Корисник:Zizovic/песак

Регулација тржишта страних валута је облик финансијске регулације посебно усмерен на тржиште страних валута, иначе децентрализовано тржиште, које послује без матичне установе или клириншке куће која би њим управљала. Због своје децентрализоване и глобалне природе, мање је регулисано од осталих финансијских тржишта.

Међутим, неке земље регулишу брокере које послују на овом тржишту преко владиних и независних надзорних тела. Нека од тих тела су, на пример, Комисија за трговање робним фјучерсима у САД-у, Аустралијска комисија за хартије од вредности и улагања у Аустралији и Агенција за финансијско понашање у Великој Британији. Ова тела надзиру пословање на тржишту страних валута које се обавља из њихових земаља, и дају дозволе за пословање брокери који поштују прописе које су донели.

Циљ регулисања

Циљ овог регулисања је да се осигура поштено пословно понашање. С друге стране, сви брокери који послују на овом тржишту, инвестиционе банке и продавци сигнала за трговање морају да раде у складу са правилима и стандардима које постављају ову регулатори. То обично подразумева да морају бити регистровани и лиценцирани у земљи из које обављају пословање. Лиценцирани посредници могу бити подвргнути периодичним ревизијама, прегледима и проценама од стране регулатора, како би се утврдило да ли испуњавају индустријске стандарде. Брокери који послују на овом тржишту могу имати минималне захтеве капитала који од њих траже да поседују довољан износ средстава да би могли да извршавају и довршавају уговоре о девизама које су закључили њихови клијенти, и да би, у случају свог банкрота, вратили средства својих клијената нетакнута.

Сваки од регулатора на овом тржишту делује у оквиру своје надлежности и регулације и, у зависности од земље, примене се доста разликују. У Европској унији лиценца једне државе чланице покрива цео континент Директивом о тржишту финансијских инструмената (Mifid), и довела је до тога да се компаније увек опредељују за ону земљу Европске уније која намеће најмање контроле, као што је нпр. Кипарска комисија за хартије од вредности (CySEC) на Кипру. Нису сви брокери на овом тржишту регулисани, а и многи се региструју у јурисдикцијама које дозвољавају пословање са незахтевним регулаторним решењима.

Главни регулаторни захтеви

Однос према клијентима - Обезбеђује да брокери не могу својим клијентима давати нереална обећања, нити их доводити у заблуду. Такође и спречава брокере да наводе клијенте да доносе ризичне трговинске одлуке, или да отворе позиције које нису у њиховом најбољем интересу.

Раздвајање средстава клијената - Обезбеђује да брокер не може користити средства својих клијента (било који део средстава) за финансирање свог редовног пословања, и других трошкова брокера. Овим се подразумева да рачуни са депозитима клијената нису исти као и рачуни брокера којим он финансира своје пословање.

Извештавање и обелодањивање - Обезбеђује да клијенти брокера буду добро обавештени о статусу њиховог рачуна и ризицима повезаним са инструментима за трговање на тржишту страних валута.

Финансијска полуга - Обезбеђује да клијенти одржавају прихватљив ниво ризика, не дајући им превелике финансијске полуге како не би улазили у високоризично трговање.

Минимални захтеви капитала - Омогућава клијентима да повуку своја средства у било ком тренутку, укључујући и случај банкрота брокера.

Ревизија - Периодична ревизија уверава да је финансијски ризик брокера прихватљив, и да нема протуправних присвајања средстава. У том циљу, брокери морају подносити периодичне извјештаје о финансијској и капиталној адекватности.

Пример регулатора

Кипар - Кипарска комисија за хартије од вредности

Немачка - Савезни орган за финансијски надзор

Аустралија - Аустралијска комисија за хартије од вредности и инвестиције

Швајцарска - Швајцарска агенција за надзор финансијског тржишта

Јапан - Агенција за финансијске услуге

САД - Регулаторна агенција за финансијску индустрију

САД - америчка Комисија за хартије од вредности

https://en.wikipedia.org/wiki/Foreign_exchange_regulation