Нетскејп навигатор

Из Википедије, слободне енциклопедије
Нетскејп навигатор
Netscape icon.svg
Првобитни
аутор(и)
Нетскејп комуникациона корпорација
Прва верзија 15. децембар 1994. год.; пре 22 године (1994-12-15)
Најновија
верзија
4.0.8 / 9.0.0.6
9. новембар 1998. год.; пре 19 година (1998-11-09)
21. фебруар 2008. год.; пре 9 година (2008-02-21)
Статус развоја Укинуто
Писано у Ц
Платформа Више платформни
Тип Веб претраживач
Веб-сајт archive.netscape.com

Нетскејп навигатор је укинути власнички веб претраживач, а оригинални претраживач Нетскејп-а, од верзије 1 до 4.08, и 9.х. Био је заштитни знак Нетскејповог одељка за комуникацију и веома доминантан веб претраживач у смислу количине употребе на глобалном нивоу, 1990-их, али до 2002 његово коришћење је готово нестало.[1] То је првенствено због повећане употребе Мајкрософтовог Интернет експлорера, веб претраживача, а делимично зато што Нетскејп корпорација  (касније купљена од АОЛ-а) није издржала Нетскејп Навигатор-ове техничке иновације после касних 1990-их[2]

Пословна пропаст Нетскејпа је била главна тема Мајкрософтовог анитмонополског суђења, где је суд пресудио да је спајање Интернет експлорера Мајкрософтове корпорације са Виндоус оперативним системом монополска и илегална пословна пракса. Та одлука је донета касно за Нетскејп, јер је већ тада Интернет експлорер био најдоминантији веб претраживач на Виндоусу.

Нетскејп навигатор  веб претраживач је наследио Нетскејп Комуникатор из 1997. године. Нетскејп Комуникатор-ов 4.х изворни код је био основа за развијање Мозила апликационог пакета, који је касније преименован у SeaMonkey.[3] Нетскејпов Мозила пакет је послужио као основа за браузер који је позна као Мозила фајерфокс.

Име Нетскејп навигатор је враћено 2007. године, када је АОЛ најавио верзију 9 Нетскејпових серија претраживача, Нетскејп навигатор 9. 28. децембра 2007.године, АОЛ је прекинуо свој развој али је наставио да пружа подршку веб претраживачу са сигурносним ажурирањима све до 1. марта 2008.године. АОЛ дозвољава преузимање архивираних верзија веб претраживача из породице Нетскејп навигатора. АОЛ је сачувао Нетскејп веб портал као интернет портал.[4]

Историја и развој[уреди]

Порекло[уреди]

Нетскејп навигатор на Мозаик веб претраживачу, кога је написао Марк Андерсен, тада-запослен у Националном центру за суперрачунарске апликације и студент на универзитету у Илиноису. Нако што је Андерсен дипломирао 1993.године, он се преслио у Калифорнију и тамо срео Џима Кларка, оснивача Силикон графикс-а. Кларк је веровао да је Мозаик веб претраживач имао огромне комерцијалне могућности и обезбедио је потребан новац за то. Убрзо је Мозаик комуникациона корпорација водила бизнис у Маунтин Вју-у, Калифорнија, на челу са Андерсоном као председником. Како је универзитет у Илиноису био незадовољан што компанија користи име Мозаик, компанија је променила има у Нетскејп комуникације и назвала свој представнички веб претраживач Нетскејп навигатор.

Нетскејп је објавио у првом новинском извештају (13, октобра 1994. године) да ће омогућити коришћење Навигатора свим не-комерцијалним корисницима, и бета верзије 1.0 и 1.1 су заиста биле бесплатне за преузимање у децембру 1994. године. Нетскејпова првобитна политика сарадње је била таква да је имала за циљ да омогући да Навигатор буде бесплатан и доступан свим не-комерцијалним корисницима са назнаком да би интернет софтвер требало да буде дистрибуиран бесплатно.[5]

Међутим, кроз два месеца од издавање тог извештаја, Нетскејп је променио своју поликтику где је навео да само образовне и не-профитабилне институције могу бесплатно, без оптужби да користе верзију 1.0.[6]

