Манастир Благовештење (Каблар) — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 1: Ред 1:
[[Слика:006 1.jpg|мини|десно|Манастир Благовештење]]
[[Слика:006 1.jpg|мини|десно|Манастир Благовештење]]
'''Манастир Благовештење''' се налази под [[Каблар]]ом узвидно уз [[Морава|Мораву]], с леве стране реке, изнадсаме хидроцентрале [[Овчар Бања]].
'''Манастир Благовештење''' се налази под [[Каблар]]ом узводно уз [[Морава|Мораву]], с леве стране реке, изнад саме хидроцентрале [[Овчар Бања]].


У манстирскокм кругу, сем цркве, потоји неколико зграда и конака подигнутих у разним временима.
У манстирскокм кругу, сем цркве, потоји неколико зграда и конака подигнутих у разним временима.

Верзија на датум 13. јануар 2010. у 15:25

Датотека:006 1.jpg
Манастир Благовештење

Манастир Благовештење се налази под Кабларом узводно уз Мораву, с леве стране реке, изнад саме хидроцентрале Овчар Бања.

У манстирскокм кругу, сем цркве, потоји неколико зграда и конака подигнутих у разним временима.

Црква има онову у облику крста са апсидом на истоку. На западу уз њу је у новије време прислоњен један трем с дрвеним стубовима.Кубе носе луци подихваћени пандафитима. Свод је обличаст. Осмострани тамбур кубета израђен је од тесане сиге. Судећи по кубету, могло би ссе претпоставити да је и остали део цркве од истог матерујала. Изузетак би вероватно чинио олтар за који је Вук забележио „да је нађиват“ пошто се „некад био одвалио и срушио доњу странућелија“.

Извесни архитектонски елементи указују да је Благовештење могло бити сазидано у време просвата тзв. „рашке школе“, тј у XII-XIII веку. Међутим натпис изнад улазних врата на западном зиду цркве, у трему, каже да је храм подигнут 1602. године. Он гласи: :„Изволенијем оца и поспешенијем сина и свршенијем Светог духа сазда се цуј свети и божествени храм Благовештеније пресвјатија владичице нашр и Богородице и присно дјеви Марије в времена тешка и нужна, трудом и усердијем игумана кир Никифора с братијами и сврши се в лето 7110“ тј 1602 године. Други запис у цркви на северном зиду који одваја наос од припрате, обавештва да је унутрашњост храма жиописана 1632. године

Од старог иконостаса је остала сачувана престолна икона са Христом из времена оснивања. Манастир је познат по преписивачкој школи.


Спољашње везе