Александар Чотрић — разлика између измена
Ред 12: | Ред 12: | ||
== Библиографија == |
== Библиографија == |
||
* „Даћемо ми вама демократију“ (Књижевна омладина Србије, 1993, друго издање Српска реч, 1995); |
* „Даћемо ми вама демократију“ (Књижевна омладина Србије, 1993, друго издање [[Српска реч]], 1995); |
||
* |
* „[[Пета колона]]“ (Српска реч, 1997); |
||
* „Недозвољене мисли“ (Српска реч, 2000 ); |
* „Недозвољене мисли“ (Српска реч, 2000 ); |
||
* „Кратки резови“ (Српска реч, 2004); |
* „Кратки резови“ (Српска реч, 2004); |
||
Ред 19: | Ред 19: | ||
* „Приче пред буђење“ („Алма“, 2007) |
* „Приче пред буђење“ („Алма“, 2007) |
||
* „Тако је говорио Вук“ („Алма“, 2007) |
* „Тако је говорио Вук“ („Алма“, 2007) |
||
* |
* „[[Афоризам|Афоризми]]“ (Алма, 2007), |
||
* „Изабрани афоризми“ – „Избрани афоризми” (2007) у Македонији, |
* „Изабрани афоризми“ – „Избрани афоризми” (2007) у Македонији, |
||
* „Брзи резови“ – „-{Incizii rapide}-“ (2007) у Темишвару, у Румунији, |
* „Брзи резови“ – „-{Incizii rapide}-“ (2007) у Темишвару, у Румунији, |
||
Ред 35: | Ред 35: | ||
* „Враг и шала“, В. Теофиловић, 2000. и 2001; |
* „Враг и шала“, В. Теофиловић, 2000. и 2001; |
||
* Издање на руском језику: „Черт и шутка“, Москва 2003; |
* Издање на руском језику: „Черт и шутка“, Москва 2003; |
||
* |
* „[[Антологија]] савремене српске сатире“, М. Егерић, 2001; |
||
* |
* „[[Ошишани јеж]]“ („Остриганиот таралеж“) - антологија савремене српске сатире, К. Крстев, Софија, 2004; |
||
* „Српско тајно оружје“ - антологија српског антиратног афоризма, С. Симић, 2005; |
* „Српско тајно оружје“ - антологија српског антиратног афоризма, С. Симић, 2005; |
||
* „Антологија мудрости“, В. Шојхер, Москва, 2005 и 2007; |
* „Антологија мудрости“, В. Шојхер, Москва, 2005 и 2007; |
Верзија на датум 12. мај 2011. у 16:47
Александар Чотрић (Лозница, 25. септембар 1966) је српски афористичар, правник и народни посланик.
Биографија
Рођен је 25. септембра 1966. године у Лозници. Од 1984. године објављује афоризме у новинама и часописима. Хумористичко-сатиричне приче пише и објављује од 2003. године. Писао је у „Српској речи“ од 1992. до 2005. године сатиричну колумну „Пета колона“. Дипломирао је Правни факултет.
Његови афоризми, приче и песме превођени су на енглески, пољски, немачки, француски, словеначки, мађарски, румунски, шпански, македонски, руски, албански, словачки, чешки, шведски, бугарски, русински и италијански језик.
Члан је Удружења књижевника Србије. Припадник је Београдског афористичарског круга и члан је Управног одбора овог удружења. Живи и ради у Београду.
Народни је посланик у Скупштини Србије, четврти мандат почео му је 2008. године у осмом сазиву Скупштине.