 Преокрет је био потпун када је верзија 1.1 бета била доступна 6. марта 1995. године, где је у извештају наведено да ће верзија 1.1 бити доступна бесплатно само за академске и не-профитне организације. Нема је био први појам у саопштењу за јавност да би Навигатор могао да буде доступан свима у духу интернет софтвера

Неки експерти за заштиту и криптографи су пронашли да су све објаве Нетскејпових верзија имале огромне сигурносне проблеме са пуцањем сервера са великим УРЛ-овима и 40-битних енкрипционих кључева.[7][8]

Првих неколико објава овог пројекта је направљено у облику комерцијалних и оцењујућих верзија; на пример, верзија 1.0 и верзија 1.оН. Н оцењујуће верзије си биле скоро идентичне комерцијалним верзијама; писмо је ту постојало како би подсећало људе да почну да плаћају претраживач оног тренутка када су схватили да су га доста користили и да су задовољни њиме. Ова разлика је формално нестала током година, и комплетна верзија претраживача је остала доступна за слободно коришћење, са затвореним верзијама које су псотојала на флопи диску (и касније на CD-овима) упаковано заједно са телефонском подршком. Током ове ере, Почетна интернет опрема је била популарна, али је обично захтевала флопи или CD диск за интернет софтвер, а ова популарност се огледала остваривању Нетскејповог и других веб претраживача.[9] Имејл подршка је у почетку била бесплатна, и остала је таква неко време, годину или две, док није било неопходно да се она унапреди.

Током развоја, Нетскејп-ов претраживач је био познат под именом Мозила, које је постало име маскоту змаја налик Годзили која се користила непрекидно на вебсајту компаније. Име Мозила се такође користило као кориснички агент за HTTP захтеве претраживача. Остали веб претраживачи су тврдили да су били компатибилни са Нетскејповим екстензијама у HTML-у, и користили исто име у њиховом корисничком агенту тако да би веб сервери њима слали исте странице као оне што су послате Нетскејповим претраживачима. Мозила је сада универзално име за материје које су повезане са наследницима отвореног кода, Нетскејп комуникатора.

Развој Нетскејпа[уреди]

Нетскејп навигатор 1.22

Када је потрошачка интернет револуција стигла средином 1990-их, Нетскејп је био добро позициониран да ти искористи. Добром комбинацијом карактеристика и привлачне шеме лиценцирања која је омгућавала бесплатно коришћење за не-конерцијалне сврхе, Нетскејп претраживач је убрзо постао де факто стандард, посебно на Виндоусовој плтформи. Добављачи интернет услуга и издавачи рачунарских магазина су помогли да Навигатор постане доступан у писаној форми.

Важна иновација коју је Нетскејп увео 1994. године је био летећи дисплеј веб страница, где се текст и графици појављују на екрану док се страница преузима. Ранији интернет претраживачи не би приказивали страницу док се сви графици не би били скинути преко интернет конекције; ово би често терало корисника да гледа у празан екран неколико иминута. Са Нетскејпом, људи који користе диал-ап конекције су моги да почну да читају текст са интернет странице свега неколико секунди након приступања страници, пре него што је већина текста и графика учитана . Ово је направило веб много погоднијим за просечне кориснике.

Кроз касне 1990-е, Нетскејп се потрудио да Навигатор остане технички лидер међу веб претраживачима. Битне нове карактеристике су укључивале кукије, оквире,[10] приближне аудио конфигурације,[11] и Јаваскрипту (у верзији 2.0). Иако су ове и друге иновације постале стандардне од стране W3C и ECMA и коришћене на осталим претраживачима, често су сматране контроверзама. Нетскејп је, према критикама, био заинтересован за прилагођавање веба његовим де факто стандардима (заобилазећи стандардне одборе и тако уклањајући комерцијалну конкуренцију) а тада се то огледало у продуктима поправљања багова. Потрошачка права су била критична када су у питаљу кукији и комерцијални веб сајтови који су их користили како би напали приватност појединаца.

