Канада (филозоф) — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Ред 6: Ред 6:
* E. Deutsch, The self in Advaita Vedanta, in Roy Perrett (Editor), Indian philosophy: metaphysics, Volume 3, {{ISBN|0-8153-3608-X}}, Taylor and Francis, pp 343-360;
* E. Deutsch, The self in Advaita Vedanta, in Roy Perrett (Editor), Indian philosophy: metaphysics, Volume 3, {{ISBN|0-8153-3608-X}}, Taylor and Francis, pp 343-360;
* T. Chatterjee (2003), Knowledge and Freedom in Indian Philosophy, {{ISBN|978-0739106921}}, pp 89-102; Quote - "Moksa means freedom"; "Moksa is founded on atmajnana, which is the knowledge of the self.";
* T. Chatterjee (2003), Knowledge and Freedom in Indian Philosophy, {{ISBN|978-0739106921}}, pp 89-102; Quote - "Moksa means freedom"; "Moksa is founded on atmajnana, which is the knowledge of the self.";
* Jorge Ferrer, Transpersonal knowledge, in Transpersonal Knowing: Exploring the Horizon of Consciousness (editors: Hart et al.), {{ISBN|978-0791446157}}, State University of New York Press, Chapter 10</ref>, синоним за [[Нирвана|нирвану]]<ref>The Soka Gakkai Dictionary of Buddhism: "Vimoksha [解脱]" (Skt.; Jpn. ''gedatsu''). Emancipation, release, or liberation. The Sanskrit words vimukti, mukti, and ''moksha'' also have the same meaning. ''Vimoksha'' means release from the bonds of earthly desires, delusion, suffering, and transmigration. While Buddhism sets forth various kinds and stages of emancipation, or enlightenment, the supreme emancipation is nirvana (a 90s Band), a state of perfect quietude, freedom, and deliverance. See [http://www.sgilibrary.org/search_dict.php?id=2602 ''The Soka Gakkai Dictionary of Buddhism'', ''vimoksha''] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20140222011614/http://www.sgilibrary.org/search_dict.php?id=2602 |date=22 February 2014 }}</ref> However, terms such as ''moksha'' and ''nirvana'' differ and mean different states between various schools of Hinduism, Buddhism and Jainism.<ref name=dltc>See:
* Jorge Ferrer, Transpersonal knowledge, in Transpersonal Knowing: Exploring the Horizon of Consciousness (editors: Hart et al.), {{ISBN|978-0791446157}}, State University of New York Press, Chapter 10</ref>, често синоним за [[Нирвана|нирвану]]<ref>The Soka Gakkai Dictionary of Buddhism: "Vimoksha [解脱]" (Skt.; Jpn. ''gedatsu''). Emancipation, release, or liberation. The Sanskrit words vimukti, mukti, and ''moksha'' also have the same meaning. ''Vimoksha'' means release from the bonds of earthly desires, delusion, suffering, and transmigration. While Buddhism sets forth various kinds and stages of emancipation, or enlightenment, the supreme emancipation is nirvana (a 90s Band), a state of perfect quietude, freedom, and deliverance. See [http://www.sgilibrary.org/search_dict.php?id=2602 ''The Soka Gakkai Dictionary of Buddhism'', ''vimoksha''] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20140222011614/http://www.sgilibrary.org/search_dict.php?id=2602 |date=22 February 2014 }}</ref> Међутим, појмови ''мокша'' и ''нирвана'' се разликују у разним школама хиндуизма, будизма и ђаинизма.<ref name=dltc>See:
* Loy, David (1982), Enlightenment in Buddhism and Advaita Vedanta: Are Nirvana and Moksha the Same?, International Philosophical Quarterly, 23 (1), pp 65–74;
* Loy, David (1982), Enlightenment in Buddhism and Advaita Vedanta: Are Nirvana and Moksha the Same?, International Philosophical Quarterly, 23 (1), pp 65–74;
* T. Chatterjea (2003), Knowledge and Freedom in Indian Philosophy, {{ISBN|978-0739106921}}, pp 89; Quote - "In different philosophical systems moksa appears in different names, such as apavarga, nihsreyasa, nirvana, kaivalya, mukti, etc. These concepts differ from one another in detail."</ref> The term nirvana is more common in Buddhism,<ref>Peter Harvey (2013), An Introduction to Buddhism: Teachings, History and Practices, {{ISBN|978-0521859424}}, Cambridge University Press</ref> while ''moksha'' is more prevalent in Hinduism.<ref>Knut Jacobsen, in The Continuum Companion to Hindu Studies (Editor: Jessica Frazier), {{ISBN|978-0-8264-9966-0}}, pp 74-83</ref>
* T. Chatterjea (2003), Knowledge and Freedom in Indian Philosophy, {{ISBN|978-0739106921}}, pp 89; Quote - "In different philosophical systems moksa appears in different names, such as apavarga, nihsreyasa, nirvana, kaivalya, mukti, etc. These concepts differ from one another in detail."</ref> Појам нирвана је чешћи у Будизму,<ref>Peter Harvey (2013), An Introduction to Buddhism: Teachings, History and Practices, {{ISBN|978-0521859424}}, Cambridge University Press</ref> а ''мокша'' преовлађује у хиндуизму.<ref>Knut Jacobsen, in The Continuum Companion to Hindu Studies (Editor: Jessica Frazier), {{ISBN|978-0-8264-9966-0}}, pp 74-83</ref>
).
).


