Персијска уметност

Персијанци су били стални номади, немају трајних споменика и писаних извештаја. Њихову уметност познајемо са предмета које су сахрањивали са мртвима. Такви предмети од кости дрвета или метала, представљају врсту покретне уметности, како називамо номадску опрему: оружје, коњска опрема, копче, фибуле, пехари, зделе и слично. Свим предметима је заједнички репертоар облика познат као «животињски стил».

Персијска вера – учење Зороастра, дуализам светлости и мрака. Немају религиозну архитектуру, верски обред врше под ведрим небом на олтарима са ватром.

Скулптура је у архитектонском оквиру, церемонијална. Рељефи су са фигурама у свечаном маршу, без узора са слојевима одеће једним преко другог. Рамена и руке се фино пробијају кроз драперију. Персијска уметност под Ахеменидима је синтеза више елемената, надовезује се на месопотамску традицију, наслеђујући њена темељна обележја. Од Асираца узимају целебративни рељеф. Статична је. Преокупирана је декоративним ефектима из номадске прошлости.

За време Сасанида уметност је мешавина римских елемената и елемената уметности блиског истока. Статична је. Свилене тканине су понос сасанидске уметности.