Фернан Бродел — разлика између измена
мНема описа измене |
м Бот Додаје: ka:ფერნან ბროდელი |
||
Ред 11: | Ред 11: | ||
[[Категорија:Француски академици]] |
[[Категорија:Француски академици]] |
||
⚫ | |||
[[bg:Фернан Бродел]] |
[[bg:Фернан Бродел]] |
||
⚫ | |||
[[ca:Fernand Braudel]] |
[[ca:Fernand Braudel]] |
||
[[cs:Fernand Braudel]] |
[[cs:Fernand Braudel]] |
||
Ред 20: | Ред 20: | ||
[[es:Fernand Braudel]] |
[[es:Fernand Braudel]] |
||
[[eu:Fernand Braudel]] |
[[eu:Fernand Braudel]] |
||
⚫ | |||
[[fr:Fernand Braudel]] |
[[fr:Fernand Braudel]] |
||
[[he:פרנאן ברודל]] |
[[he:פרנאן ברודל]] |
||
⚫ | |||
[[hy:Ֆերնան Բրոդել]] |
[[hy:Ֆերնան Բրոդել]] |
||
[[it:Fernand Braudel]] |
[[it:Fernand Braudel]] |
||
[[ja:フェルナン・ブローデル]] |
[[ja:フェルナン・ブローデル]] |
||
[[ka:ფერნან ბროდელი]] |
|||
[[ko:페르낭 브로델]] |
[[ko:페르낭 브로델]] |
||
⚫ | |||
[[lv:Fernāns Brodels]] |
[[lv:Fernāns Brodels]] |
||
⚫ | |||
⚫ | |||
[[nl:Fernand Braudel]] |
[[nl:Fernand Braudel]] |
||
⚫ | |||
[[no:Fernand Braudel]] |
[[no:Fernand Braudel]] |
||
⚫ | |||
[[pl:Fernand Braudel]] |
[[pl:Fernand Braudel]] |
||
[[pt:Fernand Braudel]] |
[[pt:Fernand Braudel]] |
||
Ред 38: | Ред 38: | ||
[[ru:Бродель, Фернан]] |
[[ru:Бродель, Фернан]] |
||
[[sk:Fernand Braudel]] |
[[sk:Fernand Braudel]] |
||
⚫ | |||
[[sv:Fernand Braudel]] |
[[sv:Fernand Braudel]] |
||
[[tr:Fernand Braudel]] |
[[tr:Fernand Braudel]] |
Верзија на датум 28. фебруар 2010. у 00:41
Фернан Бродел (франц. Fernand Braudel, 24. август 1902—27. новембар 1985) је био истакнути француски историчар и водећи представник Школе Анала.
Његов велики опус концентрисан је око три кључне теме и истраживачка пројекта којима је, сваком понаособ посветио по неколико децинија свог рада. То су Медитеран (1923—1949) чији је плод његово, верованто најпознатије дело Медитеран и медитерански свет у доба Филипа II, Цивилизација и капитализам (1955—1979) и Француски идентитет (1970—1985) које није стигао да заврши. Његов велики углед у свету историографије није проистицао само из монументалног дела већ и из великих организаторских способности. Он је оформио велики број научника ширећи утицај метода Школе Анала која је постала најутицајнија историографска школа у Француској а и шире. У својим делима нарочиту пажњу посвећивао је разматрањима појава које су дугог историјског трајања и које често неприметно утичу на живот друштва током великог броја генерација.