Библиографија
- „Даћемо ми вама демократију“ (Књижевна омладина Србије, 1993, друго издање Српска реч, 1995);
- „Пета колона“ (Српска реч, 1997);
- „Недозвољене мисли“ (Српска реч, 2000 );
- „Кратки резови“ (Српска реч, 2004);
- „Обележене приче“ („Аурора“, 2006)
- „Приче пред буђење“ („Алма“, 2007)
- „Тако је говорио Вук“ („Алма“, 2007)
- „Афоризми“ (Алма, 2007),
- „Изабрани афоризми“ – „Избрани афоризми” (2007) у Македонији,
- „Брзи резови“ – „Incizii rapide“ (2007) у Темишвару, у Румунији,
- „Гола истина“ (Аурора, 2008),
- „Афоризми“ (библиофилско издање 2008),
- „Пострежимске мисли“ (Плато, 2008),
- „Дечја посла“ (афоризми за децу) („Аурора“, 2010)
- „Својеглава књига“ (афоризми за децу) („Аурора“, 2010)
- „Црна књига“ - „Czarna ksiega“ (2011) у Пољској
Чотрић је заступљен и у антологијама и зборницима сатире:
- „Историја афокалипсе“, А. Баљак, 1987;
- „Die Chameleons sind zur Zeit rot“ („Камелеони су тренутно црвени“), W. Eschker, Тибинген, Немачка,1989;
- “Irren ist menschlich. Und patriotisch“ („Људски је грешити. И патриотски“), М. Дор, Беч, Аустрија, 1994;
- „Враг и шала“, В. Теофиловић, 2000. и 2001;
- Издање на руском језику: „Черт и шутка“, Москва 2003;
- „Антологија савремене српске сатире“, М. Егерић, 2001;
- „Ошишани јеж“ („Остриганиот таралеж“) - антологија савремене српске сатире, К. Крстев, Софија, 2004;
- „Српско тајно оружје“ - антологија српског антиратног афоризма, С. Симић, 2005;
- „Антологија мудрости“, В. Шојхер, Москва, 2005 и 2007;
- „Наши пријатељи“ („Нашите пријатели“) - антологија афористичара из Србије, Црне Горе и Републике Српске, В. Толевски, Скопље, 2007;
- „Geary's guide to the world's great aphorists“, Ј. Geary, New York, 2007;
- „Антологија афоризама - класици и савременици“, В. Шојхер, Москва, 2008;
- „Антологија балканског афоризма“ („Антологија на балканскиот афоризам“), В. Толевски, Београд, 2008;
- „W krzyvym zwierciadle” (Antologia serbskich aforyzmow), Centrum Edukacyjno-Kulturowo-Translatorskie, Centrum Poloniusz, Belgrad, 2009;
- „Din aforistica Serbiei“, Editura Focus, Петрошани, Румунија, 2010.
Признања
- „Радоје Домановић“ Удружења књижевника Србије за најбољу књигу афоризама (1993) и за сатиричне приче (2004);
- „Златна кацига“ за афоризме (1994), за причу (2009) и „Витез од Чарапаније - сер Харди“ (2007) Међународног фестивала хумора и сатире у Крушевцу;
- „Драгиша Кашиковић“ „Српске речи“ (1995);
- годишња награда сатиричног листа „Ошишани јеж" „Браћа Ормаи“ (2003.);
- „Вибова награда“ листа „Политика“ (2003);
- „Јован Хаџи-Костић“ „Вечерњих новости“ (2006);
- награда „Excellence Award” на Међународном фестивалу „Златна јабука“ у Румунији (2007);
- награда за најбољу причу на Фестивалу црногорског хумора, сатире и карикатуре у Даниловграду (2007);
- „Стеван Сремац“ за приче и афоризме (2007, 2008 и 2009);
- „Миливоје Илић“, листа „Данас“ (2006, 2007 и 2008);
- „Чивијада“ – за сатиричну причу у Шапцу (2007);
- прва награда на Фестивалу хумора и сатире „Милован Илић Миминамакс“ у Новом Саду (2008);
- „Златна значка“ Културно-просветне заједнице Србије (2008);
- „Златна плакета“ за афоризме на Фестивалу афоризма и карикатуре у Струмици (Македонија) (2009);
- „Златни беочуг“ Културно-просветне заједнице Београда (2009);
- награда „Ђорђе Фишер“, Секције хумориста и сатиричара Друштва књижевника Војводине (2009);