Ogledalo

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Ogledalo je optička sprava.Optička zato što deluje u mediju takozvane vidljive svetlosti. Ogledalo je svaka uglačana površina kojoj je neravnina manja od talasne dužine svetlosti. (To su neravnine manje od talasne dužine elektormagnetskih valova u opsegu od 400 nanometara (nm), ili 400×10−9 m do 700 nanometara – tj. opseg između infracrvenog i ultraljubičastog zračenja).[1][2]

To može biti uglačana metalna ili metalizovana staklena ploča. Zavisno od oblika uglačane površine ogledalo može biti ravno i zakrivljeno. Zakrivljeno ogledalo možbe biti konkavno ili konveksno. Konkavna ogledala su ogledala udubljenih površina, a konveksna ispupčenih površina.[3]

Употреба огледала[уреди]

Широк је дијапазон употребе и користи од огледалаː

  • у сложенијим оптичким инструментима као што су фотоапарати, микроскопи, а нарочито код оптичких телескопа- рефлектора, који имају најмање два огледала, једно је равно елиптично, а друго од посебне важности, конкавно, које чини објектив телескопа
  • у многим медицинским и техничким апаратима
  • у аутомобилској индустрији
  • као кућна огледала, као мала дамска огледала ...[1]

Karakteristika lika u ogledalu[уреди]

Dobijeni lik u ogledalu može biti, u zavisnosti od toga gde se nalazi:

  1. Stvaran (ako je sa iste strane ogledala kao i predmet) ili nestvaran (ako je sa suprotne strane ogledala nego predmet).
  2. Iste veličine kao i predmet, uvećan ili umanjen
  3. Obrnut ili uspravan
  4. Zamenjena su leva i desna strana
  5. Simetričan predmetu u odnosu na ogledalo
  6. Jednako udaljen od ogledala kao i predmet

Lik je predmet koji se formira u ravnom ogledalu

Konstrukcija lika kod ogledala[уреди]

Za konstrukciju lika kod sfernih (izdubljenih i ispupčenih) ogledala koriste se zraci koji polaze sa različitih tačaka predmeta.

Vidi još[уреди]

Literatura[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]



  1. 1,0 1,1 Група аутора, Практичар, Школска књига, Загреб, 1971.г.
  2. ^ Група аутора, Мала енциклопедија Просвета, Просвета,Београд, 1959.г.
  3. ^ Група аутора, Енциклопедија лексикографског завода, Југословенски лексикографски завод, Загреб, 1962.г.