Датив — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м r2.6.5) (Робот додаје: hsb:Datiw |
м r2.7.1) (Робот додаје: tr:İsmin hâlleri#-e hâli (yönelme hâli) |
||
Ред 62: | Ред 62: | ||
[[hu:Részes eset]] |
[[hu:Részes eset]] |
||
[[mk:Датив]] |
[[mk:Датив]] |
||
⚫ | |||
[[nl:Datief]] |
[[nl:Datief]] |
||
[[no:Dativ]] |
[[no:Dativ]] |
||
Ред 68: | Ред 67: | ||
[[pl:Celownik (przypadek)]] |
[[pl:Celownik (przypadek)]] |
||
[[pt:Caso dativo]] |
[[pt:Caso dativo]] |
||
⚫ | |||
[[ru:Дательный падеж]] |
[[ru:Дательный падеж]] |
||
[[sk:Datív]] |
[[sk:Datív]] |
||
Ред 73: | Ред 73: | ||
[[fi:Datiivi]] |
[[fi:Datiivi]] |
||
[[sv:Dativ]] |
[[sv:Dativ]] |
||
[[tr:İsmin hâlleri#-e hâli (yönelme hâli)]] |
|||
[[uk:Давальний відмінок]] |
[[uk:Давальний відмінок]] |
||
[[vec:Dativo]] |
[[vec:Dativo]] |
Верзија на датум 24. мај 2011. у 22:50
Датив је трећи од седам падежа српског језика и један од падежа многих словенских, а и неких других индоевропских језика. То је падеж намене и циља, а одговара на питања Коме? или Чему? Зависно о глаголу, придеву, именици, прилогу, узвику и предлогу.
Употреба датива
- Датив као неправи / индиректни објекат или онај који прима неку радњу се врло често употребљава у српском језику, као нпр.:
Дао сам ти писмо. или Учини ми услугу.'
- Готово да се сваки присвојни придев или замјеница (атрибут) могу заменити у српском језику, као нпр.:
Отац му је на путу. (Његов отац је на путу.)
- Осим тога датив се као падеж користи и у неким прилошким конструкцијама:
Драго ми Вас је упознати. или Тешко јој је признати.
- У дативу се означава особа која нешто прима или доживљава одређено осећање:
Она ми је драга. или То јој је било тешко.
- Датив се употребљава након одређених предлога: к/ка, према, насупрот.
- Датив личних заменица (ми, ти, нам, вам) понекад је само формални даљи објекат, а права му је сврха истицање блискости са оним коме се говори. Такав датив се зове етички датив.
- Глаголи који захтевају датив:
- чинити се / учинити се
- гадити се / згадити се или смучити се
- недостајати или још у неким деловима фалити / зафалити
- помагати / помоћи
- пријати / годити или угодити
- сметати / ометати или засметати
- свиђати се / свидети се или допадати се / допасти се
- веровати / поверовати
- завидети / позавидети
- честитати
- придруживати се / придружити се
- радовати се / обрадовати се
- обећавати / обећати
- посвећивати (се) / посветити (се)
Код именица женског рода у дативу једнине долази до гласовне промене која се зове сибиларизација или друга палатализација, где се слова к, г, х мењају у ц, з, с када се нађу испред слова и, али не увек.