На меркету, међутим, ови проблеми праве разлику. Нетскејп навигатор је остао лидер на маркету са више од 50% глобалног коришћења. Софтвер претраживач је био доступан за широк спектар оперативних система, укључујући Виндоус  (3.1, 95, 98, NT), Макинтош, Линукс, OS/2,[12] и много других верзија Линукса укључујући ДЕК, Сан Соларис, BSD/ОС, ИРИX, АИX и ХП-УХ, и радио готово идентично на сваком од њих. Нетскејп је почео да експериментише са прототиповима система заснованих на вебу, познатим као “Constellation”, који би дозвоњавали кориснику да приступи и измени своје фајлове на било ком делу мреже, било ког рачунара или оперативног система који користи.

Постматрачи индустрија су самоуверено очекивали настанак нове ере повезаног рачунарства. Основни оперативни систем, како се веровало, би постао небитан за разматрање; будуће апликације би се покретале на интернет претраживачу. Ово је предвиђао Нетскејп као чисту могућност да постави Навигатор у срце рачунарства нове генерације, и тако добије могућност да се прошири на свим пољима софтвера и услуга маркета.

Пад[уреди]

Коришћење Нетскејп Навигатора, 1994–2007

Успех Нетскејп-а је показао важност веба (много људи је користило интернет због његове лакоће употребе), интернет претраживање је почело да се сматра потенцијалним бизнисом. Пратећи Нетскејп, Мајкрософт је почео кампању  како би ушао на тржиште интернет претраживачких софтвера. Као и Нетскејп пре њега, Мајкософт је лиценцирао Мозаик изворни код од Спајглес-а.(који је преузео код лиценце од универзитета у Илиноису). Користећи овај једноставни код, Мајкрософт је направио Интернет експлорер (ИЕ) .

Конкуренција између Мајкрософта и Нетскејпа је означила сукобе претраживача. Интернет експлорер, верзије 1.0 (доставњен у алату Мајкрософт Плуса за Виндоус 95[13]) и ИЕ, верзије 2.0 (прва међу-платформна верзија интернет претраживача, која подржава и Виндоус и Мек ОС[14]) су сматране да су инфериорне и примитивне када се упореде са верзијама Нетскејп навигатора. Издањем ИЕ верзије 3.0 (1996) Мајкрософт је могао се носи са Нетскејпом, а са верзијом 4.0 (1997) још више напредовао у смислу маркетиншког дељења. ИЕ 5.0 (1999) је побољшао стабилност и одузео велики део тржишног простора Нетскејп навигатору по први пут.

Постојале су две верзије Нетскејп навогатора 3.0; стандардно издање и злтано издање. Друга се састојала из Навигатор претраживача са имејлом, новим читачима, и WYSIWYG композитором веб стране; међутим, ове додатне функције су испориле софтвер, извршавајући ничице до пуцања.

Ово златно издање је преименовало Нетскејп комуникатор почевши од верзије 4.0; промена имена је збунила кориснике. Нетскејп ЦЕО Џим Барксдејл је инсистирао да се промени име јер је Комуникатор био опште прихваћен клијент апликације, који је садржао Навигатор претраживач.

Старији Нетскејп комуникатор 4.x је био спорији од Интернет експлорера 5. Типичне веб стране су постале доста илустроване, често са интензивном Јаваскриптом, и енкодовањем са HTML карактерискитакама, дизајниране за посебне сврхе али су сада сматране за глобалне алате за уређивање простора (HTML табеле, најочигледнији пример, су биле тешко подношљиве за Комуникатор) . Нетскејп претраживач, некада добар производ, је постао креш и склон баговима; на пример, неке верзије су поново преузеле целу веб страну како би је поново обрадиле када се прозору претраживача промени величина (бесмисленост за дајал-ап кориснике), и претраживач би најчешће пукао када би веб страна садржала просте CSS-ове. Штавише, Нетскејп Комуникатор-ов дизајн интерфејса претраживача се појевио као датиран у поређењу са Интернет експлорером и промењеним интерфејсом Мајкрософтових и Еплових оперативних система. На крају деценије, Нетскејпов интернет претраживач је изгубио доминацију над Виндоусовом платформом, и августа 1997. године Мајкрософт је пристао да инвестира сто педесет милиона долара како би Епл поставио Интернет експлорер као подразумевани веб претраживач на новим Мек ОС дистрибуцијама. Последњи ИЕ за Мек је објавио Интернет експлорер верзију 3.0 за Макинтош, али је Интернет експлорер 4 ипак објављен касније те године.

