Ogledalo — разлика између измена
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
| Ред 27: | Ред 27: | ||
* [[Ravno ogledalo]] |
* [[Ravno ogledalo]] |
||
* [[Konkavna ogledala]] |
* [[Konkavna ogledala]] |
||
== Reference == |
|||
{{reflist}} |
|||
== Literatura == |
== Literatura == |
||
| Ред 38: | Ред 41: | ||
== Spoljašnje veze == |
== Spoljašnje veze == |
||
{{Commonscat|Mirrors}} |
{{Commonscat-lat|Mirrors}} |
||
* {{Cite book |ref= harv|last= |first= |authorlink= |coauthors= |title= The Mirror: A History by Sabine Melchior-Bonnet at Google Books|year= |url= https://books.google.com/books?hl=en&id=P-c1g6QIPHIC&dq=mirror+history&printsec=frontcover&source=web&ots=LfmtU-zNjJ&sig=ZqkBUsx18w_zoq_lH5-7Pl1zTIk#PPP1,M1|publisher= |location= |id=}} |
* {{Cite book |ref= harv|last= |first= |authorlink= |coauthors= |title= The Mirror: A History by Sabine Melchior-Bonnet at Google Books|year= |url= https://books.google.com/books?hl=en&id=P-c1g6QIPHIC&dq=mirror+history&printsec=frontcover&source=web&ots=LfmtU-zNjJ&sig=ZqkBUsx18w_zoq_lH5-7Pl1zTIk#PPP1,M1|publisher= |location= |id=}} |
||
| ⚫ | |||
{{DEFAULTSORT:Огледало}} |
{{DEFAULTSORT:Огледало}} |
||
| ⚫ | |||
[[Категорија:Оптика]] |
[[Категорија:Оптика]] |
||
Верзија на датум 5. септембар 2019. у 18:08
Ogledalo je optička sprava.Optička zato što deluje u mediju takozvane vidljive svetlosti. Ogledalo je svaka uglačana površina kojoj je neravnina manja od talasne dužine svetlosti. (To su neravnine manje od talasne dužine elektormagnetskih valova u opsegu od 400 nanometara (nm), ili 400×10−9 m do 700 nanometara – tj. opseg između infracrvenog i ultraljubičastog zračenja).[1][2]
To može biti uglačana metalna ili metalizovana staklena ploča. Zavisno od oblika uglačane površine ogledalo može biti ravno i zakrivljeno. Zakrivljeno ogledalo možbe biti konkavno ili konveksno. Konkavna ogledala su ogledala udubljenih površina, a konveksna ispupčenih površina.[3]
Употреба огледала
Широк је дијапазон употребе и користи од огледалаː
- у сложенијим оптичким инструментима као што су фотоапарати, микроскопи, а нарочито код оптичких телескопа- рефлектора, који имају најмање два огледала, једно је равно елиптично, а друго од посебне важности, конкавно, које чини објектив телескопа
- у многим медицинским и техничким апаратима
- у аутомобилској индустрији
- као кућна огледала, као мала дамска огледала ...[1]
Karakteristika lika u ogledalu
Dobijeni lik u ogledalu može biti, u zavisnosti od toga gde se nalazi:
- Stvaran (ako je sa iste strane ogledala kao i predmet) ili nestvaran (ako je sa suprotne strane ogledala nego predmet).
- Iste veličine kao i predmet, uvećan ili umanjen
- Obrnut ili uspravan
- Zamenjena su leva i desna strana
- Simetričan predmetu u odnosu na ogledalo
- Jednako udaljen od ogledala kao i predmet
Lik je predmet koji se formira u ravnom ogledalu
Konstrukcija lika kod ogledala
Za konstrukciju lika kod sfernih (izdubljenih i ispupčenih) ogledala koriste se zraci koji polaze sa različitih tačaka predmeta.
Vidi još
Reference
Literatura
- Mirror Manufacturing and Composition, Mirrorlink
- Stannous Chloride: Silvering Mirrors, American Chemical Association
- Mirror, Mirror: A History of the Human Love Affair with Reflection, Mark Pendergrast. . Basic Books. 2003. ISBN 978-0-465-05471-8..
- On reflection, Jonathan Miller, National Gallery Publications Limited. 1998. ISBN 978-0-300-07713-1..
- The Mirror: A History, Sabine Melchior-Bonnet. . Routledge. 2001. ISBN 978-0-415-92448-1.
