremećaj koji pogađa zglobove, ali koji nije dobro shvaćen. U stvari, „artritis“ nije pojedinačna bolest; već je to neformalni način da se iskaže bolovi u zglobovima ili bolest zglobova. Postoji više od 100 različitih vrsta artritisa i sa njim povezanih stanja. Ljudi svih starosnih doba, pola i rasa mogu da obole od artritis, i zato sse on smatra vodećim uzrokom invaliditeta u mnogim zemljama sveta. Više od 50 miliona odraslih i 300.000 dece pati od neke vrste artritisa. Najčešće se javlja kod žena i čest je kako ljudi starije životne dobi.

Uobičajeni simptomi artritisa na zglobovima uključuju njihovo oticanje, bol, ukočenost i smanjeni opseg pokreta. Simptomi mogu doći i nestati. Mogu biti blagi, umereni ili teški. Iako tegobe mogu ostati približno isti godinama, tokom vremena bolest može napredovati ili se pogoršavati. Teški artritis može rezultirati hroničnom boli, nemogućnošću svakodnevnih aktivnosti i otežavajućim hodom ili penjanjem uz stepenice. Artritis može izazvati trajne promene zglobova. Iako promene na telo zglobovima mogu biti vidljive (kao što su one na zglobovima nožnih i ručnih prstiju), ipak se najčešće oštećenja mogu videti samo na rendgenu.

Najčešći oblici su osteoartritis (degenerativna bolest zglobova) i reumatoidni artritis a podom slede razni zapaljenjski (infektivni) oblici artritisa. Osteoartritis se obično javlja s godinama i pogađa prstežno, kolena i kukove. Reumatoidni artritis je autoimuni poremećaj koji često pogađa ruke i noge. Ostale vrste uključuju giht, lupus, fibromijalgiju i septički artritis. Sve naveden vrste su po svojoj etiologiji reumatske bolesti.

Neke vrste artritisa takođe pogađaju srce, oči, pluća, bubrege i kožu, kao i zglobove. čiji simptomi uglavnom uključuju bol ukočenost i ograničenu funkciju zglobova. Drugi simptomi mogu uključivati crvenilo, toplotu, oticanje i smanjeni obim pokreta zahvaćenih zglobova. Kod nekih vrsta artritisa mogu oboleti i drugi organi. Napad bolesti može biti postepen ili iznenadan.

Terapija artritisa može da uključuje odmaranje zgloba i naizmeničnu primenu leda i toplote upotrebu lekova i operativno lečenje. Gubitak kilograma i vežbanje takođe mogu biti od korisni. Primena lekova zavise od oblika artritisa, i može da uključuju lekove protiv bola, kao što su ibuprofen i paracetamol (acetaminofen), zaatim kortikosteroide, antigihtične lekove ali i antibiotike kod septičkih artritisa itd. U nekim (teškim) slučajevima, terapija može biti zasnovana i na zameni zgloba protezom ili veštačkim zglobom.

Najčešći oblici artritisa

M00-M03) Infekcijski artritis

M00 - Gnojni artritis

M01 - Artritis u infekcijskim i parazitarnim bolestima

M02 - Reaktivne artropatije (postvakcione, postdizenterične, Reiterov sindrom)

M03 - Postinfekcijski artritis i reaktivna oboljenja zglobova u drugim bolestima (meningitis, sifilis, virusni hepatitis, infektivni endokarditis)

(M05-M14) Zapaljenjska oboljenja zglobova

M05 - Seropozitivni reumatoidni artritis

M06.0-Seronegativno reumatoidno zapaljenje zglobova

M06.1-Stilova bolest kod odraslih

M07 - Psorijazni artritis i enteropatijski artritis

M08 - Juvenilni hronični artritis

M10 - Giht

M11 - Druge kristalne artropatije

(M15-M19) Degenerativna oboljenja zglobova

M15 - Poliartroza

M16 - Koksarteoza

M17 - Gonartroza

M18 - Atroza jednog ručnog/doručnog zgloba

Spoljašnje veze

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).