Ogledalo
Ogledalo je optička sprava. Optička zato što deluje u mediju takozvane vidljive svetlosti. Ogledalo je svaka uglačana površina kojoj je neravnina manja od talasne dužine svetlosti. (To su neravnine manje od talasne dužine elektormagnetskih valova u opsegu od 400 nanometara (nm), ili 400×10−9 m do 700 nanometara – tj. opseg između infracrvenog i ultraljubičastog zračenja).[1][2]
To može biti uglačana metalna ili metalizovana staklena ploča. Zavisno od oblika uglačane površine ogledalo može biti ravno i zakrivljeno. Zakrivljeno ogledalo možbe biti konkavno ili konveksno. Konkavna ogledala su ogledala udubljenih površina, a konveksna ispupčenih površina.[3]
Употреба огледала[уреди | уреди извор]
Широк је дијапазон употребе и користи од огледалаː
- у сложенијим оптичким инструментима као што су фотоапарати, микроскопи, а нарочито код оптичких телескопа- рефлектора, који имају најмање два огледала, једно је равно елиптично, а друго од посебне важности, конкавно, које чини објектив телескопа
- у многим медицинским и техничким апаратима
- у аутомобилској индустрији
- као кућна огледала, као мала дамска огледала ...[1]
Karakteristika lika u ogledalu[уреди | уреди извор]
Dobijeni lik u ogledalu može biti, u zavisnosti od toga gde se nalazi:
- Stvaran (ako je sa iste strane ogledala kao i predmet) ili nestvaran (ako je sa suprotne strane ogledala nego predmet).
- Iste veličine kao i predmet, uvećan ili umanjen
- Obrnut ili uspravan
- Zamenjena su leva i desna strana
- Simetričan predmetu u odnosu na ogledalo
- Jednako udaljen od ogledala kao i predmet
Lik je predmet koji se formira u ravnom ogledalu
Konstrukcija lika kod ogledala[уреди | уреди извор]
Za konstrukciju lika kod sfernih (izdubljenih i ispupčenih) ogledala koriste se zraci koji polaze sa različitih tačaka predmeta.
Vidi još[уреди | уреди извор]
Reference[уреди | уреди извор]
Literatura[уреди | уреди извор]
- Mirror Manufacturing and Composition, Mirrorlink
- Stannous Chloride: Silvering Mirrors, American Chemical Association
- Mirror, Mirror: A History of the Human Love Affair with Reflection, Mark Pendergrast. Basic Books.2003. ISBN 978-0-465-05471-8..
- On reflection, Jonathan Miller, National Gallery Publications Limited. 1998. ISBN 978-0-300-07713-1..
- The Mirror: A History, Sabine Melchior-Bonnet. Routledge.2001. ISBN 978-0-415-92448-1.
Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]
 |
Ogledalo na Vikimedijinoj ostavi. |
 | Овај чланак везан за физику је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |