Власинско блато

Власинско блато је некадашња тресава на месту данашњег Власинског језера, у котлини испод Чемерника, на надморској висини од 1150 м.

Пре изградње бране на реци Власини, 1950-1952. године, на месту данашњег Власинског језера било је велико тресетиште са бројним подземним водама, обрасло трском и шеваром. У народу Власине и Црне Траве тресава се назива "потресуља", а места у њој где кључа вода "глобило". Та тресава са великим бројем места на којима је просто кључала вода, и чија се дубина није знала, била je извориште реке Власине. Како је дужина тресаве била преко пет километара, на њеном најужем делу, испод Власине Рида према Власини Стојковићевој био је саграђен дрвени мост преко кога се прелазило и воловском запрегом. Њиме је скраћен пут између четрдесетак власинских заселака. Мост је срушен када је почела да се пуни власинска акумулација.

Језеро је променило климу Власине

Нестанском Власинског блата, власинском акумулацијом нарушен је биљни и животињски свет испод Чемерника. Нестало је биљака из тресаве, нестало патака, дивљих гусака, рода... Променила се и клима, постала је оштрија него што је била. Појединих зима леда на језеру био је и до једног метра дебљине. Данас се, понекад, у једном дану, на Власини смене три годишња доба.

У нешто мањем обиму од Власинског блата данас је тресава Блато, између заселака села Млачишта, у црнотравској општини, где извире речица Блато, да би се као Ракицка река улила у Голему реку.

У време Првог светског рата, 1917. године, при ослобођењу ових крајева, Власинско блато је прогутало готово целу једну бугарску коњичку јединицу, коју су српски ослободиоци потукли на чемерничкој висоравни Шанци и нагнали је у бег низ чемерничке падине. Ти војници нису знали да је зараван, која се указује пред њима, у ствари тресава.