Аргилошист — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м <references/> → {{reflist}} |
||
Ред 6: | Ред 6: | ||
Аргилошисти који садрже до 10% битуминозне материје називају се '''уљани шкриљци'''. Овакве стене имају потенцијално велики значај као енергетске сировине. |
Аргилошисти који садрже до 10% битуминозне материје називају се '''уљани шкриљци'''. Овакве стене имају потенцијално велики значај као енергетске сировине. |
||
==Референце== |
==Референце== |
||
{{reflist}} |
|||
<references/> |
|||
== Литература == |
== Литература == |
Верзија на датум 24. август 2009. у 14:04
Аргилошист (грч. argilos, shistos=глина, расцепан) је ситнозрна, афанатична глиновита стена, која се цепа у танке плочице, најчешће сиве до скоро црне боје[1].
Настанак и карактеристике
Аргилошисти настају од глина и глиновитих шкриљаца изложених дејству притисака. Као такви они представљају прелазну групу стена између филита и глинаца. Имају пелитску до метапелитску структуру, тамносиве су до црне боје, земљастог изгледа, и изразито шкриљаве текстуре. На равнима шкриљавости немају сјај који је карактеристичан за филите, јер још увек садрже минерале глина, док је количина серицита у њима углавном мала.
Аргилошисти који садрже до 10% битуминозне материје називају се уљани шкриљци. Овакве стене имају потенцијално велики значај као енергетске сировине.
Референце
- ^ Геолошка терминологија и номенклатура IV петрологија, Београд, 1975
Литература
- Ђорђевић В., Ђорђевић П., Миловановић Д. 1991. Основи петрологије. Београд: Наука