Висока технологија — разлика између измена
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 2: | Ред 2: | ||
[[Датотека:BMW Leipzig MEDIA 050719 Download Karosseriebau max.jpg|мини|upright=1.35|десно|Аутомобилски погон који користи [[индустријски робот|индустријску роботску технологију]]; [[Лајпциг]], Немачка]] |
[[Датотека:BMW Leipzig MEDIA 050719 Download Karosseriebau max.jpg|мини|upright=1.35|десно|Аутомобилски погон који користи [[индустријски робот|индустријску роботску технологију]]; [[Лајпциг]], Немачка]] |
||
'''Висока технологија''' или '''хај-тек''' (од {{јез-енгл|<u>high tech</u>nology}}) јесте [[технологија]] која је [[врхунска технологија]]: |
'''Висока технологија''' или '''хај-тек''' (од {{јез-енгл|<u>high tech</u>nology}}) јесте [[технологија]] која је [[врхунска технологија]]: технологија на највећем степену развоја.<ref>{{cite book|last1=Cortright|first1=Joseph|last2=Mayer|first2=Heike|title=High Tech Specialization: A Comparison of High Technology Centers|date=јануар 2001|publisher=Brookings Institution, Center on Urban & Metropolitan Policy|url=https://www.brookings.edu/wp-content/uploads/2016/06/specialization.pdf}}</ref> Супротност високој технологији је ''[[ниска технологија]]'', која означава једноставну, често традиционалну или механичку технологију; на пример, [[логаритмар]] је нискотехнолошки уређај за израчунавање.<ref>{{Cite web|url=https://science.slashdot.org/story/07/09/28/1644233/know-how-to-use-a-slide-rule|title=Know How To Use a Slide Rule? - Slashdot|website=science.slashdot.org|language=en|access-date=2019-11-04}}</ref> |
||
Фразу је 1958. године употребио ''[[Њујорк тајмс]]'' у причи у којој се заговарала „[[нуклеарна енергија|атомска енергија]]” за Европу „... Западна Европа, уз своју густу популацију и високу технологију...”<ref>„Atomic Power for Europe”, ''The New York Times'', 4. 2. 1958, стр. 17. »... Western Europe, with its dense population and its high technology...«</ref> Роберт Мец користио је термин у финансијској колумни 1969. године: „Артур Х. Колинс с Колинс радија] контролише низ патената високе технологије на разним пољима.”;<ref>Metz, Robert (1969). „Market Place: Collins Versus The Middle Man”, ''The New York Times'', 24. 4. 1969, стр. 64. »Arthur H. Collins of Collins Radio] controls a score of high technology patents in a variety of fields.«</ref> године 1971, његов чланак је садржавао скраћену форму „хај-тек”.<ref>Metz, Robert (1971). „Market Place: So What Made E.D.S. Plunge?”, ''The New York Times'', 11. 11. 1971, стр. 72.</ref> |
Фразу је 1958. године употребио ''[[Њујорк тајмс]]'' у причи у којој се заговарала „[[нуклеарна енергија|атомска енергија]]” за Европу „... Западна Европа, уз своју густу популацију и високу технологију...”<ref>„Atomic Power for Europe”, ''The New York Times'', 4. 2. 1958, стр. 17. »... Western Europe, with its dense population and its high technology...«</ref> Роберт Мец користио је термин у финансијској колумни 1969. године: „Артур Х. Колинс с Колинс радија] контролише низ патената високе технологије на разним пољима.”;<ref>Metz, Robert (1969). „Market Place: Collins Versus The Middle Man”, ''The New York Times'', 24. 4. 1969, стр. 64. »Arthur H. Collins of Collins Radio] controls a score of high technology patents in a variety of fields.«</ref> године 1971, његов чланак је садржавао скраћену форму „хај-тек”.<ref>Metz, Robert (1971). „Market Place: So What Made E.D.S. Plunge?”, ''The New York Times'', 11. 11. 1971, стр. 72.</ref> |
Верзија на датум 23. фебруар 2020. у 14:23
Висока технологија или хај-тек (од енгл. high technology) јесте технологија која је врхунска технологија: технологија на највећем степену развоја.[1] Супротност високој технологији је ниска технологија, која означава једноставну, често традиционалну или механичку технологију; на пример, логаритмар је нискотехнолошки уређај за израчунавање.[2]
Фразу је 1958. године употребио Њујорк тајмс у причи у којој се заговарала „атомска енергија” за Европу „... Западна Европа, уз своју густу популацију и високу технологију...”[3] Роберт Мец користио је термин у финансијској колумни 1969. године: „Артур Х. Колинс с Колинс радија] контролише низ патената високе технологије на разним пољима.”;[4] године 1971, његов чланак је садржавао скраћену форму „хај-тек”.[5]
OECD пружа широко коришћену класификацију високотехнолошких производних индустрија.[6] Заснована је на интензитету истраживања и развојних активности коришћених у овим индустријама у опсегу држава OECD-а, а резултат су четири дистинктне категорије.
Стартапи који раде на високим технологијама (или развијају нове високе технологије) понекад се називају дип тек (од енгл. deep technology — досл. „дубока технологија”).
Види још
Референце
- ^ Cortright, Joseph; Mayer, Heike (јануар 2001). High Tech Specialization: A Comparison of High Technology Centers (PDF). Brookings Institution, Center on Urban & Metropolitan Policy.
- ^ „Know How To Use a Slide Rule? - Slashdot”. science.slashdot.org (на језику: енглески). Приступљено 2019-11-04.
- ^ „Atomic Power for Europe”, The New York Times, 4. 2. 1958, стр. 17. »... Western Europe, with its dense population and its high technology...«
- ^ Metz, Robert (1969). „Market Place: Collins Versus The Middle Man”, The New York Times, 24. 4. 1969, стр. 64. »Arthur H. Collins of Collins Radio] controls a score of high technology patents in a variety of fields.«
- ^ Metz, Robert (1971). „Market Place: So What Made E.D.S. Plunge?”, The New York Times, 11. 11. 1971, стр. 72.
- ^ Hatzichronoglou, Thomas: „Revision of the High-Technology Sector and Product Classification”, OECD Science, Technology and Industry Working Papers, No. 1997/02, OECD Publishing, Paris.