Мајкрософт је успео да натера ИСП-ове и PC продавце да дистрибуирају Интернет експлорер својим купцима, уместо Нетскејп навигатора, углавном због тога што Мајкрософт може да користи моћ властите Виндоус ОЕМ лиценце, и повремено их је инвестирао при прављењу ИЕ рекламних софтвера, само да би новонастале верзије Интернет експлорера могле бити понуђене. И Нетскејп и Мајкрософт су радили то, постављајући много власничких HTML тагова на њихове претраживаче, што је терало кориснике да изаберу између две конкуренције и два тотално различита интернет претраживача.

У марту 1998. године, Нетскејп је објавио највећи део развијене базе кода за Нетскејп комуникатор који је био под лиценцом отвореног кода.[15] Једино су пре-алфа верзије Нетскејп 5 биле пуштене пре него што је заједница отвореног кода одлучила да оштети комплетни кодну сонову Нетскејп навигатора и направи нов веб претраживач око Геко интернет мотора који је Нетскејп развијао али који није инкорпорисан. Новонастали пројекат отвореног кода је назван Мозила, првобитно име за Нетскејп навигатор. АОЛ је купио Нетскејп; програмери Нетскејпа су узели пре-бета код из Мозилине кодне основе, дали му нов ГУИ, и објавили га као Нетскејп 6. Ово није утицало на враћање некадашњих корсиника, који су наставили да се пребацују на Интернет експлорер. Нако објаве Нетскејп 7 и јавног бета теста, Мозила 1.0 је објављена, 5. јуна 2002. године. Иста кодна основа, Геко мотор, су постали основа независних апликација, укључујући Фајерфокс и Тандербрд.

28. децембра 2007. године, програмери Нетскејпа су објавили да је АОЛ прекинуо развој Нетскејп навигатора, напуштајући га 1. марта 2008.године.[16] Упркос томе, архивиране и неподржане верзије претраживача су остале слободне за преузимање. Фајерфокс ће преузети иницијативу над Интернет експлорером у следећој рунди ратова претраживача.

Легат[уреди]

Нетскејпов допринос интернету укључује и Јаваскрипту, која је проглашена за нови стандард Екма интернационала. Резултирајућа спецификација Екмаскрипте је одобрена од стрне Јаве и неколико других веб претраживача, и њено коришћење као унакрсног-претраживача, дуго после Нетскејп навигатора је значајно опало. Још један пример је Фрејм таг, који се данас доста користи, и који је био сврстан у веб стандарде као што су "HTML 4.01 фрејмсет" спецификације.

У часопису PC World из 2007. године, оригинални Нетскејп навигатор се сматрао најбољим техничким производом икада због његовог утицаја и доприноса на интернет.[17]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. "Roads and Crossroads of the Internet History".
  2. Netscape's Brief History Retrieved on 02-16-2009
  3. Clark (1999)
  4. Tom Drapeau (28 December 2007).
  5. "AOL - News, Sports, Weather, Entertainment, Local & Lifestyle".
  6. "AOL - News, Sports, Weather, Entertainment, Local & Lifestyle".
  7. Demailly, Laurent (22 July 1996).
  8. "Hackers Alert Netscape to Another Flaw".
  9. Mark Robbin Brown; Steven Forrest Burnett, Tim Evans, Heather Fleming, Galen Grimes, David Gunter, Jerry Honeycutt, Peter Kent, Margaret J. Larson, Bill Nadeau, Todd Stauffer, Ian Stokell, John Williams (1996).
  10. Ladd, Eric.
  11. "Navigator Proxy Auto-Config File Format".
  12. Watson, Dave (21 July 2001).
  13. "Download Web Browser - Internet Explorer". windows.microsoft.com.
  14. "Microsoft Internet Explorer Web Browser Available on All Major Platforms, Offers Broadest International Support" (Press release).
  15. Hamerly, Jim (January 1999).
  16. BBC News Article retrieved 29 February 2008
  17. "The 50 Best Tech Products of All Time".

Спољашње веѕе[уреди]