Отворен код — разлика између измена
Нема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 1: | Ред 1: | ||
{{Радови у току}} |
{{Радови у току}} |
||
[[Слика:Mandriva_2006_Screenshot.png|мини|250п|[[Мандрива Линукс]] је пример отвореног кода.]] |
[[Слика:Mandriva_2006_Screenshot.png|мини|250п|[[Мандрива Линукс]] је пример отвореног кода.]] |
||
'''Отворен код''' описује праксу у производњи и развоју који промовипу приступ изворном коду крајњих производа. Неки га сматрају као [[Филозофија|филозофију]], а неки као [[Прагматицизам|прагматичку методологију]]. Пре него што је ''отворен код'' постао широко заступљен, аутори и творци су користили различите фразе како би описали концепт; термин ''отворен код'' је стекао популарност појавом [[Интернет|Интернета]] и омогућавањем његових различитих модела производње, путева комуникације и интерактивних заједница.Затим, [[софтвер отвореног кода]] постаје најчувеније лице отвореног кода. |
'''Отворен код''' описује праксу у производњи и развоју који промовипу приступ изворном коду крајњих производа. Неки га сматрају као [[Филозофија|филозофију]], а неки као [[Прагматицизам|прагматичку методологију]]. Пре него што је ''отворен код'' постао широко заступљен, аутори и творци су користили различите фразе како би описали концепт; термин ''отворен код'' је стекао популарност појавом [[Интернет|Интернета]] и омогућавањем његових различитих модела производње, путева комуникације и интерактивних заједница. Затим, [[софтвер отвореног кода]] постаје најчувеније лице отвореног кода. |
||
Модел отвореног кода дозвољава истовремено коришћење различитих агенди и приступа у производњи, за разлику од централизованијих модела развоја као они што су типично у употреби од стране комерцијалних компанија. "Отворен код" као примењен на кулутру, дефинише културу у којој су тврђења генерално доступна. Учесници у таквој култури имају могућност да модификују ове производе и редистрибуирају их назад у заједницу. |
Модел отвореног кода дозвољава истовремено коришћење различитих агенди и приступа у производњи, за разлику од централизованијих модела развоја као они што су типично у употреби од стране комерцијалних компанија. "Отворен код" као примењен на кулутру, дефинише културу у којој су тврђења генерално доступна. Учесници у таквој култури имају могућност да модификују ове производе и редистрибуирају их назад у заједницу. |
Верзија на датум 23. септембар 2006. у 22:28
Један корисник управо ради на овом чланку. Молимо остале кориснике да му допусте да заврши са радом. Ако имате коментаре и питања у вези са чланком, користите страницу за разговор.
Хвала на стрпљењу. Када радови буду завршени, овај шаблон ће бити уклоњен. Напомене
|
Отворен код описује праксу у производњи и развоју који промовипу приступ изворном коду крајњих производа. Неки га сматрају као филозофију, а неки као прагматичку методологију. Пре него што је отворен код постао широко заступљен, аутори и творци су користили различите фразе како би описали концепт; термин отворен код је стекао популарност појавом Интернета и омогућавањем његових различитих модела производње, путева комуникације и интерактивних заједница. Затим, софтвер отвореног кода постаје најчувеније лице отвореног кода.
Модел отвореног кода дозвољава истовремено коришћење различитих агенди и приступа у производњи, за разлику од централизованијих модела развоја као они што су типично у употреби од стране комерцијалних компанија. "Отворен код" као примењен на кулутру, дефинише културу у којој су тврђења генерално доступна. Учесници у таквој култури имају могућност да модификују ове производе и редистрибуирају их назад у заједницу.
Историја
Назив "отворен код" је проистекао из стратешке акције [1] одржане у Пало Алто-у као одговор на Нетскејп-ово обавештење за објављивање изворног кода Навигатора, јануара 1998 године. Група појединаца у овој акцији укључујући и Кристину Петерсон која је предложила "отворен код" и такође укључујући Тода Андерсона, Ларија Августина, Џона Хала, Сема Окмана, и Ерика Рејмонда. Они су искористили прилику пре објављивања изворног кода Навигатор-а да ослободе себе од идеолошког и сукобљавајућег значења појма бесплатан софтвер. Нетскејп их је послушао и објавио и лиценцирао свој код као отворен код под називом Мозила.