Верзија на датум 22. фебруар 2020. у 13:03

Канада (санск. कणाद, Kaṇāda, живео између 6. и 2. века п.н.е), познат и као Кашиапа, Улука или Канабхук, био је индијски мудрац, научник и филозоф који је основао филозофску школу Ваишешика (енгл. Vaisheshika), једну од 6 основних школа индијске филозофије, која уједно представља почетак развоја и најранији облик физике у Индији.

Учење

О његовом животу мало се зна: претпоставља се да је живео између 6. и 2. века п.н.е. Његово традиционално име, Канада (санск. कणाद), у преводу значи гутач атома, и познат је по сачуваном санскритском тексту Ваишешика Сутра (или Канада Сутра - Канадини афоризми) у коме је поставио основе атомистичком схватању физике и филозофије.

Канадина филозофија објашњава настанак и постојање свемира излажући теорију атома, служећи се логиком и реализмом. Канада је сматрао да се све може поделити, али да та подела не може ићи без краја, већ да морају постојати најмање честице (parmanu) које су недељиве и вечне, које се повезују на разне начине стварајући сложене супстанце и и тела, процес који зависи од топлоте, и то је основа свег материјалног постојања. Он је комбиновао ове идеје са концептом Атман-а (душе) како би развио нетеистички пут до мокше (санск. मोक्ष, mokṣa - просветљење и ослобађање од циклуса смрти и реинкарнације у Хиндуизму[1][2][3], често синоним за нирвану[4] Међутим, појмови мокша и нирвана се разликују у разним школама хиндуизма, будизма и ђаинизма.[5] Појам нирвана је чешћи у Будизму,[6] а мокша преовлађује у хиндуизму.[7] ).

Референце

  1. ^ John Bowker, The Oxford Dictionary of World Religions, Oxford University Press, ISBN 978-0192139658, p. 650
  2. ^ „The Soka Gakkai Dictionary of Buddhism, vimoksha”. Архивирано из оригинала 22. 2. 2014. г. Приступљено 17. 2. 2014. 
  3. ^ See:
    • E. Deutsch, The self in Advaita Vedanta, in Roy Perrett (Editor), Indian philosophy: metaphysics, Volume 3, ISBN 0-8153-3608-X, Taylor and Francis, pp 343-360;
    • T. Chatterjee (2003), Knowledge and Freedom in Indian Philosophy, ISBN 978-0739106921, pp 89-102; Quote - "Moksa means freedom"; "Moksa is founded on atmajnana, which is the knowledge of the self.";
    • Jorge Ferrer, Transpersonal knowledge, in Transpersonal Knowing: Exploring the Horizon of Consciousness (editors: Hart et al.), ISBN 978-0791446157, State University of New York Press, Chapter 10
  4. ^ The Soka Gakkai Dictionary of Buddhism: "Vimoksha [解脱]" (Skt.; Jpn. gedatsu). Emancipation, release, or liberation. The Sanskrit words vimukti, mukti, and moksha also have the same meaning. Vimoksha means release from the bonds of earthly desires, delusion, suffering, and transmigration. While Buddhism sets forth various kinds and stages of emancipation, or enlightenment, the supreme emancipation is nirvana (a 90s Band), a state of perfect quietude, freedom, and deliverance. See The Soka Gakkai Dictionary of Buddhism, vimoksha Архивирано 22 фебруар 2014 на сајту Wayback Machine
  5. ^ See:
    • Loy, David (1982), Enlightenment in Buddhism and Advaita Vedanta: Are Nirvana and Moksha the Same?, International Philosophical Quarterly, 23 (1), pp 65–74;
    • T. Chatterjea (2003), Knowledge and Freedom in Indian Philosophy, ISBN 978-0739106921, pp 89; Quote - "In different philosophical systems moksa appears in different names, such as apavarga, nihsreyasa, nirvana, kaivalya, mukti, etc. These concepts differ from one another in detail."
  6. ^ Peter Harvey (2013), An Introduction to Buddhism: Teachings, History and Practices, ISBN 978-0521859424, Cambridge University Press
  7. ^ Knut Jacobsen, in The Continuum Companion to Hindu Studies (Editor: Jessica Frazier), ISBN 978-0-8264-9966-0, pp 74-83
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Канада_(филозоф)&oldid=22945738”